Ренесансно сликарство — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Враћене измене 109.92.17.211 (разговор) на последњу измену корисника Крушевљанин Иван)
м
 
== Сликарство ране ренесансе ==
{{Главни чланак|Рана ренесанса у Италији}}
Сликарство ране ренесансе започело је с појавом [[Мазачо|Мазача]]. Као велики узор му је послужило готичко сликарство [[Ђото ди Бондоне|Ђота]] који је сликао скоро 100 година пре њега и начинио је пар великих корака даље од готичког иконографског сликарства. Но Масаћо чини више, његови ликови су учвршћени контурном линијом, но они посједују одређену индивидуалност и карактерност. Он чак уводи и [[Перспектива|перспективу]] у своје слике и то на тај начин што приказује одређене архитектонске облике у својим сликама. То је најочитије у његовој слици ''Свето тројство'' где су света три лика смештена у архитектонски оквир олтара ренесансне катедрале. Све је смештено у архитектонски оквир с израженом перспективом, помало тмурних боја, специфичном карактеризацијом ликова и с богатством полусена (ital. ''chiaroscuro'') на ликовима.
 
 
== Висока ренесанса ==
{{Главни чланак|Висока ренесанса у Италији}}
 
Висока ренесанса је време када се престају утврђивати градови јер су настали [[топ]]ови с експлозивним пуњењем и обрамбени зидови постају сувишни. Војска излази из градова и окршаји се дешавају на отвореном простору. Јачају монарси који постају моћни, снажни, богати и способни бранити територијални интегритет цијеле државе. Граде се културне и научне институције, библиотеке, галерије, музеји. Развија се математика, физика и астрономија ([[Никола Коперник]], [[Галилео Галилеи]], [[Ђордано Бруно]] говоре против геоцентричног система). Јачају градови као [[Рим]], а поготово [[Венеција]]. ([[Кристифор Колумбо]] је открио Америку [[1492.]] године.).