Принцметалова ангина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 61:
=== Предиспонирајући фактори ===
'''Расна предиспозиција''', наводи се у бројним студијама као један од значајних фактора, а заснована је на поређењу података добијеник код кавкаски и јапански пацијента о већој учесталости дифузно хипер-реактивних коронарних артерија са јако честим мултиваскуларним спазмима у овим расама, која се значајно разликује од података добијенимх код осталих етничких група у свету<ref name=autogenerated1>{{ен}} Beltrame JF, Sasayama S, Maseri A. ''Racial heterogeneity in coronary artery vasomotor reactivity: differences between Japanese and Caucasian patients.'' J Am Coll Cardiol 1999;33(6):1442-1452.[http://content.onlinejacc.org/cgi/content/abstract/33/6/1442?ijkey=dd342af68f47a703f70825a7dc11b46cffea23c9&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/Free Full Text], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Сматра се да присутност генетички и еколошких фактори код ових раса игра кључну улогу у појави вазоспазама.<ref>{{ен}}Yoshimura M, Yasue H, Nakayama M, Shimasaki Y, Sumida H, Sugiyama S, Kugiyama K, Ogawa H, Ogawa Y, Saito Y, Miyamoto Y, Nakao K. ''A missense Glu298Asp variant in the endothelial nitric oxide synthase gene is associated with coronary spasm in the Japanese''. Hum Genet 1998;103:65-69.[http://www.springerlink.com/content/d6dpj6e3mf22hbp7/ CrossRef], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> <ref>{{ен}}Horimoto M, Wakisaka A, Takenaka T, Igarashi K, Inoue H, Yoshimura H, Miyata S. Familial evidence of vasospastic angina and possible involvement of HLA-DR2 in susceptibility to coronary spasm. Jpn Circ J 1998;62:284-288.[http://www.jstage.jst.go.jp/article/jcj/62/4/62_284/_article/-char/en CrossRef][http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9583463?dopt=Abstract Medline], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>Shimasaki Y, Yasue H, Yoshimura M, Nakayama M, Kugiyama K, Ogawa H, Harada E, Masuda T, Koyama W, Saito Y, Miyamoto Y, Ogawa Y, Nakao K. ''Association of the missense Glu298Asp variant of the endothelial nitric oxide synthase gene with myocardial infarction.'' J Am Coll Cardiol 1998;31:1506-1510.[http://content.onlinejacc.org/cgi/content/abstract/31/7/1506?ijkey=efb7ebf349f2097b2c12dc9f9dba6f8d13bd2623&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/Free Full Text], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Међу генетичке факторе, као доминантан наводи се ХЛА антиген–HLA-DR2 који највероватније утиче на промену амино киселинском састава у ендотелу артерија (што утиче на смањену продукцију азот оксида), или на промене у функцији аутономног нервног система. <ref name=autogenerated1 />. [75-78]
'''Полне разлике'''. Механизам полних разлика откривен је у току истраживања код [[жена]]. Нивои проширења [[артерија]] хемијским материјама су већи када је ниво [[естроген]]а у одређеним фазама [[менструација|менструалног циклуса]] висок. Студије су показале да током овог периода, када су нивои естрогена у крви високи, жене имају мање и ређе нападе болова у грудима. Жене које рано уђу у менопаузу имају двоструко већу шансу за појаву вазоспазма коронарних артерија и већи ризик од срчаног удар у каснијем животу. <ref>Kawano H, Motoyama T, Hirai N, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Estradiol supplementation suppresses hyperventilation-induced attacks in postmenopausal women with variant angina''. J Am Coll Cardiol. Mar 1 2001;37(3):735-740.</ref> <ref>Kawano H, Motoyama T, Ohgushi M, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Menstrual Cyclic Variation of Myocardial Ischemia in Premenopausal Women with Variant Angina.'' Ann Intern Med. 2001;135(11):977-981.</ref>
| |||