Отворите главни мени

Биографија чланци
Уреди

01. недељаУреди

Ђура Јакшић (27. јул 1832, Српска Црња16. новембар 1878, Београд ) је био српски сликар, песник, приповедач, драмски писац, учитељ и боем.

Рођен 1832. године у Српској Црњи, у Банату, у свештеничкој породици. Отац га уписује у трговачку школу из које бежи три пута и на крају уписује нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину (данас Мађарска), одлази у Темишвар (данас Румунија) да учи сликање. Уочи револуционарне 1848. године био је студент уметничке академије у Пешти, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Вративши се у родни крај продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, па и немачког језика.


уреди

02. недељаУреди

Воја Антонић (Шабац 12. јул 1952) је филмски монтажер, проналазач и публициста. Такође је уредник новина, а доприносио је у бројним радијским емисијама. Међутим, најпознатији је по томе што је први на територији Југославије конструисао и направио Галаксију, кућни рачунар на принципу самоградње. Са Дејаном Ристановићем, новинаром часописа „Рачунари у вашој кући“ покренуо је акцију „Направите своју Галаксију“, чији је циљ био охрабривање и подучавање бројних рачунарских ентузијаста да сами направе свој рачунар. Сам Антонић је неколико својих радова предао у јавно власништво.


уреди

03. недељаУреди

Новак Ђоковић (Београд, Србија, тада СФРЈ; 22. мај 1987) је, по освојеним турнирима, најбољи српски тенисер свих времена. Професионално игра од 2003. године. Његов највећи успех је освајање шеснаест гренд слем турнира у појединачној конкуренцији, пет Мастерс купова и Дејвис куп 2010. Новак је најмлађи играч из „опен ере“ који је доспео до полуфинала сва 4 гренд слема, а 2016. године је комплетирао гренд слем каријере.

Ђоковић је први и једини играч који је освојио свих девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије, укупно је освојио тридесеттри турнира ове категорије и шест у једној сезони по чему је рекордер. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.

Дана 4. јула 2011. постао је први играч на АТП листи.


уреди

04. недељаУреди

Владе Дивац (Пријепоље, Југославија, сада Србија, 3. фебруар 1968) је бивши југословенски и српски кошаркаш. Играо је на позицији центра у Слоги, Партизану, Лос Анђелес Лејкерсима, Шарлот Хорнетсима, Црвену звезду (две утакмице) и Сакраменто Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства у кошарци, 3 европска првенства и 2 сребрне медаље на Олимпијским играма.

Дивац је, иако активан играч, био председник Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор Реал Мадрида. Дивац је појавио у мањим улогама у неколико филмова и серија.

Дивац се такође бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7.


уреди

05. недељаУреди

Милева Марић-Ајнштајн (19. децембар 1875, Тител, Аустроугарска, данас Србија - 4. август 1948, Цирих, Швајцарска), српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустроугарске) као најстарија од троје деце породици официра аустроугарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу.


уреди

06. недељаУреди

Немања Видић (Титово Ужице, 21. октобар 1981) је српски фудбалер и репрезентативац, који игра на позицији централног одбрамбеног играча. Тренутно је члан Манчестер јунајтеда. Започео је каријеру у Слободи из Ужица, да би затим прешао у Црвену звезду, одакле је у јулу 2004. године прешао у Спартак из Москве за 6,5 милиона евра. На дан 5. јануара 2006. године, Немања Видић је прешао у Манчестер јунајтед за 10,25 милиона евра. Ца Црвеном звездом је освојио дуплу круну 2004, а са Манчестером освојио три узастопна првенства Енглеске, Лигу шампиона и Светско клупско првенство у фудбалу 2008.

Дебитовао је за фудбалску репрезентацију 12. октобра 2002 у квалификацијама за Европско првенство у Напуљу, против Италије (1:1). За репрезенатацију је одиграо 44 утакмице и дао 2 гола.


