Фронда — разлика између измена

33 бајта уклоњена ,  пре 8 година
м
Разне исправке; козметичке измене
(Нова страница: 200px|мини|Жил Мазарен '''Фронда''' је назив за устанак у Краљевина Фран…)
 
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[Датотека:Cardinal Mazarin.jpg|200px|мини|Жил Мазарен]]
 
'''Фронда''' је назив за устанак у [[Краљевина Француска|Француској]] који је избио 1648. године. Након смрти [[Луј XIII|Луја ΧΙΙΙ]] започињу борбе за престо које слабе централну власт државе. Велможе и племићи дижу устанак. Устанак је назван „фронда“, француска реч за игру са праћком. У [[Париз|Паризу]]у је та игра била забрањена, а полиција је прогонила дечурлију која су их засипала камењем.
 
Фронда је вођена по идеологији [[Енглеска револуција|Енглеске револуције]]. Погубљење енглеског краља [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса Ι]] навело је Парламент да се повуче. након чега [[Жил Мазарен|Мазарен]] постиже измирење са велможама и принчевима.
 
== Устанак ==
Француски краљ Луј ΧΙΙΙ умире пет месеци након смрти кардинала [[Ришеље|Ришељеа]]а (1643). Престолонаследник [[Луј XIV|Луј ΧΙV]] имао је свега пет година. Парламент за регента признаје његову мајку Ану Аустријску, али је на чело управе стао [[Жил Мазарен]]. Велможе и принчеви су покушали да слабост центране власти искористе за пљачкање државне благајне. Ови нови нереди названи су „фронда“.
Фрондин Парламент је као своју заставу истакао ограничење краљеве власти у корист „четири врховна дома“ тј. одрицање у корист: Парламента, државног рачуноводства, надлештва за царине и тзв. великог већа које је дошло на место скупштине сталежа.
 
== Устав ==
Становништво Париза, притиснуто великим порезима, било је жариште врења, спремно да се сваког тренутка излије у отворени устанак. Парламент и врховни домови изградии су устав који се састојао од 27 чланова. Најважнији чланови били су: разрезивање пореза и царина само уз сагласност врховних домова; обавеза саслушања ухапшеног у року од 24 часа. Говорило се чак и о увођењу [[република|републиканског]]нског уређења.
 
== Реакција ==
Мазарен издаје наређење да се похапсе чланови Парламента (26. август 1648). Парижани дижу устанак и постављају барикаде. После бројних сукоба двор бежи из Париза. Влада на своју страну привлачи Конде. Краљеве трупе опседају [[Париз]] (јануар-фебруар 1649).
Фронда је вођена по угледу на Енглеску револуцију [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]] (1641-16491641—1649). Погубљење енглеског краља подстакло је парламент да одустане од даљег вођења устанка и приступи преговорима са краљем.
Покрет тада прелази у руке велможа и племића. Они су утанак претворили у пљачку која је по нарави подсећала на недавно завршени [[Тридесетогодишњи рат]]. Мазарену је успело да се измири са свим племићима понаособ. Потом се са својом војском вратио у Париз. Одлуке Парламента су укинуте, а потпуно обнављање монархије успостављено је 1653. године.
 
== Види још ==
* [[Жил Мазарен]]
 
== Извори ==
* Историја средњег века 1- А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн
 
363.220

измена