Портал:Северна Америка/Selected biography

Usage уреди

The layout design for these subpages is at Портал:Северна Америка/Selected biography/Layout.

Add a new Selected article to the next available subpage.
Update "max=" to new total for its {{Random portal component}} on the main page.

Nominations уреди

Feel free to add related Featured biographies to the list, using the above usage. Other articles may be nominated here.

Selected biographies list уреди

Портал:Северна Америка/Selected biography/1

Бети Дејвис (енгл. Bette Davis; Лоуел, 5. април 1908 — Неји сир Сен, 6. октобар 1989) је била америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица, неретко навођена као Прва дама америчког филма и једна од највећих филмских дива свих времена. Прве улоге на филму добила је тридесетих година, након неколико успешних представа на Бродвеју. Током своје шездесетогодишње каријере одиграла је преко сто улога у филмовима. Била је тражена и цењена због спремности да игра негативне ликове, и толико успешна у томе да су филмови у којима је, како је сама говорила, глумила кучку, рекламирани под слоганом: „Ко је бољи од зле Бети?“. Била је једна од малобројних холивудских дива које су каријеру изградиле једино захваљујући глумачком таленту. Поред маестрално одиграних улога, Дејвисова је такође била позната по својој плаховитој и егоцентричној природи. Сматрали су је за ратоборну и наглу особу због честог супротстављања режисерима и продуцентима.

На самом почетку каријере, привукла је пажњу филмских критичара улогама у драмама Људски окови, Победа над тамом и Писмо. Већ почетком четрдесетих година 20. века била је најтраженија, најплаћенија и најутицајнија америчка филмска звезда, са биоскопским и критичким хитом Мале лисице иза себе. Сценаристи су преправљали сценарио на њен захтев, а режисери јој дозвољавали да мења њихове одлуке, само да не би напустила снимање, и наставила да прави блокбастере попут филмова На раскршћу и Господин Скефингтон. Крајем четрдесетих Бетина каријера стагнира, да би 1950. поново почела вртоглаво да расте захваљујући улози Марго Ченинг у култном филму Све о Еви. Ипак, био је то врхунац њене каријере, након чега њена популарност опет опада. Иако је већ била сматрана звездом која се полако гаси, два пута је опет успела да привуче пажњу јавности на себе: први пут када је улогом психопате у трилеру Шта се догодило са Беби Џејн? освојила млађу публику, а други пут као осамдесетогодишња глумица у дирљивој драми Августовски китови. Дејвисова, која је била прва председница Америчке академије наука и уметности, два пута је награђена Оскаром за најбољу главну глумицу — за улоге у филмовима Опасна из 1935. и Џезебел из 1937. године.

Бети Дејвис је била најплаћенија и најпопуларнија холивудска звезда од 1940. до средине педесетих. Прва је глумица која је добила Награду за животно дело од Америчког филмског института и прва особа која је била номинована за десет Оскара. Тај број надмашили су само Мерил Стрип, Кетрин Хепберн, Лоренс Оливије и Џек Николсон. Поред Хепбернове, Бети Дејвис се сматра најбољом глумицом двадесетог века. Виртуозност пред филмским камерама донела јој је репутацију једне од најпоштованијих филмских звезда свих времена, док су јој улоге које је бирала и њено ексцентрично понашање обезбедили статус истинске геј иконе.

...Архива

Номинације...

Портал:Северна Америка/Selected biography/2

Вејн Даглас Грецки (енгл. Wayne Douglas Gretzky; Брантфорд, 26. јануара 1961) је бивши канадски професионални хокејаш и тренер. Грецки, звани Велики (енгл. The Great One), важи за једног од најбољих хокејаша свих времена и најбољег хокејаша НХЛ лиге свих времена. У време одласка у пензију, 18. априла 1999. године, држао је 40 рекорда у регуларној сезони, 15 у плејофу, те шест рекорда у Ол стар утакмицама. Једини је који је успео да у једној сезони НХЛ лиге постигне преко 200 поена, што је њему пошло за руком четири пута, а петнаест пута је постигао више од 100 поена. Чак девет пута је проглашаван за најкориснијег играча лиге у десет везаних сезона (од 1979/80 до 1986/87, и 1988/89). Вејнов дрес са бројем 99 једини је дрес који су из употребе повукли сви НХЛ клубови.

Рођен и одрастао у Брантфорду, Онтарио, Грецки је своје вештине усавршавао на клизалишту које је његов отац направио у дворишту породичне куће, те је одувек играо на вишем нивоу него његови вршњаци. Иако крхкије грађе која је лимитирала и његову снагу и окретност, Вејнова интелигенција и читање игре били су ненадмашиви. Вешто је избегавао налете хокејаша противничке екипе, али и био у стању да предвиди где ће се пак одбити, те одабрати прави потез у право време. У НХЛ лиги је играо за клубове: Њујорк ренџерсе, Сент Луис блуз, Лос Анђелес кингсе и Едмонтон ојлерсе са којима је освојио четири Стенли купа. За канадску репрезентацију је наступио на једним олимпијским играма и једном светском првенству у хокеју, када је освојио бронзану медаљу.

...Архива

Номинације...

Портал:Северна Америка/Selected biography/3

Зелда Фицџералд (енгл. Zelda Fitzgerald), рођена Сејр (енгл. Zelda Sayre; Монтгомери, 24. јул 1900 — Ешвил, 10. март 1948) била је америчка књижевница и супруга америчког писца Ф. Скота Фицџералда, на чије је стваралаштво снажно утицала.

