Ђурађ Кастриот Скендербег — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 33:
Према Гибону,<ref name="gibbon">Edward Gibbon, 1788, ''History of the Decline and Fall of the Roman Empire'', [http://www.ccel.org/g/gibbon/decline/volume2/chap67.htm#Scanderbeg Volume 6, Део о Скендербегу на енглеском], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>, Кастриот(ић)и воде порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете. Скендербегов деда је доселио у [[Јањина|Јањину]] у Епир као српски кефалија. Скендербегов отац, Јован Кастриот назвао се принц [[Епир (историјска покрајина)|Епира]], који је укључивао [[Област Мат|Мат]], [[Кроја|Кроју]], [[Област Мирдита|Мирдита]] и [[Област Дибер|Дибер]]<ref>Edwin E. Jacques, The Albanians: An Ethnic History, 1994, pp. 179</ref>. Његова мајка Војислава, била је принцеза [[Срби|српског]] порекла<ref> [[Marin Barleti]], 1508, Historia de vita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis</ref>, из породице Трибалда<ref>Camille Paganel, 1855, "Histoire de Scanderbeg, ou Turcs et Chrétiens du XVe siècle"</ref> (који су дошли из области данашње Македоније), или из племићке породице Музака<ref>[[Hari Hodžkinson|Hodgkinson, Harry]]. Scanderbeg: From Ottoman Captive to Albanian Hero. I. B. Tauris. ISBN 978-1850439417</ref>. Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима [[Бајазит I|Бајазита I]], међутим, његов отпор није имао готово никакав ефекат. Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност арбанашких племића, Турци су одвели Ђурађа заједно са његовом браћом као таоце.
Због борбе против Османлија прво га је глорификовала католичка црква (иако је у делу свог живота био и муслиман и православац) а убрзо и словенски народи са Балкана који су га сматрали својим националним херојем. Крајем 19. века су албански националисти,у недостатку Албанске средњевековне државе, почели са албанизацијом Скендербега и његове побуне. Скендербегова борба против Османлија, међутим, није била општи устанак становника Албаније против Османског царства. Становништво великих градова у Албанији, који су на југу припадали Османлијама а на северу Венецији, га није подржавало док су његови борци припадали различитим етничким групама попут [[Албанци|Албанаца]], [[Словени|Словена]], [[Цинцари|Цинцара]] и [[Грци|Грка]]..<ref>{{harvnb|Schmitt|2012|p=55}}{{{citat|" in seiner Gefolgschaft fanden sich neben Albanern auch Slawen, Griechen und Vlachen"}}}</ref>Османски војници против којих су се борили нису били [[Турци]] из [[Анадолија|Анадолије]] већ локално становништво које је било вољно да се бори против припадника свог народа у редовима Скендербегових снага.
Почев од 15. века (од дела Константина Михајловића и [[Мартин Сегон|Мартина Сегона]]) Скендербег је био предмет бројних књижевних и уметничких дела.
== Име ==
| |||