Порт Вила
Порт Вила је главни град државе Вануату. Налази се на јужној обали острва Ефате у провинцији Шефа. Његово становништво на последњем попису (2009. године) износило је 44.040,[1] што је повећање од 35% у односу на претходни попис (29.356 1999. године). Године 2009, становништво Порт Виле чинило је 18,8% становништва земље и 66,9% становништва Ефатеа.
Порт Вила Port Vila | |
---|---|
Застава | |
Административни подаци | |
Држава | Вануату |
Основан | 1606. |
Становништво | |
Становништво | |
— | 29.356 |
— густина | 1.243,9 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 17° 45′ Ј; 168° 18′ И / 17.75° Ј; 168.3° И |
Апс. висина | 0 m |
Површина | 23,6 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Улрих Сумптох |
На јужној обали острва Ефате, у провинцији Шефа, Порт Вила је економски и трговачки центар Вануатуа. Градоначелник је Ерик Пујо Феста, из Вануаку Патија, који је изабран у јануару 2018. године; његов заменик је Џени Регенвану, из Граун мо Јастис Патија.[2]
Порт Вила је 13. марта 2015. претрпео велику штету од циклона Пам.[3]
Географија уреди
Клима уреди
Порт Вила има тропску климу са сувом сезоном и топлом влажном сезоном. Како су пасати скоро стални и циклони нису ретки у Порт Вили, клима није екваторијална, већ морска пасатно тропска клима.[4] Падавине у просеку износе око 2.338,9 mm or 92,08 in, а најкишнији месец је март. Најсушнији месец је септембар. У просеку у години има 153 влажна дана. Подручје такође има југоисточне пасате. Температуре не варирају много током целе године, а рекордна је 35,6 °C or 96,1 °F. Најхладнији месец, јул, има просечну највишу температуру од 27 °C or 80,6 °F, а просечну најнижу температуру од 18 °C or 64,4 °F. Најтоплији месец, фебруар, има просечну највишу температуру од 31,2 °C or 88,2 °F и просечну најнижу температуру од 23 °C or 73,4 °F. Рекордно ниска температура за Порт Вилу је 8,5 °C or 47,3 °F. Влажност је често висока.
Клима Порт Виле, Ванијату (Међународни аеродром Бауерфилд) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,0 (95) |
33,9 (93) |
33,5 (92,3) |
32,5 (90,5) |
31,1 (88) |
32,0 (89,6) |
34,3 (93,7) |
32,0 (89,6) |
31,5 (88,7) |
31,2 (88,2) |
33,0 (91,4) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
Максимум, °C (°F) | 31,3 (88,3) |
31,2 (88,2) |
30,8 (87,4) |
29,9 (85,8) |
28,8 (83,8) |
27,4 (81,3) |
26,4 (79,5) |
27,0 (80,6) |
27,7 (81,9) |
28,5 (83,3) |
29,2 (84,6) |
30,7 (87,3) |
29,1 (84,4) |
Просек, °C (°F) | 26,4 (79,5) |
26,5 (79,7) |
26,3 (79,3) |
25,3 (77,5) |
24,1 (75,4) |
23,0 (73,4) |
22,1 (71,8) |
22,0 (71,6) |
22,7 (72,9) |
23,4 (74,1) |
24,6 (76,3) |
25,7 (78,3) |
24,3 (75,7) |
Минимум, °C (°F) | 22,5 (72,5) |
23,0 (73,4) |
22,6 (72,7) |
22,0 (71,6) |
20,2 (68,4) |
19,8 (67,6) |
18,2 (64,8) |
18,0 (64,4) |
18,4 (65,1) |
19,6 (67,3) |
20,7 (69,3) |
21,7 (71,1) |
20,5 (68,9) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 15,8 (60,4) |
15,0 (59) |
16,3 (61,3) |
14,5 (58,1) |
13,4 (56,1) |
10,0 (50) |
8,5 (47,3) |
10,0 (50) |
9,9 (49,8) |
11,0 (51,8) |
12,6 (54,7) |
15,2 (59,4) |
8,5 (47,3) |
Количина кише, mm (in) | 316,1 (12,445) |
273,7 (10,776) |
320,9 (12,634) |
255,2 (10,047) |
210,3 (8,28) |
180,0 (7,087) |
94,4 (3,717) |
87,4 (3,441) |
87,3 (3,437) |
134,1 (5,28) |
192,3 (7,571) |
187,2 (7,37) |
2.338,9 (92,085) |
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 15,4 | 16,6 | 18,5 | 17,1 | 12,9 | 11,3 | 10,3 | 9,8 | 8,1 | 8,4 | 12,1 | 13,2 | 153,7 |
Релативна влажност, % | 84 | 85 | 86 | 87 | 85 | 85 | 83 | 82 | 80 | 81 | 82 | 83 | 84 |
Сунчани сати — месечни просек | 220,1 | 155,4 | 198,4 | 165,0 | 170,5 | 162,0 | 148,8 | 167,4 | 174,0 | 198,4 | 180,0 | 195,3 | 2.135,3 |