Рођена у Монтгомерију, Алабама, била је примећена због своје лепоте и ведрог духа и била је проглашена од стране свог супруга првом америчком флаперком. Скот и она постали су симбол доба џеза, што су и до данас остали. Тренутни успех Скотовог првог романа Ова страна раја (1920) увео их је у високо друштво, али је њихов брак мучило неумерено опијање, издаја и жестоке оптужбе. Ернест Хемингвеј, кога Зелда није волела, кривио је њу због смањења бројности Скотових књижевних дела, иако је она била жртва супругове доминације. Након што јој је дијагностификована шизофренија, она је већину времена проводила у специјалистичким клиникама и супружници су живели одвојено када је Скот изненада умро 1940. године. Зелда је умрла касније, током пожара у болници у Ешвилу, Северна Каролина.

Недавни писци и научници приказивали су Зелду као креативни таленат који је игнорисан у патријархалном друштву. Биографија из 1970. чији је аутор Ненси Милфорд, ушао је у ужи избор за Пулицерову награду. Године 1992, Зелда је постхумно примљена у Алабамину кућу славних жена.

...Архива

Номинације...

Портал:Северна Америка/Selected biography/4

Мајкл Џозеф Џексон (енгл. Michael Joseph Jackson; Гери, 29. август 1958 — Лос Анђелес, 25. јун 2009) био је амерички музичар и један од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих забављача свих времена. Његови доприноси музици, плесу и моди, заједно са приватним животом праћеним јаким публицитетом, чинили су га значајном фигуром у популарној култури четири деценије. Познат и као Краљ попа, соло каријеру је започео 1971. године након дебија на професионалној сцени 1964. као водећи и најмлађи члан групе Џексон 5.

Почетком 1980-их Џексон је постао доминантна фигура у поп музици. Његов шести студијски албум „Thriller”, издат 1982. године, најпродаванији је албум свих времена. Четири од осталих његових издања, „Off the Wall” (1979), „Bad” (1987), „Dangerous” (1991) и „HIStory: Past, Present and Future, Book I” (1995), такође спадају међу најпродаванијим музичким материјалима на свету. Наступима и спотовима, Џексон је популаризовао неколико комплексних плесачких техника као што су робот и месечев ход. Широко се наводи као најзаслужнији за преображај музичких спотова из промотивне алатке у уметничку форму са спотовима песама: „Beat It”, „Billie Jean” и „Thriller”, који су га учинили првим афроамеричким извођачем са снажним публицитетом на Музичкој телевизији (енгл. Music Television, скр. MTV). Његов јединствен музички звук, вокални стил и кореографије су инспирисале бројне поп, рок, ритам и блуз и хип хоп извођаче рушећи културне, расне и генерацијске баријере. Два пута уврштен у „Рокенрол кућу славних”, његова остала достигнућа су многи Гинисови рекорди, укључујући и рекорд за „Најуспешнијег забављача свих времена”, 15 Греми награда, 26 америчких музичких награда, 13 бр. један синглова, и процењена продаја од преко 750 милиона албума широм света. Био је истакнут филантроп и хуманитарац који је зарадио и донирао милионе долара подржавши 39 акција и основавши своју фондацију.

Џексонов приватни живот је изазивао контроверзе годинама. Промена његове појаве се примећивала од краја 1970-их и почетком 1980-их, са променама облика његовог носа и боје његове коже које су резултовале широко медијско извештавање. Године 1993, окривљен је за сексуално злостављање детета иако није био оптужен. Два пута се женио, прво 1994. а затим и 1996, постајући отац троје деце. Једно дете је родила сурогат мајка. Године 2005. је званично оптужен за малтретирање детета и затим поново ослобођен оптужби. Док се спремао за своју последњу концертну турнеју 2009, педесетогодишњи Џексон је преминуо услед предозирања лековима за успављивање и смирење. Његова комеморација је приказивана уживо широм света и посматрало ју је око милијарду људи.

...Архива

Номинације...

Портал:Северна Америка/Selected biography/5

Сандра Анет Булок (енгл. Sandra Annette Bullock; Арлингтон, 26. јул 1964) је америчка филмска глумица, комичарка, продуцент и најплаћенија холивудска звезда свих времена. Каријеру је почела крајем осамдесетих, играјући у романтичним комедијама. Најпознатија је по филмовима Брзина, Љубавне чаролије, Док си ти спавао, Мис тајни агент и Две недеље за заљубљивање. Веридба и Гравитација су њени финансијски најуспешнији филмови. За улогу у драми Мртав угао из 2009. године, најуспешнијем спортском филму свих времена, освојила је Златни глобус за најбољу главну глумицу у драми и Оскара за најбољу главну глумицу. Она је прва жена у историји чији је филм у Америци зарадио више од 200.000.000 долара, и прва која је исте године проглашена за најбољу и најгору глумицу Холивуда. Од њених новијих комедија, поред Веридбе, позната је и Жестоке девојке, финансијски најуспешнија комедија 2013. године. За улогу у филму Гравитација, једном од критички и комерцијално најуспешнијих филмова свих времена, Булокова је била номинована за Награду „BAFTA”, Златни глобус и Оскара за најбољу главну глумицу.

Сандра је једна од најбогатијих и најмоћнијих јавних личности на свету. Укупна зарада од њених филмова износи 4.100.000.000 долара. Годинама важи за најомиљенију глумицу у Америци, где има репутацију једноставне девојке из комшилука. Часопис Пипл прогласио је за жену 2010. године, када је такође проглашена за највећу филмску звезду америчког Југа. Булокова је 2012. уписана у Гинисову књигу рекорда као најплаћенија глумица у историји филма, а на Форбсовој листи најплаћенијих холивудских звезда, заузела је прво место и наредне две године – 2013. и 2014, са зарадом од 51 милион долара. а често је навођена као краљица романтичних комедија