Арамејци — разлика између измена

м
Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
м
м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
{{bez_izvora}}
[[СликаДатотека:Si Gabbor funeral stele Louvre AO3027.jpg|мини|200п|Арамејски рељеф из [[7. век]]а Сирија]]
'''Арамејци''' су један од [[семити|семитских]] народа, који је живео у [[Месопотамија|Месопотамији]], то јест на подручју данашњег [[Ирак]]а, [[Сирија|Сирије]], [[Иран]]а и дела [[Турска|Турске]].
 
Кроз древну историју у више наврата су имали своју државу, док се нису стопили с околним народима. У [[Византија|византијско]] доба још је на [[Блиски исток|Блиском истоку]] већински део народа говорио [[Арамејски језик|арамејским језиком]], који се поступно развио у облик који се у науци обично назива [[старосиријски језик]] са своја два различита писма.
 
Према [[Свето писмо|Светом писму]], Арамејци су потомци трећег сина Нахора, [[Аврам|Аврамовог]]овог брата (Пост.22: 20,21).
 
Арамејци су по вероисповести [[хришћани]] (већина припада [[Сиријска православна црква|Сиријској православној цркви]]), а државе које су настале након пада Византије, а након тога и [[Османско царство|Османског царства]], углавном су већински [[ислам]]ске. Арамејци су кроз историју били у подређеном положају као мањина, тако да су често насилно [[Исламизација|исламизовани]], док су други као хришћани наставили да живе у својим крајевима, а део је емигрирао на запад. Данас Арамејаца, или тачније речено припадника ових цркава арамејскога језика, има по целом свету, делом у Европи, и то у [[Немачка|Немачкој]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Шведска|Шведској]], а делом и у [[САД]]-у.
1.572.075

измена