Портал:Немачка/Биографија
Изабране биографије
уреди
Јануар уреди
Јохан Себастијан Бах (нем. Johann Sebastian Bach, 21. март 1685. Ајзенах — 28. јул 1750. Лајпциг) био је немачки композитор и оргуљаш из доба барока, широко признат као један од највећих композитора свих времена. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте. На мајсторски начин је комбиновао вокалну и инструменталну музику.
За живота је био познат као оргуљаш и клавсениста, док је његово композиторско стваралаштво било сматрано обичним послом професилоналног музичара 15-17. века који је стварао музику за пригоде на двору, у цркви или у граду. Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину, певао у хору и био помоћник кантора. Каснније је радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар и учитељ.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности. Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Бавио се свим жанровима музике осим опере. У свом делу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама аустријске, италијанске и француске школе. Био је непревазиђени мајстор полифоније.
Фебруар уреди
Ерих Дагоберт фон Дригалски (нем. Erich Dagobert von Drygalski, * 9. фебруар 1865. у [Кенигсберг]]у; † 10. јануар 1949 у Минхену) је био њемачки географ, геофизичар и истраживач.
Дригалски је са 17 година почео да студира математику и физику у Кенигсбергу. Након једног семестра се пребацује на географију на Универзитет у Бону, како би могао слушати предавања Фердинанда фон Рихтхофена. Тог професора је пратио затим на Лајпцишки као и на Берлински универзитет. Факултет је завршио 1887. дисертацијом "Геоид деформације леденог доба", студијом о леденом покривачу поларних региона. Између 1887. и 1891. био је асистент на геодетском институту у Берлину и главној канцеларији. интернационалног премјеравања у Берлину.
Март уреди
Албрехт Дирер (нем. Albrecht Dürer; Нирнберг, 21. мај 1471. — Нирнберг, 6. април 1528) је немачки ренесансни сликар, графичар и теоретичар уметности. Био је један од највећих мајстора уметности у доба хуманизма и реформације.
Учио је цртање у радионици нирнбершкога сликара Михаела Волгемота, где је боравио 4 године, а 1495. први пут je отишао у Италију и копирао италијанске мајсторе. Ујединио је италијанску рану ренесансу с експресивним стилом немачког реформаторског доба и дошао до нових облика изражавања. Посезао је митологијским, алегоричним и религиозним темама, али се бавио и природом. Његови акварели крајолика, студије биљака и животиња сведоци су његовог дубоког разумевања природе. У радионици свог оца обучен је за златара, па је Дирер је до врхунца развио дрворез и бакрорез и својим графикама одлучујуће утицао на популаризовање реформатора и хуманиста. Као први немачки умјетник посветио се теорији уметности и између осталог написао темеље науке о пропорцијама. Након повратка у Нирнберг отварио је радионицу и изводио олтарне слике и портрете, прве бакрорезе и низ дрвореза „Апокалипса“ и „Велика мука“. Након повратка с другог путовања у Италију настали су његови нaјвреднији бакрорези „Витез“, „Ђаво и смрт“ и „Меланхолија“ и „Свети Јероним у ћелији“. У последњој фази насликао је свој најбољи „Аутопортрет“ и „Четири апостола“, и писао трактате о сликарству. Његово укупно дело обухвата 70 слика, 900 цртежа, 100 бакрореза и 350 дрвореза.
Април уреди
Роза Луксембург (5. март 1870. или 1871 — 15. јануар 1919, на пољском Róża Luksemburg) је била марксистичка политичарка, револуционарка и социјални филозоф.
Била је теоретичар Социјалдемократске партије Немачке, а касније Независне социјал-демократске партије Немачке. Основала је новине Црвена застава, и била суоснивач спартакистичке лиге, марксистичке револуционарне групе од које је настала Комунистичка партија Немачке и суделовала у неуспешној револуцији. у Берлину, јануара, 1919. Устанак је започет упркос наредбама Розе Луксембург, а угушили су га остаци монархистичке армије и десничарске паравојне формације, Фрајкорпс, које је послала влада. Роза Луксембург, Карл Либкнехт, и стотине других су ухваћени, мучени и убијени.
Мај уреди
Гроф Клаус Филип Марија Шенк фон Штауфенберг (нем. Claus Philipp Maria Graf Schenk von Stauffenberg) (15. новембар 1907. - 20. јул 1944.) је био немачки аристократа и армијски пуковник током Другог светског рата. Био је једна од главних фигура у 20. јулској завери да се убије Адолф Хитлер.