уреди

07. недељаУреди

Јован Цвијић (1865-1927.) је био највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по јулијанском календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић и био је трговац по занимању. Мајка Марија (рођена Аврамовић) била је из Корените, села у области Јадар које се налази недалеко од манастира Троноше и Тршића, родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Првој београдској гимназији.


уреди

08. недељаУреди

Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824-Беч, 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. Радичевић је уз Ђуру Даничића био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Бранко Радичевић је уз Јована Јовановића Змаја најзначајнији песник српског романтизма.


уреди

09. недељаУреди

Михајло Идворски Пупин (4. октобар 185412. март 1935) био је научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ (енгл. From immigrant to inventor).

Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.

Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.


уреди

10. недељаУреди

Моника Селеш (мађ. Szeles Mónika, енгл. Monica Seles) је бивша југословенско-америчка професионална тенисерка, бивша најбоља тенисерка света. За време своје каријере освојила је 9 гренд слем турнира, поставши најмлађа тенисерка која је освојила отворено првенство Француске 1990. године. Била је доминантна тенисерка 1991. и 1992. године, али се морала повући из тениса 1993. због повреде коју је добила када ју је гледалац из публике убо ножем. Тенису се вратила 1995. године, али није успела доћи до успеха којег је имала почетком 1990их.


уреди

11. недељаУреди

Дејан Станковић (Београд, 11. септембар 1978) је српски фудбалер и репрезентативац. Тренутно наступа за милански Интер. После повлачења Саве Милошевића постао је капитен националног тима, први капитен репрезентације Србије. До фебруара 2008 за репрезентацију је одиграо 72 утакмице и постигао 13 голова.

У својој каријери је освојио првенства Југославије (1995) и Италије (2000, 2006, 2007. и 2008), куп Југославије (1995, 1996. и 1997) и Италије (2004, 2005. и 2006), Куп победника купова (1999). Учествовао је на Светским првенствима 1998. и 2006. и Европском првенству 2000.


уреди

12. недељаУреди

Марко Мрњавчевић познат као Краљевић Марко је био српски краљ и главна личност једног од циклуса српских епских песама. Био је син краља Вукашина Мрњавчевића и синовац деспота Јована Угљеше.

После смрти оца Вукашина у Маричкој бици, Марко је постао турски вазал. Погинуо је у бици на Ровинама 1395. против влашког војводе Мирче борећи се на страни Турака. Ипак, Марко је у народу остао упамћен као личност која се бори против турског зулума.



уреди

13. недељаУреди

Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.

Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић). Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године.


уреди

14. недељаУреди

Радивој Кораћ (5. новембар 1938. - 2. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медању на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.

Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 cm, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).


уреди

15. недељаУреди

Момчило Тапавица (Надаљ, 14. октобар 1872. — Пула, 10. јануар 1949) је, српски архитекта, свестрани спортиста, учесник Првих олимпијских игара 1896. у Атини и освајач бронзане медаље у тенису за Угарску. У то време Војводина је била део Аустроугарске монархије, а на олимпијским играма Аустрија и Угарска су имале посебне екипе.


уреди

16. недељаУреди

Павле Савић (Солун, 10. јануар 1909 - 30. мај 1994, Београд) је био српски физикохемичар, који је светски реноме стекао када је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. То доводи Ота Хана и Фрица Штрасмана до открића нуклеарне фисије-цепања урановог језгра. Са Иреном Жолио био је предложен за Нобелову награду, али је њу добио само Хан. Од 1947. је руководио изградњом Нуклеарног института у Винчи и до 1960. био директор Института. Павле Савић се као први директор сматра оснивачем Института Винча, који је тада зван Институт Борис Кидрич. Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно-математичког факултета у Беоргаду, данас Факултета за физичку хемију. Од 1971. до 1981. године је био председник Српске академије наука и уметности.


уреди

17. недељаУреди

Јосиф Панчић (5. април 1814 - 25. фебруар 1888) је био срспки ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему је названа Панчићева оморика. Његово име носи и највиши врх Копаоника.

Панчић се родио у буњевачкој породици у селу Брибиру као четврто дете Павла и Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрине, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу општине Брибир.



