Портал:Француска/Биографија
Изабранe биографије
уреди
Јануар уреди
Ернест Дишен (30. март 1874 – 12. април 1912) је француски лекар који је први открио могућност коришћења гљива у медицинске сврхе. Он је ово открио 32 године пре Александра Флеминга и његовог изучавања пеницилина. Дишенова експериментисања су махом остала незапажена. Он се уписао на Војну Медицинску Академију Лиона 1984.
Даље ... Остале изабране биографије
Фебруар уреди
Жан ле Рон д'Аламбер (франц. Jean le Rond d'Alembert) (16. новембар 1717. — 29. октобар 1783) француски математичар, физичар и филозоф. Уз Денија Дидроа, један је од најпознатијих енциклопедиста. Познат је и по својим математичким истраживањима (диференцијалне једначине, парцијални изводи). По њему се назива и његов математички — Д'Аламберов оператор.
Даље... Остале изабране биографије
Март уреди
Мишел Франсоа Платини (франц. Michel François Platini) (21. јун 1955) је бивши француски фудбалер и тренер и тренутни председник УЕФА. Једини је играч који је успео да три године заредом освоји титулу Најбољег фудбалера Европе, а 1999. је узабран за седмог најбољег фудбалера у 20. веку у избору IFFHS.
Платини је био члан репрезентације Француске која је освојила Европско првенство у фудбалу 1984., на ком је Платини био најбољи играч и стрелац. Учествовао је на Светским првенствима у фудбалу 1978, 1982. и 1986, стигавши до полуфинала у последња два. Платини, Ален Жирес, Луј Фернандез и Жан Тигана су чинили "магични квадрат", групу играча која је чинила окосницу репрезентације Француске током 1980их.
Био је познат као добар извођач слободних удараца, као што је показао бројним головима из тешких углова у дресу репрезентације и Јувентуса, у ком је Платини играо пет година и освојио већину својих клупских трофеја.
Платини је именован Витезом Легије части 29. априла 1985, а Официр је постао 1988. Био је селектор француске репрезентације четири године и коорганизатор Светског првенства 1998. у Француској. Такође је био председник Техничког и развојног комитета ФИФА и потпредседник Фудбалског савеза Француске.
Даље... Остале изабране биографије
Април уреди
Шарл Андре Жозеф Мари де Гол (франц. Charles André Joseph Marie de Gaulle), (22. новембар 1890 – 9. новембар 1970), је био француски војни заповедник и државник.
Пре Другог светског рата, де Гол је био познат као заговорник сконцетрисане употребе оклопних и ваздухопловних снага. Током Другог светског рата је постао бригадни генерал, а затим вођа владе Слободне Француске у егзилу. Између 1944. и 1946, након ослобођења Француске од немачке окупације, био је на челу француске привремене владе.
Позван да формира владу након Алжирског пуча из 1958, подстакнуо је доношење новог устава и био је први председник Пете Републике, а на том месту је остао до 1969. Његова политичка идеологија је позната под именом голизам, и она је имала велики утицај на потоњу политику Француске.
Даље... Остале изабране биографије
Мај уреди
Жан-Франсоа Шамполион (франц. Jean-Francois Champollion) (23. децембар 1790. — 4. март 1832) француски научник, филолог и оријенталиста и сматра се оцем модерне египтологије.
Шамполион је успео да дешифрује систем египатског писма - хијероглифа. Шамполионови претходници који су такође допринели дешифровању хијероглифа били су Сливестр де Саси (франц. Silvestre de Sacy), Јохан Давид Ошерблад (швед. Johan David Akerblad), Томас Јанг (енгл. Thomas Young), и Вилијам Џон Банкс (енгл. William John Bankes).
Шамполион је превео делове камена из Розете, откривајући сличност египатског језика с коптским. Открио је да је систем египатског писма комбинација фонетских (звучних) и идеограмских (сликовних) знакова.
Даље... Остале изабране биографије
Јун уреди
Контраадмирал Жил Сезар Димон д'Ирвил (франц. Jules Sébastien César Dumont d'Urville; Конде сир Ноаро, 23. мај 1790 – Медон 8. мај 1842) је био француски истраживач и поморски официр, који је учествовао на четири француске експедиције и истраживао јужни и западни Пацифик, Аустралију, Нови Зеланд и Антарктик.
Даље... Остале изабране биографије
Јул уреди
Марија Антоанета (франц. Marie Antoinette; рођена 2. новембра 1755. године у Бечу, а погубљена на гиљотини 16. октобра 1793. у Паризу) је била ћерка царице Марије Терезије, жена Лујa XVI.
Брак 14-годишње Марије Антоанете и 16-годишњег Лујa XVI, унука француског краља је склопљен 16. маја 1770. године. То је било спајање две највеће европске породице Хабсбурга и Бурбона. По доласку у Париз 1773. године Марија Антоанета је примљена са великим симпатијама од грађана престонице. Ипак после неког времена постала је синоним за расипништво што је изазвало велико незадовољство у народу који ју је оптуживао за финансијску кризу државе. Првих година Француске револуције тражила је помоћ Аустрије за њено гушење. Ухапшена је 1792. године после неуспешног бекства са краљем у Белгију и оптужена за издају, па јој је одрубљена глава.
