Википедија

Вилијам Валас — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м референце
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 31:
У време Валасовог рођења краљ [[Александар III Шкотски]] владао је већ двадесет година. Тај период владавине обележен је миром и економском стабилношћу. Краљ Александар III Шкотски је успешно одолевао енглеским захтевима да призна вазалство Шкотске. Умро је [[1286]]. након пада с коња. Није имао живе деце, па су шкотски племићи прогласили његову четворогодишњу унуку [[Маргарета Шкотска|Маргарету Шкотску]] краљицом Шкотске. Пошто је била малолетна, створена је влада да влада до њеног пунолетства. Краљ [[Едвард I Плантагенет|Едвард I]] искориштава шкотску политичку нестабилност, па склапа договор са шкотским племством, по коме се Маргарета Шкотска заручује за сина енглеског краља. По договору Шкотска би требала задржати статус одвојеног краљевства. Међутим, Маргарета је оболела и умрла је са 8 година ([[1290]]) на путу у Норвешку. Одмах су се појавили бројни претенденти на шкотски престо.
 
Шкотској је претио династички рат, па су племићи позвали енглеског краља [[Едвард I Плантагенет|Едварда I]] да арбитрира. [[Едвард I Плантагенет|Едвард I]] је захтевао да најпре њега признају врховним господарем Шкотске. После почетног отпора, сви сем [[Џон Бејлиол|Џона Бејлиола]] и Роберта Бруса Петог, прихватају Едвардов предуслов. Новембра [[1292]]. на великом феудалном суду пресуда је донесена у корист [[Џон Бејлиол|Џона Бејлиола]], чији је захтев имао најјаче упориште у закону.
 
Исход велике пресуде је био поштен и легалан, али [[Едвард I Плантагенет|Едвард I]] је наставио да користи добијене политичке концесије да би умањио независност Шкотске. Позиција новог шкотског краља Џона Бејлиола постала је тешка, па је Бејлиол прекршио обећање и одбио да се поклони Едварду марта [[1296]]. Едвард I је одговорио нападом крајем марта [[1296]]. на шкотски погранични град. Побио је готово све шкотске побуњенике, чак и оне који су отишли кућама. Шкоти су изгубили и у [[битка код Данбара|бици код Данбара]], а крајем јула Џон Бејлиол је био присиљен да абдицира. Формално поклоњење [[Едвард I Плантагенет|Едварду I]] у августу [[1296]]. извршило је око 2.000 шкотских племића. Претходно је уклоњен шкотски камен, на коме су крунисани сви шкотски краљеви.
 
== Војна каријера ==
Ред 60:
По свој прилици енглески стрелци су створили рупе у јежастим формацијама и Енглези су сломили преостали отпор. Шкоти су изгубили јако много војника. Волас је успио побећи, али његов углед је био битно нарушен. У бици је убијен [[Џон Грејам]], који је био други у ланцу шкотског командовања. Према једном извештају Валас је током борбе убио мајстора енглеских темплара.
 
После пораза у [[Битка код Фолкерка|бици код Фалкерка]] Вилијам Валас је пре септембра [[1298]]. дао оставку на место команданта шкотске војске. Заједнички заповедници постају [[Роберт Брус]] и Џон Камин. Џон Камин је био рођак Џона Бејлиола и био је непријатељ Роберта Бруса. Брус се [[1302]]. помирио са енглеским краљем Едвардом I.
 
Вилијам Валас је отишао крајем [[1298]]. на двор француског краља [[Филип IV (краљ Француске)|Филипа IV Лепог]], да тражи помоћ у шкотском рату за независност. Док су путовали у Француској напао их је чувени [[гусари|пират]] Ричард Лонговил. Валас га је успио заробити и предао га је у [[Париз]]у француском краљу. Шкоти су успели да наговоре француског краља да даде пирату слободу, неопходну да изазива проблеме енглеској флоти.
 
Валас је служио у шкотској гарди у Француској и победио је Енглезе у две битке. Одлазио је и у Рим да тражи подршку за Шкотску. Враћа се [[1303]]. у [[Шкотска|Шкотску]], заједно са својим људима. Вративши се у Шкотску једва је избегао заробљавање од стране Енглеза.
Ред 69:
Валас је избегавао заробљавање све до [[5. август]]а [[1305]], када га је шкотски витез лојалан Енглезима издао и предао енглеским војницима близу [[Глазгов]]а. Одведен је у [[Лондон]] и суђен је у Вестминстерској палати, где је крунисан венцем од храста, што је значило да је краљ изопштених од закона. На оптужбе је одговарао да он никад није био енглески поданик, па не може ни бити издајник Енглеске.
 
Након пресуде Валаса су [[23. август]]а [[1305]]. голог вукли коњи по једном тргу у [[Лондон]]уЛондону. Био је удављен и рашчеречен. Најпре је био задављен, па пуштен, затим је кастриран, одсечена му глава и након тога је рашчеречен. Глава му је била набодена на врх Лондонског моста. Његови други делови тела су били посебно приказивани по другим градовима.
 
== Литература ==
Ред 75:
* G. W. S. Barrow: ''Wallace, William.'' In: ''Lexikon des Mittelalters.'' Band 8: ''Stadt (Byzantinisches Reich) bis Werl.'' Studienausgabe. Metzler, Stuttgart [[1999]], ISBN 3-476-01742-7, Sp. 1979–1980.
* D. J. Gray: ''William Wallace. The King's Enemy.'' 1. edition, reprinted. Robert Hale, London [[1996]], ISBN 0-7090-4329-5.
* James Mackay: ''William Wallace. Brave Heart.'' Rprinted edition. Mainstream Publishing, Edinburgh u. a. [[1996]], ISBN 1-85158-823-X.
* John Watney: ''William Wallace. Braveheart''. Jarrold Publishing, Norwich, 1997, ISBN 0-85372-848-8.
* E.G. Spitzer: ''WALLACE - Der Freiheit allein''. Ellerslie, Stuttgart. {{page|2012|978-1-4775-4989-6|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вилијам_Валас”