уреди

18. недељаУреди

Павле Паја Јовановић (1859.- 30. новембар 1957.) је један од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма.

Рођен је у Вршцу, 16. јуна 1859. године као син првенац Стевана Јовановића, угледног вршачког фотографа. Мајка Ернестина (рођена Деот - француског порекла) рано је умрла, а отац се убрзо поново оженио, Маријом (рођеном Ди Понти) која је била добра и брижна мајка. Паја је имао још петоро браће и једну сестру. Тако је своје детињство проводио у веселој и срећној многочланој породици.


уреди

19. недељаУреди

Дејан Бодирога (рођен 2. марта 1973. у Зрењанину) је српски кошаркаш. Многи љубитељи кошарке га сматрају најбољим играчем који никада није играо у NBA лиги. Са репрезентацијом Југославије Бодирога је освојио сребро на Олимпијским играма 1996., два Светска првенства и 3 Европска првенства. Дејан Бодирога је познат је због лидерства, кошаркашке интелигенције и способности да игра на свим позицијама.

Члан је хуманитарне организације Група 7.


уреди

20. недељаУреди

Лаза Ристовски (рођен 23. јануара 1956. године у Новом Пазару, умро 6. октобра 2007. године у Београду) је југословенски и српски музичар који је најпознатији по раду у групама Смак и Бијело дугме.

Музиком је почео да се бави са само пет година када је после пуно натезања успео да убеди родитеље да му купе хармонику. Прве часове добио је од једног познатог краљевачког педагога, код којег се свирала само класична музика. Три године касније прешао је у тек отворену музичку школу. Провлачио се са тројкама из владања, јер директору никако није била по вољи његова наклоност према рокенролу.


уреди

21. недељаУреди

Предраг Стојаковић (Славонска Пожега, 9. јун 1977) је српски кошаркаш који тренутно игра у НБА лиги у клубу Њу Орлеанс Хорнетси. У својој досадашњој каријери играо је за ПАОК, Сакраменто Кингсе и Индијану Пејсерсе. Стојаковић је играо на три ол-стар утакмице и два пута је победио у шутирању тројки.

Са репрезентацијом Југославије је освојио злата на Светском првенству 2002. и Европско првенству 2001. и бронзану медаљу на Европском првенству 1999.

Стојаковић је рођен у Славонској Пожеги у СФРЈ, а 1991. године као Србин је приморан да са својом породицом избегне из Хрватске у Србију.


уреди

22. недељаУреди

Марко Т. Леко (Београд, 17. септембар 1853Београд, 4. новембар 1932) је био хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста.

Рођен је у Београду 17. септембра 1853. од оца Томе Леко (1814-1877), београдског трговца, и мајке Аспазије (1833-1889) рођене Пешика.

Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896. и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920). Као редовни професор Велике школе био је њен ректор 1902/03. и 1903/04. Један од оснивача Српског хемијског друштва и његов председник од оснивања (1897) до 1907.


уреди

23. недељаУреди

Никола Тесла је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Рођен је 10. јула 1856, у селу Смиљан код Госпића (Аустријско царство, данас Хрватска) у српској породици, а умро 7. јануара 1943 у Њујорку, САД.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем (трофазни систем), обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области X - зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.

Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 86. години, сиромашан и заборављен.

Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица - тесла.


уреди

24. недељаУреди

Ана Ивановић ( Београд, 6. новембар 1987. ) је српска тенисерка. Члан је TK Партизан. Тренутно је 14. на ВТА листи и најбоља српска тенисерка. У каријери је освојила једанаест ВТА турнира, укључујући и један гренд слем турнир, Ролан Гарос 2008, победивши у финалу Динару Сафину. Већ пласманом у финале тог такмичења постала је прва тенисерка на ВТА листи, на којој је провела 12 седмица. Доспела је до још два гренд слем финала, на Ролан Гаросу 2007. и на Отвореном првенству Аустралије 2008. Освојила је три турнира прве категорије: Берлин, Монтреал и Индијан Велс. Ана Ивановић је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију.

