Странка права — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м +Категорија:Политичке партије у Аустроугарској; ±Категорија:Бивше политичке странке у Хрватској→[[Категорија:Бивше политичке парти… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Странка права''' је [[национализам|националистичка]] [[политичка странка]] коју је [[1861]]. године у [[Хрватска|Хрватској]] основао [[Анте Старчевић]].
=== Историја ===
У Хрватској су тада доминирале две политичке странке - [[Унионистичка странка (Хрватска)|Унионистичка]], која се залагала за што ближе везе с Мађарском; и [[Народна странка (Хрватска)|Народна]], која је спас од мађаризације видела како у блиским везама с бечким двором, тако и стварањем шире [[Јужни Словени|јужнославенске]] заједнице.
Старчевићева Странка права је одбацила оба става и уместо тога као алтернативу истакла концепт самосталне и суверене Хрватске, која, по његовом мишљењу не би требала имати ни било какве везе с другим
Уз Старчевића, један од вођа Странке био је и [[Еуген Кватерник]] који се залагао за револуционарно рушење Аустро-Угарске по узору на многе сличне покрете у Европи [[19. век]]а. Његова настојања су резултирала неуспешном [[Раковичка буна|Раковичком буном]] [[1871]]. године који многи хрватски историчари данас сматрају првим покушајем стварања самосталне хрватске државе. Због издаје у властитим редовима и неучествовања већине руководства Странке права и Анте Старчевића, устанак је угушен. Погинули су вође буне Еуген Кватерник, Анте Ракијаш и Вјекослав Бах, а командант побуњене војске [[Раде Цујић]] успео је преко Босне пребећи у Србију.
Ред 10:
Странка права је 1870-их и 1880-их наставила да расте, а посебан подстицај јој је дао ауторитарни режим [[Куен Хедервари|Куена Хедерварија]], који је у много чему компромитирао дотадашњу Народну странку као компромисерску. Праваштво је посебно расло у редовима интелигенције и радикалне омладине.
Међутим, почетком 1890-их долази до раскола у Странци права, на коју све већи утицај има [[Јосип Франк]] као представник нове, прагматичне струје која држи да ће Хрватска своју државност остварити с пуним ослањањем на хабсбуршки двор. Франк се борио за тријалистичко уређење Аустроугарске, тј. Хрватску као један од њена три федерална дела. Франковој струји, која ће се одвојити у [[Чиста странка права|Чисту странку права]] пришао је [[1895]]. године и Старчевић.
=== Идеологија ===
{{main|Хрватско државно право}}
[[Хрватско државно право]] које је заговарала Странка права је [[национализам|националистичка]] политичка концепција, која је представљала једно од главних начела хрватске националне политике од средине [[19. век]]a (односно од ''[[Илиризам|Илирског покрета]]'') до средине [[20. век]]а. Концепт "хрватског државног права" базиран је на идеји да [[Хрвати]] као народ имају наводно "неотуђиво историјско право" (на основу наводне "''првостечености''") да успоставе своју националну државу на свим територијама које су (по уверењима хрватских историчара и политичара) привремено биле под влашћу [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске у раном средњем веку]], односно у време хрватских народних краљева (до [[1102]]. године). Концепција "хрватског државног права" је употребљавана као изговор којим би се оправдало стварање [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]]. Најрадикалнија концепција "хрватског државног права" је заступана од стране [[Анте Старчевић]]а (оснивача ''[[Странка Права|Странке Права]]''), а обухватала је све територије од [[Алпи|Алпа]] до [[Тимок]]а заједно са северном Албанијом.<ref>за детаљан опис Старчевићевог тумачења хрватског државног права (али и тумачења других хрватских политичара и интелектуалаца 19. века) види: -{Banac, Ivo. ''Nacionalno Pitanje u Jugoslaviji: Porijeklo, povijest, politika''. (Durieux: Zagreb, 1995.), pp. 66-76.}-</ref>
| |||