По избијању Другог светског рата распоређен на Источни фронт као официр Вермахта, где није могао да поднесе злодела припадника СС-одреда над Русима и Јеврејима у Украјини, због чега бива пребачен у Ромелов Афрички корпус. На том фронту губи лево око и десну руку. Са поразима у Африци и на Источном фронту, као официр који никада није био члан Нацистичке партије, схватио је да Немачка срља у пропаст и спрема се да изврши државни удар (настојећи да око себе окупи Ромела, Бека итд).
Као старији штабни официр Вермахта, са уредним приступом Хитлеру на његовим састанцима, Штауфенберг је преузео главну улогу у завери. Њему је дат задатак да подметне ташну, у којој су били спаковани експлозив и временски механизам, поред Хитлера у његовиј колиби за састанке у војној врховној комадни у Вулфшанцеу (нем. Вучја јама) близу Растенбурга, Источна Пруска (данас Кентшин, Пољска).
Иако је четворо људи убијено и скоро сви присутни су рањени, Хитлер је само лакше рањен. Штауфенберг је ухапшен и пресуђено му је истог дана, а погубљен је пола сата после поноћи. Многи завереници су такође погубљени наредних дана.
Данас, због своје кључне улоге коју је одиграо у 20. јулској завери, Штауфенберг се слави као немачки национални херој и симбол немачког отпора нацистичком режиму. Бројне улице и тргови су названи по њему. Дом Ган је такође написао поему Штауфенберг у његову част.
Јун уреди
Ерих Дагоберт фон Дригалски (нем. Erich Dagobert von Drygalski, * 9. фебруар 1865 у Кенигсбергу; † 10. јануар 1949 у Минхену) је био њемачки географ, геофизичар и истраживач.
Дригалски је са 17 година почео да студира математику и физику у Кенигсбергу. Након једног семестра се пребацује на географију на Универзитет у Бону, како би могао да слуша предавања Фердинанда фон Рихтхофена. Тог професора је пратио затим на Лајпцишки као и на Берлински универзитет. Факултет је завршио 1887. дисертацијом "Геоид деформације леденог доба", студијом о леденом покривачу поларних региона. Између 1887. и 1891. био је асистент на геодетском институту у Берлину и главној канцеларији интернационалног премјеравања у Берлину.
Предводио је двије веома запажене експедиције на Гренланд 1891. и 1893. године, организоване од стране Берлинског географског друштва. Радовима са својих експедиција хабилитирао је 1898. године за доцента географије и геофизике. Исте године га је „Њемачка комисија за истраживање јужног пола“ поставила за вођу прве њемачке експедиције на Антарктик. Године 1898. постао је доцент и 1899. ванредни професор географије и геофизике на Берлинксом универзитету. На понуду из Минхена 1906. године, да преузме катедру земљописа и геофизике је исте године позитивно одговорио. На тој катедри остаје све до звања професора емеритуса. Основао је Географски институт и остао његов управник све до своје смрти. Оженио се 1907. године. Имао је четири кћерке. Године 1910. учествовао је у једног експедицији на Шпицберген под вођством Грофа Цепелина. Године 1934. године одлази у пензију. Ерих фон Дригалски је умро у Минхену 1949. године. На његове научна достигнућа данас подсјећа по њему названа алеја у јужном дијелу града као и архив Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену.
Јул уреди
Лена Мајер Ландрут (нем. Lena Meyer-Landrut; Хановер, 23. мај 1991), позната и само као Лена, је њемачка пјевачица. Представљала је Њемачку на Пјесми Евровизије 2010. у Ослу, у Норвешкој, и побједила је са пјесмом Satellite, освојивши 246 поена у финалу. Са своје три песме за њемачку нацију у финалу Unser Star für Oslo (Наша звијезда за Осло), Лена је постигла до тада незабележени рекорд на музичким топ листама у својој родној земљи, дебитујући са три пјесме у топ-6 музичкој топ листи њемачких пјесама. Satellite дебитује као број један у Њемачкој, и бива сертификован за троструко злато. Током маја 2010. године Лена је пустила у продају свој први албум, My Cassette Player, који је дебитовао као број један на топ листи њемачких албума.
Август уреди
Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг 22. мај 1813 — Венеција 13. фебруар 1883) је био немачки композитор (првенствено опере; своје опере је називао „музичким драмама“), песник, есејиста и музички теоретичар.
Вагнер је веома битна личност у историји музике; у својим делима је поставио основу класичне музике 20. века, нарочито у Тристану и Изолди, где се обилно користи хроматизмом и атоналношћу. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), убеђења по којем опера представља синтезу свих уметности, и указао на проблем дотадашње опере, у којој је драмска радња била запостављена у корист музике. Данас је познат као велики реформатор опере.
За све своје опере је сам писао либрето, што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.
Вагнерова дела се категоришу са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).