Када је имала пет година, видевши тенис на ТВ-у, Ана је тражила од својих родитеља да је упишу у локалну школу тениса. Када је нешто касније од оца добила први рекет за рођендан, била је сигурна да жели тиме да се бави у животу. Њен идол је бивша најбоља тенисерка Моника Селеш, која је тада играла за СФР Југославију.


уреди

25. недељаУреди

Стефан Немања (понекад Стеван, црквенословенски: Стѣфань; око 111313. фебруар 1199) је био велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку.

Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и, заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.

Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је између 1166. и 1168. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину (11431180) и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.

Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196, а за свог наследника је одредио средњег сина Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 12171228), у договору са византијским царем Алексијем III (11951203), чијом ћерком Евдокијом је Стефан био ожењен. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.


уреди

26. недељаУреди

Десанка Максимовић (1898-1993), песникиња, професор књижевности, академик САНУ

Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.

Након дипломирања, Десанка Максимовић је најпре радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што је од 3. септембра 1925. године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. Почетком Другог светског рата је отишла у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.


уреди

27. недељаУреди

Јелена Јанковић (рођена 28. фебруара 1985. у Београду, СФР Југославија) је професионална тенисерка Србије. 11. августа 2008. године, Јанковићева је заузела прву позицију на ВТА листи најбољих тенисерки света, на којој се задржала само недељу дана. Од 6. октобра 2008, па до 2. фебруара 2009. била је прва на ВТА листи. Тренутно је 6.

Јанковић у својој каријери није освојила ниједан Гренд слем турнир, али је достигла полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2008) и Отвореног првенства Француске (2007, 2008), као и финале Отвореног првенства Сједињених Држава (2008), у ком је изгубила од Серене Вилијамс. Заједно с Шкотом Џејмијем Маријем, освојила је Вимблдон 2007. у мешовитом дублу.


уреди

28. недељаУреди

Вук Стефановић Караџић (6. новембар 1787, Тршић - 7. фебруар 1864, Беч), филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама и писац првог речника српског језика. Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч. Ту је упознао Јернеја Копитара, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи.


уреди

29. недељаУреди

Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 24. новембар 1833Сремска Каменица 3. јун 1904) је један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио издавњем и уређивањем књижевних, политичких и дечјих часописаца. Назначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, први о сретном породичном животу, а други о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је и сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.

Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.



уреди

30. недељаУреди

Милутин Миланковић (1879. - 1958.), српски инжењер, геофизичар, климатолог и астроном. Оснивач је катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустроугарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904, чиме је постао први српски доктор техничких наука.


уреди

31. недељаУреди

Велимир Бата Живојиновић (Кораћица под Космајем; 5. јун 1933Београд, 22. мај 2016) био је српски глумац. Живојиновић је један од најбољих српских глумаца свих времена. На филму је дебитовао 1955. у филму „Песма са Кумбаре“, а у својој каријери је глумио у преко 250 филмова и серија. Прославио се у партизанским филмовима сниманим током 1960их и 1970их, а један од њих, „Валтер брани Сарајево“ му је донео велику популарност у Кини. Осим глуме, бавио се и политиком; био је посланик Социјалистичке партије Србије у неколико мандата, а 2002. године био је кандидат партије на председничким изборима у Србији.


уреди

32. недељаУреди

Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) (Чаково, 1742Београд, 1811) је био српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Доситеј је био први попечитељ (министар) просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербије“. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву.


уреди

33. недељаУреди

Драга Обреновић, (Горњи Милановац 23. септембар, 1861 - Београд 30. мај, 1903), девојачко Луњевица, је била краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића, последњег краља из династије Обреновића. Пре него што је постала краљица, Драга је била удовица инжењера Светозара Машина и била је дворска дама на двору краљице Наталије Обреновић. Убијена је заједно са супругом током Мајског преврата 30. маја 1903.