Даље... Остале изабране биографије
Август уреди
Блез Паскал (франц. Blaise Pascal), познати француски математичар рођен је 19. јуна 1623. године у Клермону, Француска. Паскал је одмалена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину, механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању. 1650. године напушта свет науке и окреће се религији, односно како је он написао „разматрању величине и мистерије човека“. Блез Паскал је умро у Паризу 19. августа 1662. године.
Даље... Остале изабране биографије
Септембар уреди
Наполеон I Бонапарта (франц. Napoleon Bonaparte, 15. август 1769. — 5. мај 1821) је био генерал у Француској револуцији и као вођа био је први конзул Француске Републике од 11. новембра 1799. до 18. маја 1804. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до 6. априла 1814. и онда поново на кратко од 20. марта до 22. јуна 1815.
Наполеон је рођен на Корзици, а учио је у Француској за артиљеријског официра. Постао је познат у током Француске револуције, када је као генерал водио успешне походе против Прве и Друге коалиције које су биле усмерене против Француске. Године 1799. Наполеон је извршио државни удар и поставио себе за првог конзула; пет година касније је сам себе крунисао за цара Француске. Током прве деценије 19. века, заратио је са скоро сваком важнијом европском силом, доминирајући континенталном Европом низом победа — од које су наславније оне код Аустерлица и Фридланда — и успоставаљањем савеза, именујући блиске сараднике и чланове породице за владаре или министре у државама којима су доминирали Французи.
Катастрофална француска инвазија Русије 1812. је била прекретница. Овај поход је десетковао његову Велику армију, која никада више није обновила своју некадашњу снагу. Године 1813. Шеста коалиција га је поразила код Лајпцига, заузела Француску и приморала га на абдикацију у априлу 1814. и игзнанство на острво Елбу. Након мање од годину дана, Наполеон се вратио у Француску, поново преузео контролу, али је владао 100 дана до пораза код Ватерлоа у јуну 1815. Својих задњих шест година живота провео је под британским надзором на острву Света Јелена.
Даље... Остале изабране биографије
Октобар уреди
Зинедин Јазид Зидан (арап. زين الدين زيدان, франц. Zinedine Yazid Zidane, рођен 23. јуна, 1972. у Марсеју, Француска) је бивши француски фудбалер кабилског порекла. Зинедин Зидан је био везни играч. Дуго година је био члан репрезентације Француске, са којом је освојио Светско првенство 1998. и Европско првенство 2000. Каријеру је завршио у финалу Светског првенства у Немачкој 2006. против Италије, где је био искључен у другом продужетку након што је главом у прса ударио италијанског бека Марка Матерација, али је и поред тога добио Златну лопту за најбољег играча првенства.
У својој каријери је играо за Кан, Бордо, Јувентус и Реал Мадрид. Када је из Јувентуса прешао у Реал Мадрид за 76 милиона евра постао је најскупљи фудбалер у историји. Са Реалом је освојио Лигу шампиона 2002. постигавши победничи гол против Бајер Леверкузена. Зидан је једини играч уз Роналда који је три пута изабран за најбољег играча света по избору ФИФА, а још три пута се нашао међу првих три.
Даље... Остале изабране биографије
Новембар уреди
Максимилијан Робеспјер (6. мај 1758.-28. јул 1794.) је један од најпознатијих вођа Француске револуције. Његови следбеници знали су га као "непоткупљивог", због његове моралне посвећености револуцији. Био је истакнути члан Комитета јавне безбедности (Комитет јавног спаса) и један од покретача Владавине терора, која је окончана његовим хапшењем и погубљењем. Политички је био вођен идејама Жан-Жака Русоа и просветитељства.
Даље... Остале изабране биографије
Децембар уреди
Луј XIV (5. септембар 1638. — 1. септембар 1715) је био краљ Француске из династије Бурбона од (1643—1715), син Луја XIII и Ане Аустријске. Постао је краљ 14. маја 1643, неколико месеци пре петог рођендана. У његово име је владала као регент његова мајка Ана Аустријска, која је главнину власти предала кардиналу Мазарену. Након смрти председника владе кардинала Мазарена 1661, Луј XIV је преузео особну контролу над владом. Владавина Луја XIV, познатог као Краљ Сунце (франц. Le Roi Soleil) или Велики Луј (франц. Louis le Grand) трајала је 72 године. Била је то најдужа владавина у европској историји. Ојачао је моћ и утицај Француске у Европи. Француска је у доба његове владавине ратовала у три велика рата: Француско-холандски рат, Рат Велике алијансе и Рат за шпанско наслеђе. Учествовала је и у два мања рата: Деволуциони рат и Рат за реуједињења.