Халкидонски сабор — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Разне исправке)
'''Четврти васељенски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. [[Четврти васељенски сабор|Халкидонски сабор]] је дефинисао [[христологија|христолошки]] став којим се разликују две природе [[Христос|Христа]]. Овај сабор је изопштио [[монофизитство|монофизите]]. Овај сабор је преузео одбрану учења светог [[Кирил Александријски|Кирила]] и [[Трећи васељенски сабор|Ефеског сабора]] из [[431|431.]]. године. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа.
 
У Халкидонској дефиницији се изјављује да је [[Исус|Исус Христос]] заиста оваплоћени Логос, истинити [[Син Божији]], ''рођен од Оца пре свих векова''. У њој се потврђује да је [[Богородица|Дјева Марија]] истинита Теотокос ([[Богородица]]), а Онај, који је од ње рођен ''по телу'' у [[Витлејем]]у, је нестворени, божански Син Божији, један од [[Света Тројица|Свете Тројице]]. Према томе, [[Исус|Исус из Назарета]] је једно лице или ипостас са две природе - човечанском и божанском. Он је потпун човек. Он је потпун [[Бог]]. Он је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он је исте суштине ''једнобитан'' са [[Бог Отац|Богом Оцем]] и [[Свети дух|Светим Духом]]. Као човек, он је једнаке суштине са свим људским бићима. <ref>ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ПО СМИРНОВУ, ПОБЕДОНОСЦЕВУ И ДРУГИМ ПИСЦИМА, ПЕРИОД ДРУГИ (323 - 988 Г.), Глава друга: Учење Цркве, Четврти Васељенски сабор, непознати аутор</ref>
1.572.075

измена