Септембар уреди
.jpg)
Михаел Шумахер (нем. Michael Schumacher), рођен 3. јануара 1969. године, немачки је возач Формуле 1 и седмоструки шампион. Своју каријеру у Формули 1 започео је 1991. године возећи за екипу Џордан. У трци за Велику Награду Белгије освојио је седму стартну позицију. Исте године постигао је договор са Флавиом Бријаторем и у сезони 1992-1993 прешао је у тим Бенетона. Сезону је завршио на 3. месту, са освојених 53 бода. Прва титула светског првака у сезони 1994. са 8 победа и 92 освојена бода освајио је са екипом Бенетон-Форд. Године 1996. прешао је у тим Ферарија. Од тада не тако конкурентне екипе направио је светског првака и заједно са њом освојио 5 узастопних светских шампионских титула. Овим подвигом ушао је у историју мото спорта као једини возач са освојених 7 шампионских титула у најпрестижнијој категорији мотор спорта.
После Велике награде Италије 2006., 10. септембра, најавио је своје повлачење након краја сезоне. Његов наследник у Ферарију је у том тренутку Мерцедесов возач Кими Рејкенен.
Октобар уреди
Александар фон Хумболт (нем. Alexander von Humboldt, рођен у Берлину, 14. септембра 1769. - преминуо у Берлину, 6. маја 1859.) је био немачки природњак, географ и истраживач. Његови радови на ботаничкој географији представљају оснивање области биогеографије. Проучавао је земљин магнетизам, вулкане, изотермалне линије, географију и биологију различитих области. Од 1799. до 1804. путовао је у Латинску Америку, коју је истраживао и описивао са научне тачке гледишта. Своја путовања током 21 године описао је у изузетно великом броју књига. Први је претпоставио да су Африка и Јужна Америка биле давно спојене. У познијим годинама је покушао да у свом делу од 5 књига „Козмос“ прикаже људско знање на један јединствен уједињен начин. Хумболт је подржавао друге научнике и често је са њима сарађивао.
Новембар уреди
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) је био теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у 14. марта 1879. године у Улму, у Немачкој, а преминуо је 18. априла 1955. године у Принстону у Њу Џерсију, у Сједињеним Америчким Државама.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности којима је револуционисао модерну физику. Поред тога, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у Annus Mirabilis или „Години чуда“) као и за допринос развоју теоријске физике. У народу, име „Ајнштајн“ је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
Предмет његових истраживања су биле Капиларне силе, Специјална теорија релативности (којом је ујединио законе механике и електромагнетике), Општа теорија релативности (уопштење Специјалне теорије којим обухваћено убрзано кретање и гравитација), космологија, статистичка механика, Брауново кретање, критична опалесценција, вероватноћа електронских прелаза у атому, проблеми пробаблистичке интерпретације квантне теорије, термодинамика светлости при малој густини зрачења, фотоелектрични ефекат, фотолуминисценција, фотојонизација, Волтин ефекат, секундарни катодни зраци, закочно зрачење, стимулисана емисија зрачења, уједињене теорије поља, унификација базичних физичких концепата преко њихове геометризације итд.
Децембар уреди
Вили Брант (нем. Willy Brandt; 18. децембар 1913, Либек – 8. октобар 1992, Ункел), рођен као Херберт Ернст Карл, био је немачки социјалдемократски политичар. Од 1957. до 1966. је био градоначелник Берлина, од 1966. до 1969. министар иностраних послова Савезне Републике Немачке а од 1969. до 1974. и њен канцелар. Као признање за рад на побољшању односа са Демократском Републиком Немачком, Пољском и Совјетским Савезом, добио је Нобелову награду за мир 1971. године. Омиљена али истовремено контроверзна личност, даје оставку на место канцелара после шпијунске афере 1974. године.
Брант је, под именом Херберт Ернст Карл Фрам (нем. Herbert Ernst Karl Frahm), рођен у немачком граду Либеку, у скромној радничкој породици. Постао је шегрт агента за бродове Ф. Х. Бертлинга. Придружио се „Социјалистичкој омладини“ 1929. године, а Социјалдемократској партији Немачке 1930. године. Напустио је СПД да би се учланио у Социјалистичку радничку партију (СРП), која је у то време била блиска са Радничком партијом марксистичког јединства(ПОУМ) (шп. Partido Obrero de Unificación Marxista) у Шпанији и Независном радничком партијом (ИЛП) (енгл. Independent Labour Party (ILP)) у Британији. Године 1933, уз помоћ својих веза на луци из времена док је био шегрт, напустио је Немачку и отпутовао за Норвешку, како би избегао прогањање од стране нацистичких агената. Тада је себи променио идентитет псеудонимом Вили Брант.