Херули — разлика између измена

'''Херули''' су били номадски [[германи|германски]] народ који се спомиње у историјским изворима од [[3. век|3.]] до [[5. век|5. вијека]]. Били су активни у [[источна Европа|источној Евопи]] у 3. и 4. вијеку, затим у [[средња Европа|централној Европи]] у 5. и 6. вијеку.{{sfn|Waldman|Mason|2006|pp=388-389}} Вјерује се да им је првобитна постојбина данашња [[Данска]] или јужна [[Шведска]], а средином 3. вијека се први пут појављују у [[Римско царство|римским]] извјештајима као племе које прати [[Готи|Готе]] у њиховим пљачкашким походима на [[Балканско полуострво|Балкан]] и [[Мала Азија|Малу Азију]]. До краја [[4. век|4. вијека]] су потпали под [[Остроготи|Остроготе]], да би након [[375]]. постали вазали [[Хуни|Хуна]]. Послије су створили властито краљевство на подручју данашње [[Словачка|Словачке]], али су их [[Лангобарди]] одатле потјерали у [[Италија|Италију]]. Њихов вођа [[Одоакар]] је постао командант римских савезничких трупа, а [[476]]. свргнуо цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]] означивши тиме крај [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. На истоку их је [[Византијско царство]] населило на Балкан, а посљедњи пут се спомињу средином [[6. век|6. вијека]] као дио византијске војске.

Византијски писац [[Прокопије из Цезареје|Прокопије]] пише како су Херули практиковали институционалну [[педерастија|педерастију]], односно она је представљала дио ритуала одрастања.{{factчињеница|date=09. 2014.}}