Аја Ирина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Аја Софија |
||
Ред 2:
[[Слика:Hagia Eirene.jpg|мини|300п|Црква Аја Ирина, данас]]
[[Слика:Gurlitt Haghia Eirene SE.jpg|мини|300п|Поглед на цркву са [[југоисток]]а из [[1912]]. године]]
'''Црква Свете Ирине''' је једна од [[Црква (грађевина)|цркава]] које творе тзв. [[Цариградска Велика црква|Велику цркву]] [[Византски Цариград|старог Цариграда]] и представља ''Божански мир''. Смештена је у непосредној близини [[
== Прошлост ==
Ред 8:
Оснивање цркве Свете Ирине приписује се [[Константин Велики|Констатину Великом]] који ју је подигао уместо мање [[Црква (грађевина)|црквице]] која се до тад ту налазила. Њена судбина је од самог настанка била уско повезана са суседном [[Црква Свете Софије у Цариграду|црквом Свете Софије]] са којом је чинила [[цариградска Велика црква|Велику цркву]]. Она је [[381]]. године била седиште [[Други васељенски сабор|другог васељенског сабора]]. [[Патријарх Нектарије]] је [[397]]. године преместио своје седиште привремено у цркву Св. Ирине због [[пожар]]а у ком је страдао [[кров]] [[Црква Свете Софије у Цариграду|црква Св. Софије]]. Након што је [[Црква Свете Софије у Цариграду|црква Свете Софије]] [[пожар|изгорела]] у [[неред]]има [[септембар|септембра]] [[404]]. године седиште [[Васељенска патријаршија|патријаршије]] је поново премештено у цркву Св. Ирине у којој је остало до [[415]]. године када је [[Црква Свете Софије у Цариграду|црква Св. Софије]] обновљена.
Током велике [[побуна Ника|Ника побуне]] у [[пожар]]у страда цела црква Св. Ирине коју поново подиже [[Јустинијан I]]. Величина нове цркве Св. Ирине била је таква да је, према речима [[Прокопије из Цезареје|Прокопија из Цезареје]], засењивала све друге цркве у [[Цариград]]у. У њој је [[патријарх]] држао [[Литургија|литургије]], осим приликом великих свечаности када су оне одржаване у [[
Нови [[пожар]] је захвата [[564]]. године уништивши [[атријум]] и [[нартекс]], који су одмах поново подигнути.
Ред 24:
== Црква Св. Ирине данас ==
Садашњи изглед црква је добила за време [[Јустинијан I|Јустинијана I]] о чему сведоче и [[монограм]]и [[Јустинијан I|Јустинијана]] и [[Царица Теодора|Теодоре]] на врховима [[стуб]]ова. Мали делови [[мозаик]]а још су понегде видљиви. У [[Олтарски део цркве|олтарском делу]] очувала се [[фреска]] два [[Светац|свеца]] којима су [[Лице|лица]] уништена. На [[свод]]у [[Апсида|апсиде]] очуван је [[крст]] на тростепеној основи из доба [[Иконоборство|иконоборства]], попут оних који се још увек назиру у [[
==Галерија==
<gallery>
| |||