Сунчани сати — дневни просек | 7,1 | 5,5 | 6,4 | 5,5 | 5,5 | 5,4 | 4,8 | 5,4 | 5,8 | 6,4 | 6,0 | 6,3 | 5,8 |
Извор #1: Deutscher Wetterdienst[5] | |||||||||||||
Извор #2: Time and Date (dewpoints, between 2005-2015)[6] |
Историја уреди
Први насељеници области су меланезијски народи који ту живе већ хиљаду година. Први Европљани су стигли 1606. године и то су били шпански истраживачи Педро Фернандез де Куирос и Луис Ваез де Торес. После 1887. године територијом су заједно управљали Французи и Британци. Током Другог светског рата, Порт Вила је био америчка и аустралијска бојна база. 1987. године град је тешко оштетио циклон. Јануара 2002. године јак земљотрес је тешко оштетио град, после чега је уследио цунами.
Становништво уреди
Град има 38.000 становника, од чега су највећи број Меланежани, мали део су Полинежани, Азијати и Европљани углавном Французи и Британци. Становништво говори меланежански језик Бислама, мада се говоре и француски и енглески. У граду се такође говоре и други локални језици. Више од 90% становништва су хришћани, презвитеријанци чине трећину становништва, а католици и англиканци по 15%. У Порт Вили се налази Универзитет Јужног Пацифика, образовна институција заједничка за дванаест пацифичких земаља.
Религија уреди
Хришћанство је доминантна религија широм Вануатуа, коју обухвата више од 90% становништва. Највећа деноминација је презбитеријанска црква у Вануатуу, коју прати једна трећина становништва. Римокатолицизам и црква Меланезије су такође чести, сваки по око 15%. Катедрала светог срца је модерна римокатоличка катедрала у Порт Вили. Као седиште епархије Порт Вила,[7] ова црква је посвећена светом срцу Исусовом.[8] Дана 5. октобра 2020, црква Исуса Христа светаца последњих дана објавила је планове за изградњу храма у граду, а бахајска заједница је такође основана у Порт Вили.[9]
Привреда уреди
Порт Вила је главна лука Ванутуа и центар трговине. Међународни аеродром Борфилд се налази у граду.[10] Главне индустрије су још увек пољопривреда и риболов. 35,7% извоза пролази кроз Порт Вилу, а 86,9% увоза у земљу пролази кроз град. Туризам је такође веома важан, 1997. године град је посетило 50.000 туриста највише из Аустралије и Новог Зеланда.[11] Вануту још увек зависи од стране помоћи, од чега највећи део долази из Аустралије и Новог Зеланда мада је последњих година помоћ почела да долази из Кине. Вануту је такође познат као порески рај.
Саобраћај уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови уреди
Порт Вила је побратимљен са:
Референце уреди
- ^ Vanuatu National Statistics Office 2009, The 2009 Vanuatu National Population And Housing Census, Government of Vanuatu, Port Vila.
- ^ "Puyo-Festa New mayor for Port Vila" Архивирано 22 јун 2020 на сајту Wayback Machine, Loop Pacific, 27 March 2020
- ^ Andrew Freedman (13. 3. 2015). „Monstrous Category 5 cyclone makes direct hit on tiny Vanuatu”. Mashable.
- ^ "Climatologie" by Pierre Estienne and Alain Godard, Éditions Armand Colin (ISBN 2-200-31042-0), "CHAPITRE XVI 1. Les climats équatoriaux et subéquatoriaux 2. Les climats tropicaux 3. Les climats d'alizé 4. Les climats de montagne LES CLIMATS DE LA ZONE INTERTROPICALE : LES VARIÉTÉS", pages 314, 315 and 322.
- ^ „Klimatafel von Vila (Int. Flugh.) / Insel Efaté / Vanuatu (Neue Hebriden)” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. март 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ „Climate & Weather Averages at Bauerfield Efate weather station (91557)”. Time and Date. Приступљено 6. 2. 2022.
- ^ „Cathédrale du Sacré-Coeur”. GCatholic.org. Приступљено 9. 5. 2013.
