Портал:Општина Баточина/Изабрани чланци 1 архива
Јануар
Изабрано насеље
Бадњевац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1084 становника (према попису из 2002. било је 1165 становника).
Бадњевац се налази на 151 метар надморске висине, и то на координатама 44° 08′ 12" северно и 21° 00′ 04" источно. Налази се у западном делу општинске територије. Кроз село протиче река Лепеница. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице.
Кроз Бадњевац пролази железничка пруга Лапово - Крагујевац - Краљево. Налази се на два километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.
У Бадњевцу постоје налазишта из доба неолита. Такође у селу се налазе и налазишта из бронзаног доба.
Бадњевац је у аустријском попису из 1718. године означен као пусто село, под називом Баче. У турском попису 1739/41. године село се зове Бадњевац што значи да је то име добило у току аустријске окупације и да је од Бачева постао Бадњевац. Бадњевац се брзо насељавао, број кућа је растао и када је кнез Милош Обреновић почео да организује општине у ослобођеној Србији, село је добило своју општину, укључујући у њој Никшић и Жировницу.
Фебруар
Изабрано насеље
Баточина је градско насеље и седиште истоимене општине у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 5804 становника (према попису из 2002. било је 5574 становника).
Баточина се налази на 102 метара надморске висине, и то на координатама 44° 09′ 08" северно и 21° 04′ 32" источно. Налази се на око 110 километара од Београда, 120 km од Ниша и 26 km од Крагујевца. Кроз Баточину протиче река Лепеница.
Кроз Баточину пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак и железничка пруга Лапово-Крагујевац-Краљево.
Баточина се први пут помиње у првом турском попису 1476. године. Чувени турски путописац Евлија Челебија каже да је оснивач Баточине смедеревски бег Гази Бали. У попису из 1476. године, Баточина има 25 кућа, а крајем двадесетих година шеснаестог века има 66 кућа. Шездесетих година број муслиманских кућа се пење на дванаест док је хришћанских само пет. У овом периоду са порастом муслиманског становништва саграђена је и џамија. Синан паша је 1593. године прогласио за паланку.
Март
Изабрано насеље
Брзан је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1754 становника (према попису из 2002. било је 2073 становника).
Место се под први пут помиње 1516. године под именом Грабовац.
Брзан се налази на 105 метара надморске висине, и то на координатама 44° 06′ 33" северно и 21° 07′ 60" источно. Oд Баточине је удаљен око 6 km, од Крагујевца око 35 km и од Београда око 105 km. Кроз Брзан протиче река Велика Морава.
Налази се на коридору 10 и железничкој прузи Београд-Ниш-Скопље.
Први назив села био је Грабовац. Већ 1516. зна се да је имао шест кућа, а двадесет година касније 36 кућа. Данашњи назив село је добило по породици Љутић која се доселила са Косова из села Брзанци. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Брзан је имао 136. домаћинства са 322 харачке главе. Црква брвнара је саграђена 1822. године. Прву школу Брзан добија 1840. Највише становника Брзан је имао 1910. године, а највише кућа је имао 1971., укупно 853.
Април
Изабрано насеље
Градац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 206 становника (према попису из 2002. било је 245 становника).
Градац се налази на 176 метара надморске висине, и то на координатама 44° 08′ 30" северно и 21° 01′ 22" источно. Налази се на око 5 km од Баточине, 26 km од Крагујевца и 120 km од Београда. Кроз село протиче река Лепеница.
Кроз Градац пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак и железничка пруга Лапово-Крагујевац-Краљево.
Код Граца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско налазиште. Судећи по костима које су пронађене, као и алаткама од камена, људи овог насеља су били номади и бавили су се ловом на животиње. Такође се мора значајно узети и винчанско насеље такође у Грацу. Откривене су керамика, камене секире и оруђе од камена. У овом селу овог пута на брду Стражевица пронађена је неолитска секира од зеленог камена.
Мај
Изабрано насеље
Горња Баточина је некадашње самостално насеље, а данас део насеља Баточина.
Место се помиње у првом турском попису 1476/78. године под називом Турчин. Према овом попису Турчин је имао 9 кућа и једну срушену воденицу. Сеоба Срба 1690. године оставила је пуста села у атару данашње баточинске општине. Турски попис 1739/41. године нам доноси податке да је била жива само Баточина са 80 турских и 11 српских кућа. Такође је наглашено да Баточинци обрађују пусте њиве у Турчину и Бадњевцу.
У списку се помиње и манастир посвећен Светом Николи који се налазио у селу. Манастир се први пут помиње у турским пописима 1476, као манастир Ваведење. Средином XVI је ненастањен. По легенди овај манастир се звао Сурчинак.
