Павловац (Врање) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
'''Павловац''' је насељено место [[Град Врање|града Врања]] у [[Пчињски округ|Пчињском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 878 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 890 становника).
== Основни подаци о селу ==
'''Доњи Павловац'''
Положај. — Село лежи у доњем широком делу долине Катунске Речиц, леве притоке Ј. Мораве (на карти погрешно записано: Г. Пешчар). У непосредној близини насеља воде друм и железничка пруга Врање—-Бујановац. Становници воду пију из 28 бунара. Око села на атару избијају слабији извори: Долина, Воденица, Циганско Гробље.
Д. и Г. Павловац имају заједнички атар. На атару су њиве: Падина, Кремењак, Росуља, Сама Топола, Рид, Длибоки Пут, Суи Дол, Морава, Кука, Бећирке, Шамак, Браниште, Гумниште и Чукар. На планини Карпини ова села имају потез Доњи Лебовац (тамо секу дрва). Због положаја у долини, Д. Павловац има низни тип: пружа се у правцу СЗ-ЈИ. Село се дели на две махале: Српску и Циганску. Прва лежи у северозападном крају села, а друга у југоисточном. У свему Д. Павловац има 61 дом (39 српска и 22 циганска) (1951. г.).
Старине и прошлост. — У Д. Павловцу утврђено је преисториско насеље. Оно је подељено потоком у два дела: јужни део је на Гумништу, а северни на Чукару. Где је било поменуто насеље пронађени су: јаме, керамика са орнаментима, зделе са профилом винчанско-плочничке групе, орнаменти урезани и боцкани, а постоје и комади без орнаментике, фрагменти статуета, оруђе од камена, секире, тесани кремени, тегови, остаци кућног лепа.
У Д. Павловцу постоји црква посвећена Цару Константину и Царици Јелени. Црква је грађена по ослобођењу од Турака. Грађење су помагали сељаци из Катуна и Г. Павловца. Око цркве је гробље. За време Турака код данашње цркве била је нека црквина и око ње виђали су се гробови „од предњег села". Старе гробове повремено откопава Катунска Речица. У близини цркве, на месту Сама Топола, налази се старо селиште, сада под њивама. Од тога селишта становшци су пронашли „три отара бунара", остатке од кућних зидова (камен, цигле, ћерамиде), затим „котлајке", ћупове и земљане луле". Слични остаци налажени су и крај железничке пруге на месту Браниште или Јашарова Њива.
За време Турака Д. Павловац је био чифчиско насеље. Приликом ослобођења 1878. г. овде су била затечена 3-4 господара. Један се звао Јашар-ага. Господари су живели у Врању; овде су долазили лети због деобе производа. Од железничке пруге до Ј. Мораве за време Турака све њиве биле су под конопљом. Поменуте године сељаци су земљу купили од Турака. Најстарији сеоски родови, који су се доселили, у Д. Павловац, су Керчини и Страшинци. После њих су долазили други досељеници.
Цигани имају гробље крај сеоске речице идући на путу за Дубницу. Због муслиманских Цигана за време Турака у Д. Павловцу била је саграђена џамија; налази се поред садашње железничке пруге.
Порекло становништва. — У Д. Павловцу живи досељено становништво. а. Српски родови познатог порекла: Мађарци (2 к, Св. Арханђео), дошли су из неког села „од куд Македонију". Млађе презиме Биволари. —- Преперци (4 к, Петковдан), дошли су из Стропског. — Бушини (3 к) и Дејковци (1 к), раније су чинили један род. Славе „Богородицу посну" (22. XII). Дошли су из Катуна где су припадали великом роду Црнинци. — Вртогошчани (3 к, Св. Никола),
дошли су у турско доба из Г. Вртогоша. Тамо су припадали роду Пенинци. Њихово даље порекло је из околине Кр. Паланке. — Рајчини (4 к, Св. Јован Крститељ), дошли су пре 1878. г. као чифчије из Прешевске Моравице. Овде су најпре живели у колибама. — Не знају место порекла ови досељени српски родови: Керчини (9 к) и Гарчини (2 к), славе Петковдан. У роду Керчини 1925. г. поделила се задруга од 25 чланова. — Страшинци (1 к), Нојковци (2 к), Здравкови (4 к) и Иткини (2 к), славе Св. Арханђела. — Сормини (2 к), славе Св. Николу.
б. Муслимански Цигани: Ајдаровићи (4 к), Рамићи (2 к), Бекићи (2 к), Демиран (3 к) и Муслићи (2 к); овде живе од турског доба. — Јусуфовићи (3 к), Селманци (3 к), Бећироћићи (2 к) и Зимка (1 к), до 1878. г. живели су у суседном Давидовцу. Сви Цигани су без земље; раде „на пола" туђу земљу (гаје дуван, кукуруз) и баве се свирањем.
Исељеници. — а. Од Срба иселили су се: Гинковиџ (2 к) у Г. Павловац, Курџонци (1 к) у Давидовац ,Митровци (11 к) у Бунушевац, Дамчини у Врање, Дошљаци (9 к) у Милановац и Стошићи (1 к) у В. Трновац. — б. Од Цигана има неколико исељених породица у Врању.
'''Горњи Павловац'''
Положај. — Насеље лежи у непосредној близини већег и познатијег села Д. Павловца (на карти погрешно записано као Д. Печшар). Г. и Д. Павловац имају заједнички атар. Вода за пиће добија се из 18 бунара и са 2 кладенца. Г. Павловац је мало насеље и на махале се не дели. Укупно има 38 домова (српска 28, циганска 10).
Постанак. — Г. Павловац је исте старости као и суседни Д. Павловац. Најпре су у ово насеље од некуда дошли преци данашњих родова Шапини и Тивинци. После њих су се досељавали други сеоски родови. За време Турака сељаци су радали земљу појединих чифлик-сахибија. Њихови главни чифлици били су у Д. Павловцу. Године 1878. земља је купљена од исељених чифлик-сахибија. Гробље Г. Павловца налази се око цркве у Д. Павловцу. Сви српски становници славе славу цркве у Д. Павловцу (Цар Константин и Царица Јелена).
Становништво. — а. Српски родови: Шапини (3 к), Парашпејци (4 к), Шуткини (1 к) и Митровци (5 к), славе Петковдан. Не зна се одакле су досељени. — Тивинци (3 к), Пешкини (5 к) и Гинковци (2 к), славе Св. Арханђела. Праву старину не знају. Гинковци су раније неко време живели у Д. Павловцу. — Мусини (2 к), славе Митровдан. —Маринкови или Мечкарци (3 к), славе „Св. Богородицу посну"; старину не знају.
б. Муслимански Цигани: Шабанови (7 к), досељени из Рогачице у Кривој Реци. — Коритари (3 к), су врло покретљиви: сада живе у врбљаку крај Ј. Мораве. Праве корита од врба, топола и „трепетљика" (јасика). После годину-две преселиће се у неко друто село.
== Демографија ==
У насељу Павловац живи 608 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,1 година (32,1 код мушкараца и 34,3 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,03.
| |||