Портал:Медицина/Занимљивости

  • ... да је према објављеном извештају Светске здравствене организацијеДепресија: глобални проблем“, и да од те болести пати око 350 милиона људи на Земљи. »опширније«
  • ... да је са сексуално психолошке тачке гледишта, незадржива жеља лезбејки, гејева и бисексуалних особа за организацијом Поворке поноса, па чак и по цену сопствених живота, последица утицаја развојних нагона и нагона живљења који су нешто другачије од оних код хетеросексуалних особа. ЛГБ особа мора да се избори са предрасудама, дискриминацијом и насиљем у друштву, а у неким случајевима и у својим породицама, и да зато организацију Поворке поноса, у свим друштвима, условно треба схватити као (свесни или несвесни) континум ЛГБ од њихових „нагонских потреба“ на једној страни до „друштвено статусних потреба“ на другој.
  • ... да је од стране истраживача са Универзитетског колеџа у Лондону, откривено да тешке одлуке могу да доведу до погрешних одлука које могу бити узрок депресије. »опширније«
  • ... да упркос значајном напредку у смањењу смртности у детињству, скоро два милиона деце у свету и даље умире сваке године од болести које се могу спречити вакцином. »опширније«
  • ... да је у свету око 33,3 милиона људи заражено ХИВ-ом и да око 90 одсто свих заражених особа живи у земљама у развоју, међу којима предњачи Свазиленд на југу Африке са највишом стопом ХИВ-а (од 1,1 милион становника ове земље свака четврта особа инфицирана је вирусом ХИВ-а).
  • ... да годишње од сиде умре око 1,8 милиона деце, жена и мушкараца и да је у 2009. регистрировано око 2,6 милиона нових инфекција.
  • ... да је упркос унапређењима у превенцији, дијагностици и терапији, рак и даље на другом месту на листи водећих узрока смртности у Сједињеним Државама. Болест, у свим својим облицима, погодила је 1,5 милиона Американаца 2009., усмртивши 560.000 болесника ? извор
  • ... да се током 20. века, очекивана дужина живототног века у развијеним земљама продужила за 30 година. Просечан животни век за Американце је био 78 година. Међутим, лекари уочавају да људи усвајају лоше навике које могу да им скрате живот, као што су претерано конзумирање хране или конзумирање лоше хране, премало вежбања и пушење. Те навике повећавају ризик од добијања рака, дијабетеса, срчаних обољења и можданог удара. »опширније«