уреди

34. недељаУреди

Стефан Првовенчани или Стефан Немањић (велики жупан 1196-1217 и краљ 1217-1228) је био владар српскe државе Рашке који је успео да је подигне на статус краљевине. Стефан Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, а старији брат Растка, који ће постати утемељитељ аутономне Српске православне цркве.


уреди

35. недељаУреди

Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868. — 2. фебруар 1924, Мостар), један од највећих српских и босанскохерцеговачких песника. Отац му је умро док је био мали, тако да је већи део младости провео у породици стрица. Имао је два брата и једну сестру. Пошто је живео у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани и потом се вратио у Мостар.

Из Трста се - пише Ћоровић - вратио у Мостар 1883. и ту затекао „необично мртвило“, које је било последица „недавног угушеног херцеговачког устанка против Аустрије“. Био је „прво време прилично повучен“, водио књиге у очевој трговини и читао „листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи“. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад.


уреди

36. недељаУреди

Јелена Анжујска (1230. - 1314.), супруга српског краља Стефана Уроша I (владао 1243-1276) и мајка краљева Драгутина и Милитуна. Њено порекло није тачно утврђено, али је познато да је у сродству са Карлом I, краљем Напуља и Сицилије, који је у писму из 1273. назива рођаком. Презиме Анжујска је последица погрешног превода имена Анђелина, које је понела по византијској владарској породици Анђела. Енглески историчар Гордон Макденијел утврдио је да је она унука сестре Бодуена II, латинског цара Константинопоља.


уреди

37. недељаУреди

Сергеј Трифуновић (рођен 2. септембра 1972. године у Мостару, БиХ) је српски глумац, пореклом из глумачке породице. Његов отац, Томислав Трифуновић, и брат Бранислав Трифуновић су такође глумци.

Трифуновић је један од најпопуларнијих глумаца своје генерације из Србије. Студиррао је глуму на Факултету драмских уметности, а на великом платну се први пут појавио 1995. у филму „Туђа Америка“. Прославио се улогама у филмовима „Убиство с предумишљајем“ „Стршљен“, „Спаситељ“, „Муње!“, „Караула“ и серији „Црни Груја“.


уреди

38. недељаУреди

Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века.

Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија - Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића. Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић.

Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу код Цирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа.

Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903, 26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара. Друштво је настало као одговор на погроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији, након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ коју је друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и Војислав Танкосић који је радио на стварању српске четничке организације. Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драми Војвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић. Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905. године). Бавила се и ликовном критиком.


уреди

39. недељаУреди

Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893Београд, 30. новембра 1977) је у српској литератури 20. века један од оних њених стваралаца који се као песник, приповедач, романсијер и публициста најгласније јављао, најдуже ћутао и у свом стварању постизао разнородне вредности и резултате. Од новинара чије се друштвено-политичко опредељење у једном тренутку отворено супроставило слободи и прогресу, он се временом уздигао до песника и романсијера највишег реда и тиме обележио не само занимљив животни пут, већ и један прекретнички период новије српске књижевне историје. Бавио се и ликовном критиком.

Црњански је рођен 26. октобра 1893. године у Чонграду, у Аустроугарској (данас Мађарској), у осиромашеној грађанској породици. Отац Тома био је нижи чиновник који је због свог темпераментног заступања српске мањинске политике „прогнан“ из Баната, из Иланџе (коју је Црњански називао Иланчом, по њеном старом називу) у Чонград.


уреди

40. недељаУреди

Александар Ђорђевић Саша (Београд, 26. август 1967) је бивши југословенски и српски кошаркаш. У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини. Освојио је 2 првенства Југославије (1987. и 1992), 2 купа Југославије (1989. и 1992), 3 првенства Шпаније (1997, 1999 и 2000), 3 Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) и Куп европских шампиона 1992.

Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато са Светског првенства 1998, злата с Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године.

Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. (за Партизан) и на утакмици против Хрватске (за репрезентацију Југославије) на Европском првенству 1997. 1995. године примио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југолсавији, a Југословенски олимпијски комитет му је доделио награду за најбољег мушког спортисту. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.


