Давид Бен-Гурион — разлика између измена

м (уклоњена категорија Атеисти; додана категорија Израелски атеисти помоћу справице…)
Бен-Гурион, чије презиме у оригиналу гласи ''-{Grün}-'', рођен је у месту [[Плоњск]]у у [[Руска Империја|Руској Империји]] (данас део [[Пољска|Пољске]]) дана 16. октобра 1886. године као син активног ционисте. Образовао се у хебрејској школи коју је основао његов отац. Када је имао 14 година постао је члан ционистичке омладине и вођа групе младих [[Јевреји|Јевреја]] назване Езра, а чији су чланови међусобно разговарали само на хебрејском језику. Са 18 година постао је учитељ у [[Варшава|варшавској]] јеврејској школи и придружио се социјалистичкој ционистичкој групи ''Радници Зиона''. Пољску је напустио [[1906]]. године, а [[1908]]. ради на фарми у јеврејском насељу у Палестини која се налазила на подручју које је било под [[Турска|турском]] контролом. Ту је постао један од покретача пољопривредне радничке комуне те је помогао утемељити јеврејску самоодбрамбену групу Хасхомер (Чувар).
 
Године [[1910]]. одустао је од од рада на фарми и почео уређивати циоистички раднички лист ''Јединство'' на хебрејском језику. У то доба већ је своје презиме променио у Бен-Гурион, што на хебрејском значи син младог лава. Почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] Турци су га протерали из Палестине, заједно са Јицак Бен Звијем (касније другим председником Израела), те [[1915]]. године Гурион стиже у [[Њујорк]] у име [[СоциализамСоцијализам|социјалистичких]] циониста. У Њујорку се и венчао са Паулом Монбес, ционистичком активисткињом. Године [[1917]]. у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] објављује [[Балфорова декларација|Балфорову декларацију]] која оживљава ционистичке наде због његове подршке народном дому за Јевреје у Палестини. Бен-Гурион помаже организовање Јеврејске легије у оквиру британских трупа, а у коју и сам ступа у [[Канада|Канади]] у [[пролеће]] [[1918]]. године. Но, док је легија допловила до Палестине рат се завршио, а Британци су преузели власт у Палестини. Године [[1922]]. Британски мандат за управу над Палестином постао је службен. Само годину дана раније ([[1921]].) постао је генерални секретар Хистадрута, конфедерације јеврејских радника. Цело то време био је представник Хистадрута у Светској ционистичкој организацији и [[Јеврејска агенција|Јеврејској агенцији]].
 
Године [[1930]]. утемељио је Мапаи, ционистичку радничку странку, а до [[1935]]. постао је председник Извршног комитета Јеврејске агенције за Палестину, званичним надлежником јеврејске Свете земље. Девет година касније ([[1939]]) Велика Британија је направила велику промену у својој дотадашњој пројеврејској политици и ограничила је имиграцијску квоту Јевреја у Палестину. Године [[1944]]. постао је председник Ционистичке светске организације. И у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бен-Гурион је наставио своју борбу сарађујући са Британцима, али је повео политичку и војну борбу против њих у периоду [[1947]] — [[1948]]. године. На крају је дошао до жељеног циља, [[Израел|Република Израел]] је проглашена [[14. мај]]а [[1948]]. године, а он је проглашен премијером новостворене државе (касније је постао и министар одбране). Такође је успео подељене јеврејске илегалне оружане групе стопити у јединствену војску која је поразила [[Арапи|арапске]] инвазијске снаге и освојила полуострво [[Синајско полуострво|Синај]] који припада [[Египат|Егпиту]]. На унутрашњем плану петнаест година (изузевши период [[1953]] — [[1955]]) водио је своју земљу промовишући усељавање, образовање и развој пустињских крајева. Насупрот оштром противљењу опозиције, Бен Гурион је подржао успоставу веза са [[Западна Немачка|Западном Немачком]].