Портал:Биографија

(преусмерено са Портал:Biografija)

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен

Изабрана биографија

Перикле и Анаксагора, дело Августина Луја Белеа
Перикле и Анаксагора, дело Августина Луја Белеа

Перикле (стгрч. Περικλῆς, од грчких речи περί и κλέος — „окружен славом”; Атина, 495. п. н. е. — Атина, 429. п. н. е.) био је старогрчки државник, говорник и војсковођа из 5. века п. н. е. од нарочитог значаја у добу између Грчко-персијских ратова и Пелопонеског рата. Раздобље његове политичке надмоћи (461. п. н. е. — 429. п. н. е.), у историји је добило име Периклово доба, такође Златни век, јер Атина је током тих година била на врхунцу своје моћи. Перикле је искористио победу Грка над Персијанцима, као и јачање атинске морнарице и преобразио Делски савез у Атинску поморску државу, а саму Атину је довео до највеће моћи и славе у њеној дотадашњој историји. За стратега Атине биран је 14 пута узастопно, што никоме до тада није успело. Био је на челу Атине све до 429. п. н. е, друге године Пелопонеског рата, када је преминуо као жртва епидемије која је тада погодила Атину.

Перикле је такође био велики покровитељ уметности, књижевности и науке и за време своје владавине претворио је Атину у средиште културе и духовности античког света. Подигао је неке од најлепших грађевина античког света (атински Акропољ са Партеноном). Такође је био покретач низа закона у корист народа, а ти закони су, парадоксално, углавном били на штету аристократије којој је и сам припадао. Будући да је подржавао народне масе, многи су га називали популистом. Његови продемократски ставови најбоље се могу видети у његовом Посмртном говору одржаном у част атинских војника погинулих у Пелопонеском рату. Говор је у потпуности сачуван захваљујући Тукидиду који је Перикла назвао „првим човеком Атине”.


Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленАна ФранкАндреа ПирлоАшерБети ДејвисБошко БухаБранко КрсмановићВејн ГрецкиВера БлагојевићВладе ДивацВластимирГерент ТомасМарко ГобељићДаворјанка Пауновић ЗденкаДушан ЈерковићЂоко ПавићевићЂурађ Кастриот СкендербегЂуро ЂаковићЕн ХатавејЖарко ЗрењанинЖивојин МишићЖивко ПавловићЖикица Јовановић ШпанацЗелда ФицџералдИндира РадићЈао МингЈелена ЈанковићЈелена ЋетковићЈован ВладимирЈован ЦвијићЈон КреангаЈон РадулескуЈурица РибарКарло V, цар Светог римског царстваКонрад АденауерКонстантин XI Палеолог ДрагашЛадислав V ПосмрчеЛеонард ОјлерЛеонардо ДикаприоЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМарко ОрешковићМери ШелиМесроп МаштоцМигел де СервантесМиладин ПоповићМилан ПавковМихајло ПупинМишел ВилијамсМладен Стојановић‎Нада ДимићНебојша ГлоговацНикола ТеслаНовак ЂоковићПериклеПетар БојовићПетар ВеликиПетар КочићПетар ЛековићПјер Емерик ОбамејангРадомир ПутникРајнхард ХајдрихРис ВидерспунРихард ВагнерРичард ФајнманСандра БулокСидни КрозбиСтепа СтепановићСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Стјепан Стева ФилиповићТеодора (супруга Јустинијана I)Филип ФилиповићХилари КлинтонЧе ГевараЏенис ЏоплинЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићАрон РемзиБенедикт АрнолдБобан МарјановићБоби ФишерБошко Палковљевић ПинкиБранимир ШтулићВахида МаглајлићВељко ДугошевићВојин ЋетковићВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићГрејс КелиГрета ГарбоДијего Армандо МарадонаДенис БергкампДрагутин Калор МилодановићДринка ПавловићДукаЕјси ЛоЕлеонора од АквитанијеЗоран РанкићИван МилутиновићИво АндрићИгор РакочевићЈосип Броз ТитоЈохан Хајнрих ПесталоциКаролина ПлишковаКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин БодинКонстантин ЈиречекКонстанције I ХлорКортни КоксКоста ПећанацКоста СтојановићЛара Фабијан‎Лепа Радић‎Мајкл ЏорданМаксим ИсповедникМануел де ФаљаМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарк ОвермарсМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилан ЛучићМилан ТепићМилосав ЗдравковићМилутин МиланковићМихај ХрабриМоника БелучиНаиро КинтанаНемања БјелицаНикола ЈокићНикола ПашићНикола I ПетровићОктавијан АвгустПетар Гојниковић‎Ратко МладићРоберт ФишерСимона ХалепСимонида НемањићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславСтефен КариТипи ХедренТом ДимуленТомас ЛиптонУрош I ВукановићФабио КваљарелаФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЧарлс ЏенкинсЏена ЏејмсонЏими ВејлсЏин ВајлдерЏон ДиконШеик Муџибур Рахман

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Изабрана слика


Препоручена биографија

Вешање Лепе Радић
Вешање Лепе Радић

Лепа Радић (Гашница, код Босанске Градишке, 19. децембар 1925Босанска Крупа, 11. фебруар 1943) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Заједно са старијом сестром Даром одрасла је у селу Бистрици, где су завршиле основну школу. Средњу женску стручну школу завршила је у Босанској Градишки, а од краја школовања до почетка Другог светског рата живела је са родитељима у Гашници. Преко стрица Владете, након окупације Југославије 1941. се укључила у припреме оружаног устанка на Козари. У лето 1941. четворо чланова њене породице — отац Свето, стричеви Војо и Владета и стрина Јованка — отишли су у партизане. Заједно са преосталим члановима породице, почетком децембра била је ухапшена и спроведена у Градишку. Након двадесетак дана, пуштена је на слободу и тада је отишла у партизане.

Ступила је у Други крајишки партизански одред, под командом доктора Младена Стојановића. Најпре је похађала медицински курс и бринула о партизанским рањеницима, а потом била борац у Грбовачкој партизанској чети. Током марта и априла 1942. похађала је партијски курс након кога је била примљена у чланство Комунистичке партије (КПЈ). Њен политички рад прекинула је офанзива на Козару, након које је прешла у Подгрмеч, где је деловала као члан Општинског комитета КПЈ за Средњи Дубовик. Активно је радила на стварању првих организација Уједињене антифашистичке омладине и Антифашистог фронта жена. Када је крајем јануара 1943. године отпочела Четврта непријатељска офанзива, учествовала је у евакуацији становништва и рањеника и прихватању избеглица које су долазиле са Баније и Кордуна. Заједно са великим збегом народа, почетком фебруара 1943. била је заробљена на Грмечу и спроведена у Босанску Крупу, где су је Немци обесили.

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".

Потребно

Помозите и Ви:

Категорије

Уредници

Остали портали на Википедији