Велика Хрватска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м fixing dead links |
м ispravke |
||
Ред 5:
=== Средњовековно Хрватско краљевство ===
[[Датотека:Central europe 1572.png|мини|280п|[[Хабзбуршка Хрватска]] 1572. године; обухватала је само територије данашње централне Хрватске. Називана је
Првобитна средњовековна [[Хрватска кнежевина]] је обухватала приморске крајеве од средње [[Далмација|Далмације]] до [[Истра|Истре]], а укључивала је и [[Лика|Лику]], као и део западне [[Босна|Босне]].<ref>[http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-25-hrvatska-u-ranom-srednjem-vijeku/23169417.aspx#.UxRSB-N5ONA LEKCIJA 25: HRVATSKA U RANOM SREDNJEM VIJEKU<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Ред 19:
Крајем 17. и у првој половини 18. века, [[Хабзбуршка монархија]] је успоставила контролу над [[Славонија|Славонијом]] и [[Срем]]ом, којима је пре тога управљало [[Османско царство]]. На том подручју је формирана хабзбуршка територија под називом [[Краљевина Славонија]], у којој је заведена цивилно-војна управа. Средином 18. века, у северним деловима Славоније и Срема се уводи цивилна управа и организују се [[жупанија|жупаније]], а сама Краљевина Славонија бива политички укључена у састав [[Хабзбуршка Хрватска|хабзбуршке Хрватске]] и [[Хабзбуршка Угарска|хабзбуршке Угарске]]. Јужни делови Славоније и јужни и источни делови Срема остају под војном управом у саставу реорганизоване [[Војна крајина|Војне крајине]], која је чинила посебну хабзбуршку територију, одвојену од Хрватске. У саставу Војне крајине су били и делови данашње [[Централна Хрватска|централне Хрватске]] - [[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]], итд.
Након претварања Хабзбуршке монархије у [[Аустроугарска|Аустроугарску]] 1867. године, [[Краљевина Хрватска-Славонија]] је дефинисана као аутономна краљевина у [[Земље круне Светог Стефана|угарском делу монархије]]. Укидањем Војне крајине (закључно са 1882. годином), западни делови ове територије такође улазе у састав Краљевине Хрватске-Славоније, која је тада обухватала највећи део данашње централне Хрватске, целу Славонију и цео Срем. У састав Краљевине Хрватске-Славоније није укључен град [[Ријека]], који је имао посебан статус у оквиру Угарске. Поред тога, након успостављања контроле над [[Далмација|Далмацијом]] и [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]], Хабзбуршка монархија је ова подручја организовала као посебне територије, [[Краљевина Далмација|Краљевину Далмацију]] и [[Кондоминијум Босна и Херцеговина|Кондоминијум Босну и Херцеговину]], које нису биле политички повезане са Хрватском-Славонијом. Територијално претендујући на Далмацију, [[Хрвати]] су употребљавали термин "[[Троједница]]" односно "[[Троједна краљевина Хрватска, Славонија и Далмација]]", желећи тиме да имплицирају да је и Далмација
=== Идеја Велике Хрватске у оквиру Аустроугарске ===
[[Датотека:Austria-Hungary map sr.svg|мини|десно|300п|Политичка Карта Аустроугарске - Краљевина Хрватска-Славонија са границама након припајања територије Војне крајине 1882. године. Далмација и Босна и Херцеговина су чиниле посебне хабзбуршке територије.]]
Још 1862. године у [[Загреб]]у је штампана карта са називом
Док су српски политичари, готово без изузетака, сматрали да се [[Велика Србија]] може створити само по цену распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]], хрватски су углавном сматрали да се Велика Хрватска може остварити само у оквиру Аустроугарске.<ref name="Цицварић">[http://www.scribd.com/doc/2680864/K- Крсто Цицварић, Велика Србија], Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Из тог разлога долази до сукоба између Срба и Хрвата поводом аустријске [[Анексиона криза|Анексије Босне и Херцеговине]]. Срби су анексију схватили као пораз своје националне идеје и као удар на српство, док су Хрвати ово сматрали великим успехом хрватске националне идеје и кораком ка остварењу Велике Хрватске.<ref name="Цицварић"/> Хрвати су преузимање Босне из руку Османског царства и њено укључење у Аустроугарску сматрали веома корисним не само са хрватског, већ и са општесловенског гледишта. Стога је тадашњи хрватски национални идеолог [[Стјепан Радић]] отпутовао у [[Руска Империја|Русију]], где је покушао да утиче на руско јавно мњење, које је било одлучно против анексије.<ref name="Цицварић"/>
Ред 30:
=== Период Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије) ===
[[Датотека:Velika Hrvatska (Hrvatski Domobran).jpg|мини|лево|300п|Мапа Бановине Хрватске из 1939. године и мапа Велике Хрватске објављена у листу
Послије колапса Аустроугарске и формирања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], код франковаца долази до развоја идеја о обнови Аустроугарске, католичкој федерацији држава, дунавској федерацији и сличних, које су требале да им помогну у остварењу њихових планова Велике Хрватске. Од 1920. већина франковаца дјелује из Италије, која их због претензија на [[Далмација|Далмацију]] новчано подржава и допушта оснивање њихових логора. Франковци у Краљевини СХС имају мали утицај па дјелују заједно са такозваним „Хрватским блоком“ странака на изборима.<ref name="ВЕ10-265">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1975., књига десета, pp. 265</ref>
1932. године др [[Анте Павелић]] објављује карту на којој су приказане границе "[[НДХ|будуће независне хрватске државе]]", у чији састав су, према карти, поред подручја [[Централна Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]], требале да уђу и цела [[Босна и Херцеговина]], цео [[Срем]] и [[Бока Которска]]. На летку из 1940. године, на коме је такође потписан др Анте Павелић "[[усташе|усташки]]
Формирање [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] 1939. године је био покушај постизања [[Срби|српско]]-[[Хрвати|хрватског]] компромиса у територијалном разграничењу. Иако је Бановина Хрватска углавном обухватила срезове у којима су доминирали Хрвати, у њу је укључен и један број срезова у којима су доминантни били Срби. Ови срезови са претежно српским становништвом су били лоцирани не само у централним деловима Бановине Хрватске ([[северна Далмација]], [[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]], [[западна Славонија]]), већ и на њеној источној периферији (срезови [[Шид]], [[Илок]], [[Вуковар]]).
| |||