уреди

41. недељаУреди

Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. април 1910Београд, 11. јул 1982) је био истакнути српски и југословенски писац из Босне и Херцеговине, који је стварао у другој половини 20. века.

Рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године ради као професор Грађанске школе, а потом је 1936. постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.

Прве две године рата живео је у Тузли, где је био ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, а у мају 1943. године прешао је на ослобођену територију. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије и члан Агитпроп-а за источну Босну, потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда.


уреди

42. недељаУреди

Краљ Петар I Карађорђевић (такође познат и као краљ Петар Ослободилац и Стари краљ) рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеж Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институцијама. Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.


уреди

43. недељаУреди

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877Београд, 27. август 1916) је био српски песник, писац и политичар. Рођен је у селу Стричићи на Змијању, на планини Мањачи код Бање Луке, у данашњој Републици Српској (Босна и Херцеговина).

„У Кочићевим необјављеним белешкама сачувано је једно предање о постанку имена Кочић, које ћемо овде као интересантно навести. У Павићима под Градинoм живела је некад удовица са седморо или осморо деце, која би увек ранила. Стога су је прозвали квочком, а по квочки је њен пород и потомство названо К(в)очић“

Родио се на Змијању у врлетно троуглу планина између Бањалуке, Јајца и Кључа, изнад река Рибника и Сане, од оца Јована и рано умрле мајке Маре, коју није ни упамтио. Брат се звао Илија, а сестра Милица. Породична слава била је Михољдан.

Основну школу је учио у манастиру Гомионица где му је отац, закалуђеривши се као удовац, био игуман. Гимназију је почео учити у Сарајеву, али је због србовања истеран из трећег разреда, те прешао у Београд и ту завршио гимназију.


уреди

44. недељаУреди

Драгомир „Гидра“ Бојанић (Крагујевац, 13. јун 1933Београд, 11. новембар 1993) је био српски глумац.

Апсолвирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Од 1964. до 1966. године био је члан Југословенског драмског позоришта у Београду.

Филмску каријеру је започео епизодном улогом у филму Жике МитровићаЕшалон доктора М.1955. године. Главне и веће споредне улоге је играо у више од тридесет домаћих филмова, а снимао је и у Италији. Под псеудонимом „Антони Гидра“ (Anthony Ghidra), Драгомир Бојанић је у Италији снимио десетак вестерна и акционих филмова. За улогу у филму „Балада о револверашу“ (1967) режисера А. Калтабијана добио је и награду.

На фестивалу у Пули 1974. године је освојио Златну арену за улогу партизана Тадије Чемеркића у филму Радомира ШарановићаСвадба“ (1973) насталом према истоименом роману Михајла Лалића.


уреди

45. недељаУреди

Вукашин Мрњавчевић (погинуо 26. септембра 1371) је био српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.

Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици у походу предузетом против Османлија.

У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша, назива се „жура Вукашин“.


уреди

46. недељаУреди

Милосав Здравковић-Ресавац (Ломница, око 1780Београд, 26. јул 1854) је био ресавски војвода, учесник Првог и Другог српског устанка, државни чиновник и учесник многих политичких догађаја у Кнежевини Србији. Звање војводе стекао је након учешћа у бици на Чегру и погибије Стевана Синђелића 1809. године. За разлику од већине других војвода, после слома Првог српског устанка 1813. није побегао преко Саве и Дунава, већ се заједно са својим оцем Милијом предао великом везиру Куршид-паши. Куршид-паша их није погубио, али је 1814. Ћаја-паша ликвидирао Милосављевог оца, а затим његову главу набио на колац и поставио поред других глава српских устаника испред Стамбол-капије. Због очеве смрти Милосав је, уз подршку београдског митрополита Дионисија, побегао из Београда у Ресаву, где је током 1815. вршио припреме за нови устанак. Током Другог српског устанка, заједно са устаницима, борио се против Турака у бици на Рановцу, као и приликом турског напада на Миливу.


