Портал:Северна Америка


Портал Северне Америчке

Сателитски снимак Северне Америке
Сателитски снимак Северне Америке

Северна Америка је континент на Земљиној северној и западној хемисфери. Она је ограничена на северу са Северним леденим океаном, на истоку са северним Атланским океаном, на југоистоку са Карипским морем, и на југу и западу са северним Тихим океаном; Јужна Америка лежи на југоистоку. Она покрива површину од око 24.709.000 квадратних километара, око 4,8% површине планете или око 16,5% планетне копнене површине. Према проценама из јула 2008. њено становништво је имало 529 милиона људи. То је трећи по величини површине континент, након Азије и Африке, и четврти по популацији након Азије, Африке, и Европе. Северна Америка и Јужна Америка су колективно познате као Америке или једноставно Америка.

Генерално се сматра да су Северна и Јужна Америка добиле име по италијанском истраживачу Америгу Веспучију, који је истраживао Јужну Америку између 1497. и 1502. године, и који је био први Европљанин који је сматрао да Америке нису источна Индија. Научници су развили неколико теорија о пореклу ране људске популације у Северној Америци. Сами урођенички народи Северне Америке имају мноштво креативних митова, којима тврде да су били присутни на земљи од њеног настанка. Пре контакта са Европљанима, урођеници Северне Америке су били подељени у многе различите облике владавине, од малих група са неколико породица до великих империја. Они су живели у неколико „културних области”, које грубо кореспондирају географским и биолошким зонама и дају јасне индикације о главним типовима начина живота или занимањима људи који су живили у њима.

Земље и територије

Територије, зависне територијe, i административне јединице земље која није примарно лоцирана у Северној Америци су написане курзивом.

Изабрани чланак

Мексико
Мексико (шп. México), или званично Сједињене Мексичке Државе (шп. Estados Unidos Mexicanos), држава је у Северној Америци која се на северу граничи са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем. Површина Мексика износи 1.972.550 km² и по томе је 13. држава у свету. Главни и највећи град Мексика је Мексико Сити, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.

Број становника Мексика, према подацима из 2015. године, износио је 125.280.000. У преколумбовском Мексику постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што су Олмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци.Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је у Нову Шпанију. Мексико је стекао независност од Шпаније 1810. године. Период после стицања независности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система. Према Светској туристичкој организацији, Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту. Томе доприносе и културни и природни локалитети које је Унеско уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Изабрана слика

Empire State Building construction
Empire State Building construction
Заслуга: Луис Хајн, Durova
Олд тајмер спаја стубове током конструкције Емпајер стејт билдинга; Крајслерова зграда се може видети у позадини.

Да ли сте знали...

Vermont coppers

Изабрана биографија

Вејн Грецки
Вејн Даглас Грецки (енгл. Wayne Douglas Gretzky; Брантфорд, 26. јануара 1961) је бивши канадски професионални хокејаш и тренер. Грецки, звани Велики (енгл. The Great One), важи за једног од најбољих хокејаша свих времена и најбољег хокејаша НХЛ лиге свих времена. У време одласка у пензију, 18. априла 1999. године, држао је 40 рекорда у регуларној сезони, 15 у плејофу, те шест рекорда у Ол стар утакмицама. Једини је који је успео да у једној сезони НХЛ лиге постигне преко 200 поена, што је њему пошло за руком четири пута, а петнаест пута је постигао више од 100 поена. Чак девет пута је проглашаван за најкориснијег играча лиге у десет везаних сезона (од 1979/80 до 1986/87, и 1988/89). Вејнов дрес са бројем 99 једини је дрес који су из употребе повукли сви НХЛ клубови.

Рођен и одрастао у Брантфорду, Онтарио, Грецки је своје вештине усавршавао на клизалишту које је његов отац направио у дворишту породичне куће, те је одувек играо на вишем нивоу него његови вршњаци. Иако крхкије грађе која је лимитирала и његову снагу и окретност, Вејнова интелигенција и читање игре били су ненадмашиви. Вешто је избегавао налете хокејаша противничке екипе, али и био у стању да предвиди где ће се пак одбити, те одабрати прави потез у право време. У НХЛ лиги је играо за клубове: Њујорк ренџерсе, Сент Луис блуз, Лос Анђелес кингсе и Едмонтон ојлерсе са којима је освојио четири Стенли купа. За канадску репрезентацију је наступио на једним олимпијским играма и једном светском првенству у хокеју, када је освојио бронзану медаљу.

Категорије

Категорије Северне Америке
Категорије Северне Америке

Изабрани цитат

Теодор Рузвелт Државни сајам Минесоте, 3. септембар 1901.

Остали википортали