На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Турчин је имао 9. домаћинствa са 21 харачком главом. Кад је 12. јула 1895. године указом Турчин променио име у Горњу Баточину место је добило свој данашњи опсег. Као такво је 1898. године прикључено крагујевачком срезу. Село је одувек било у саставу општине Баточина, осим у периоду од 1875-1878 када је имало своју општину.
Јун
Изабрано насеље
Доброводица је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 381 становника (према попису из 2002. било је 420 становника).
Доброводица се налази на 155 метар надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 06" северно и 21° 03′ 28" источно. Oд Баточине је удаљена 4 km, од Крагујевца око 30 km и од Београда 115 km. Налази се на четири километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.
Доброводица се помиње у првом турском попису 1476/78. године, У овом попису је забележено да је село имало 21 кућу, а у попису 1520. године, Доброводица је имала око 60 кућа. Муслимана није било. Овај број кућа се није дуго одржао, јер већ кроз 15 година налазимо само трећину. Становнишво Доброводице је уз Баточину и Тополу (данашњи Црни Као) примило обавезу да дају дербенџије, тј. да буду чувари безбедности на друмовима. За ове услуге села су имале знатне повластице при одређивању пореза. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци почетком осамнаестог века.
У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у Бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.
Јул
Изабрано насеље
.jpg)
Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 742 становника (према попису из 2002. било је 830 становника).
Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.
Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.
У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода. Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.
Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинствa са 76 харачких глава.
Август
Изабрано насеље
Кијево је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 482 становника (према попису из 2002. било је 549 становника).
Милатовац се налази на 187 метар надморске висине, и то на координатама 44° 05′ 32" северно и 21° 04′ 23" источно. Налази се на 7 km од Баточине, око 30 km од Крагујевца и око 130 km од Београда. Кроз село протиче Кијевачки поток. Налази се на седам километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.
У турском попису села из 1739/1741. Кијево се помиње као пусто село под називом Горње Кијево што јасно показује да је село постојало и раније. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци. У XVIII веку село је поново оживело па је већ у Кочиној крајини имало учесника.
У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у Бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.
На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Баточина је имала 15. домаћинствa са 40 харачких глава. После ослобођења Кијево је до 1874. заједно са Доброводицом и Жировницом чинио исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења.
Септембар
Изабрано насеље
Милатовац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 555 становника (према попису из 2002. било је 584 становника).
Милатовац се налази на 141 метар надморске висине, и то на координатама 44° 06′ 60" северно и 20° 58′ 60" источно. Налази се на око 10 km од Баточине, 15 km од Крагујевца и 130 km од Београда. Кроз село протиче река Лепеница.
Кроз Милатовац пролази железничка пруга Лапово - Крагујевац - Краљево. Налази се на два километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.
У Милатовцу се налазе два локалитета из античког периода, локалитет Црквине и локалитет Поље. Почетком деведесетих година на локалитету Поље изрвшена су сондажна истраживања. Приликом истраживања утврђено је да се на поменутом локалитету налазе остаци виле рустике.
Октобар
Изабрано насеље
.jpg)
Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 176 становника (према попису из 2002. било је 148 становника).
Никшић се налази на 209 метара надморске висине, и то на координатама 44° 05′ 57" северно и 21° 01′ 10" источно. Налази се на око 10 km од Баточине, 15 km од Крагујевца и 110 km од Београда.
Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.
Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.
Новембар
Изабрано насеље
Прњавор је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 166 становника (према попису из 2002. било је 186 становника).
Прњавор се налази на 239 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 9 km од Баточине, 15 km од Крагујевца и 115 km од Београда.
Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.
Првобитан назив села је био Грнчарица, према истоименом манастиру, чији је посед Прњавор био. Село највероватније постоји од кад постоји и манастир. У турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. село је имало 6. домаћинствa са 18 харачких глава. Године 1820. први пут се помиње под садашњим именом.
Децембар
Изабрано насеље
Црни Као је насеље у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 492 становника).
Црни Као се налази на 179 метара надморске висине, и то на координатама 44° 10′ 19" северно и 21° 02′ 09" источно. Налази се на око 5 km од Баточине, 30 km од Крагујевца и 130 km од Београда.
Кроз Црни Као пролази пут који повезује Баточину са Рачом.
На територији Црног Кала пронађени су предмети из доба неолита. Такође у селу су пронађени налази из времена када су на овим просторима владали Римљани.
На месту Црног Кала је некада било насеље Топола. Тополци су осигуравали царски пут као дербенџије. Крајем шеснаестог века у селу је било једанаест кућа. Не зна се тачно када се изгубила Топола и када се уместо ње појавио Црни Као.