уреди

47. недељаУреди

Станоје Станојевић (Нови Сад, 12/24. август 1874Беч, 30. јул 1937) је био српски историчар, први српски енциклопедиста, члан Српске краљевске академије и редовни професор Београдског универзитета.

Станоје Станојевић је рођен 24. августа (12. августа по Јулијанском календару) 1874. године у Новом Саду, у породици Лазара Станојевића. У Новом Саду се школовао до велике матуре. Студирао је у Бечу, а међу професорима су му били чувени научници Ватрослав Јагић и Константин Јиречек. Као 20-годишњи студент својим радом „Прилошци библиографији србуља“ привукао је пажњу професора Јиречека, тада најбољег познаваоца средњовековне историје Јужних Словена. Докторирао је 1896. одбраном тезе „Die Biographie Stefan Lazarević's von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle“ (Биографија Стефана Лазаревића од Константина Филозофа као историјски извор), коју је В. Јагић уврстио у свој Архив за словенску филологију.


уреди

48. недељаУреди

Драган Џајић (Уб, 30. мај 1946), је један од најбољих југословенских фудбалера свих времена. Трећа Звездина звезда, одиграо је 85 утакмица у националној селекцији, до 2004. председник фудбалског клуба Црвене звезде на чијем се челу налазио преко две деценије. Џајић је као тадашњи технички директор Црвене звезде творац најзлатније генерације у историји Црвене звезде, са којом се попео на врх Европе маја 1991, освојивши Куп европских шампиона, и света, када је Црвена звезда у незваничном такмичењу за најбољи клуб на планети, освојила Тојота куп, у децембру 1991.


уреди

49. недељаУреди

Здравко Чолић (30. мај 1951, Сарајево, Југославија) такође познат као Чола је српски певач забавне музике који је популаран на целој територији бивше Југославије. Први јавни наступ имао је, сасвим случајно, на такмичењу певача аматера 29. новембра 1967. године у Бијелој код Херцег Новог, где певајући песму Битлса осваја награду публике. У првом делу своје каријере (1968-1972) био је члан група „Млади и лијепи“ „Амбасадори“, „Нови Амбасадори“ и „Корни групе“. Званична соло каријера, започела је 1972. године,када је снимио своју прву песму „Синоћ ниси била ту“. Објавио је 13 студијских албума, у периоду од 1975 до 2010. Године 1973. представљао је Југославију на Песми Евровизије, песмом „Гори ватра“.



уреди

50. недељаУреди

Ђорђе M. Станојевић (Неготин, 7. април 1858Париз, 24. децембар 1921) је био српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета. Заслужан је за увођење првог електричног осветљења и изградњу првих хидроелектрана у Србији. Рођен је 7. априла 1858. године у Неготину, где је завршио четири разреда основне школе и четвороразредну нижу гимназију. Више разреде гимназије завршио је у Београду, затим је 1877. уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Тих година је, још као високошколац, писао своје прве стручне радове.


уреди

51. недељаУреди

Живојин Мишић (7. јул (по ст. кал.)/19. јул 1855. Струганик - 20. јануар 1921. Београд) је био српски војвода из Првог светског рата. Живојин Мишић је учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта је био начелник Врховне команде.

Преци Живојина Мишића су се доселили у Струганик крајем 17. или почетком 18. века. Породица је узела презиме Мишић по имену деде Живојина Мишића - Миша Каљевића. Доселили су се из Дробњака. Мишићеви родитељи Радован и Анђелија (рођ. Дамјановић из Коштунића) имали су тринаесторо деце, од којих су двоје биле девојчице - Тодора и Живана. Живојин је био тринаесто дете, и када се родио, само осморо његових браћа и сестара је било живо.


уреди

52. недељаУреди

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913) је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.

Основну школу је завршио у свом селу. 1897. је уписао Војну занатску школу у Крагујевцу. 1902. је покушао да се упише у неку од војних академија у Ст. Петерсбургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.



уреди

53. недељаУреди

Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета.

Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.


уреди