Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
| потпис =
}}
'''Мухамед Мехмедбашић
'''Muhamed Mehmedbašić''' je bio pripadnik revolucionarne organizacije [[Mlada Bosna]], koja je [[28. jun]]a [[1914]]. godine izvršila [[Sarajevski atentat|atentat]] na [[Austrougarska|austrougarskog]] prestolonaslednika [[Franc Ferdinand|Franca Ferdinanda]] u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Posle atentata je pobegao u [[Kraljevina Crna Gora|Crnu Goru]] i kasnije u činu potporučnika učestvovao u [[Albanska Golgota|povlačenju]] [[Vojska Srbije|srpske vojske]] preko [[Albanija|Albanije]]. Zajedno sa pukovnikom [[Драгутин Димитријевић Апис|Dragutinom Dimitrijevićem Apisom]] vođom grupe [[Crna ruka]] osuđen je [[1917]]. godine u [[Solunski proces|Solunskom procesu]] na 15 godina zatvora za učešće u navodnoj zaveri za ubistvo srpskog prestolonaslednika [[Kralj Aleksandar Karađorđević|Aleksandra Karađorđevića]]. Amnestiran je [[1919]]. godine i vraća se u Sarajevo.
 
[[Датотека:Улица Мухамеда Мехмедбашића у Бањој Луци.jpg|thumb|Ulica Muhameda Mehmedbašića u [[Banja Luka|Banjoj Luci]].]]
Као припадник Младе Босне покушао је да убије Оскара Поћорека, Франца Фердинанда, грчког краља Константина, али ни у једном атентату није био успешан.
 
Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације Млада Босна. Као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.
 
Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.
 
Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева Гаврила Принципа успео да се извуче из Сарајева и преко планина побегне у Црну Гору, у Никшић. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на Солунском фронту прикључио се Апису и организацији Црна рука.
 
У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.
 
Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.
 
На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево.
 
У том граду су га 1943. убиле усташе. Luka|Banjoj Luci]].]]
Preminuo je [[29. maj]]a [[1943]]. u Sarajevu posle mučenja od strane [[Усташка војница|ustaša]].