- ^ Les Missions catholiques (на језику: француски). 1938. стр. 294.
- ^ „Bahá'í Community of Vanuatu”. bahai.org. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2021.
- ^ "Contact Us." Air Vanuatu. Retrieved 22 June 2010.
- ^ „International tourism, number of arrivals - Vanuatu | Data”. data.worldbank.org. Приступљено 2021-07-25.
- ^ „Sister cities between Borabora and Port Vila”. Daily Post. 2019-05-11. Приступљено 2020-07-20.
- ^ а б „New Caledonia Enhances Ties With Vanuatu Capital City”. pireport.org. Pacific Islands Report. 2017-03-13. Архивирано из оригинала 20. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-20.
- ^ „Foshan doctors here to treat children”. sista.com.vu. Sista. 2020-01-10. Приступљено 2020-07-20.
- ^ „Mayor Sumptoh to renew 22-year-old relations with Shanghai”. Daily Post. 2016-10-15. Приступљено 2020-07-20.
- ^ „银川市友好城市及交流合作情况”. yinchuan.gov.cn (на језику: кинески). Yinchuan. Приступљено 2020-07-20.
Литература уреди
- Hochet, Antoine, 2013, Coopération et développement : le cas du Centre Culturel du Vanuatu Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2021), VKS Productions / Pacifique Dialogues, Port-Vila, Vanuatu, ISBN 978-982-9144-03-4.
- Bedford, Stuart; Spriggs, Matthew (2008). „Northern Vanuatu as a Pacific Crossroads: The Archaeology of Discovery, Interaction, and the Emergence of the "Ethnographic Present"”. Asian Perspectives. UP Hawaii. 47 (1): 95—120. JSTOR 42928734. S2CID 53485887. doi:10.1353/asi.2008.0003. hdl:10125/17282 .
- Census of Agriculture 2007 Vanuatu, Vanuatu National Statistics Office (2008)
- Crowley, Terry (2000). „The language situation in Vanuatu”. Ур.: Baldauf, Richard B.; Kaplan, Robert B. Language Planning and Policy in the Pacific: Fiji, the Philippines and Vanuatu. 1. ISBN 9781853599217.
- Crowley, Terry (2004). Bislama reference grammar. UP Hawaii. ISBN 978-0824828806.
- François, Alexandre (2012). „The dynamics of linguistic diversity: Egalitarian multilingualism and power imbalance among northern Vanuatu languages”. International Journal of the Sociology of Language. De Gruyter. 2012 (214): 85—110. S2CID 145208588. doi:10.1515/ijsl-2012-0022..
- François, Alexandre; Stern, Monika (2013), Musiques du Vanuatu: Fêtes et Mystères – Music of Vanuatu: Celebrations and Mysteries (CD album, released with liner notes and ebook), label Inédit, W260147, Paris: Maison des Cultures du Monde.
- Harris, Richard (2006). „Tales from the South Pacific – diving medicine in Vanuatu”. Diving and Hyperbaric Medicine. South Pacific Underwater Medicine Society. 36 (1): 22—23. Архивирано из оригинала 15. 5. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2013.
- Hess, Sabine C. (2009). Person and Place: Ideas, Ideals and the Practice of Sociality on Vanua Lava, Vanuatu. Berghahn. ISBN 978-1845455996.
- Lynch, John; Pat, Fa'afo, ур. (1996). Proceedings of the first International Conference on Oceanic Linguistics (1993). International Conference on Oceanic Linguistics. Port Vila, Vanuatu: Australian National University. ISBN 978-0858834408.
- Reuter, Thomas Anton (2002). Custodians of the Sacred Mountains: Culture and Society in the Highlands of Bali. UP Hawaii. ISBN 978-0824824501.
- Reuter, Thomas Anton (2006). Sharing the Earth, Dividing the Land: Land and Territory in the Austronesian World. ANU E Press. ISBN 978-1920942694.
- Shears, Richard (1980). The Coconut War: the Crisis on Espiritu Santo. North Ryde, NSW: Cassell. ISBN 978-0726978661.
- Sprackland, Robert George (1992). Giant Lizards. Neptune, NJ: TFH. ISBN 978-0866226349.
- Trompf, Garry W., ур. (1987). The Gospel Is Not Western: Black Theologies from the Southwest Pacific. Orbis. ISBN 978-0883442692.
- Wilson, Edward Osborne (1994). Naturalist (1st изд.). Shearwater. ISBN 978-1559632881.
Спољашње везе уреди
- Парламент Вануатуа Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016) (језик: енглески)
- Порт Вила (језик: енглески)