Милојева и Срндакова буна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 24:
== Догађаји који су претходили устанку ==
 
Проглашење [[Гилхански хатишериф|Гилханског хатишерифа]] [[1839]]. године , тешко је озлоједило Турке по унутрашњости царевине,а нарочито у пограничним крајевима према [[Аустријско царство|Аустрији]], Црној Гори и Србији. У првом реду против Хатишерифа је устао феудални ред бегова[[бег]]ова и [[спахија]], и бројна [[улема]]. Али подстакнити феудалном господом којој су се одузимали дотадашњи тимари и зијамети а улемом која је устала у одбрани шеријата[[шеријат]]а и старих установа турске државе, муслиманске масе народа схватиле су увођење [[Танзиматске реформе|танзимата]] као погубно и за сам свој опстанак. <ref>В. Поповић, Аграрно питање у Босни и турски нереди - Београд 1949, стр 41.</ref> Антиреформаторска пропаганда у ширим слојевима муслима била је тако јако и тако подешена , и у Босни као и у Румелији , да су се за ново стање окривљавали хришћани тј. раја, ради које је како се говорило, и потекао читав реформски рад султана Махуда II и султана Абдула Меџида. Како је турска ценхтралнхацентрална власт била немоћна , истовремено и неефикасна да контролише поступке провинциских чиновника то је у многим областима царства анархија узимала маха а прогони немуслиманскиг становништва имали драстичне размере.
На територији Нишког санџака , који су сачињавали ранији Нишки и Лесковачки пашалук , управљао је [[Мустафа Сабри-паша]], човек неписмен,суров и велики непријатељ хришћана. Његов негативан пример деловао је и на његове потчињене органе. <ref>[[Владимир Стојанчевић]], Устанак 1841. године у југоисточној Србији, Народни музеј у Лесковцу 1991,стр13стр 13 до 15 .</ref>
Као непосредни повод устанку наводили су се превелики турски зулуми и пљачкање нарочито сеоског становништва, што се све стављало на терет тадашњем нишком гувернеру Мустафа Сабри-паши и његовом управном апарату.