Студентски дом „Kраљ Александар I” у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Грађевине у Београду помоћу справице HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 10:
|Тип=Споменик културе
|Степен=
|Власник=[[1928.]].
|Установа=Завод за заштиту споменика културе
|Седиште=Београд
Ред 25:
'''Студентски дом краљ Александар I у Београду''' се налази у [[Булевар краља Александра|Булевару краља Александра]] 75 и има статус споменика културе.
<ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/zvezdara/studentski_dom_kralja_aleksandra.html Завод за заштиту споменика културе Београд]</ref> <br />
Студентски дом краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар I]] је саграђен [[1927]]-[[1928.]]. године, према пројекту руског архитекте Георгија Павловича Коваљевског, за [[студент]]е [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]].
Главна фасада истакнута улазном степенишном партијом и балконом првог спрата окренута је ка раскрсници Улице 27. марта и Булевара краља Александра. Конципиран је као слободностојећи објекат разуђене основе трапезоидног облика који у силуети остварује масивну кубусну форму.
[[Датотека:Studentski dom kralj Aleksandar I u Beogradu.png|мини|лево|Студентски дом краљ Александар I у Београду]]
[[Датотека:Студентски дом краљ Александар I у Београду 2.JPG|мини|лево|Задња фасада ка парку "Ћирило и Методије"]]
Фасаде су подеоним венцем рашчлањене на приземље и три спрата, са низом ритмично распоређених прозорских отвора. Присутна градација на фасадама од зоне приземља ка последњем спрату, остварена је применом декоративне пластике изведене у традицији академизма, што доприноси репрезентативности објекта.<br />
 
Зграда студентског дома представља типичан пример архитектуре Београда у периоду између два рата, који је отворио могућност да се монументалним и раскошним академским архитектонским решењем на најбољи начин материјализује и презентује нова друштвена стварност. Значајан урбанистички положај у формирању градског центра, специфична намена одржана до данас, архитектонски концепт који сведочи о умећу једног из групе руских архитеката који су у послератно доба утицали на формирање Београда као једне од европских метропола, значајно доприносе његовим архитектонско-урбанистичким и културно-историјским вредностима.