Емпатија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Термин потиче из естетике. Немачки филозоф и психолог [[Теодор Липс]] (Lipps) је почетком 20. века увео израз уживљавање ({{Јез-нем|Einfuhlung}}), у енглеском преводу емпатија, да би њиме означио „уношење“ (путем интуиције и моторне мимикрије) властитих ставова и осећања у неко уметничко дело или природну појаву (натмурен облак, ведар дан итд.). Емпатија подразумева емоционално стапање особе са објектом свог естетског доживљаја. Мада је за појаву уживљавања парадигматична емпатија у рецепцији уметничког дела, по Липсу, ова појава је општија и јавља се и ван сфере уметничког.
 
У психологији, термин се употребљава да означи процес непосредног уживљавања у емоционална стања, мишљење и понашање других људи. Емпатија представља непосредно сазнање осећања, жеља и намера других људи, за разлику од [[Симпатија|симпатије]] која подразумева саживљавање са осећањима блиских људи, саучествовање у емоционалном стању других. Нпр. када путем емпатијесимпатије откривамо страх или бол другог лица, ми првенствено знамо шта они осећају, а када преко симпатијеемпатије доживљавамо ова осећања која имају нама драга лица (брат, син, жена), тада и сами проживљавамо, осећамо страх или бол.
 
У психоанализи и психотерапији уопште, емпатија као способност да „будемо други“ јесте несвесни канал комуникације терапеутовог предсвесног и несвесног са несвесним пацијента. По [[Фројд]]у, емпатија је дериват процеса идентификације са објектом. Неки клинички психолози разликују имитативну и пројективну емпатију. Х. А. Мари (Murray) се залаже за примену критичке емпатије у клиничкој психологији.