Фронда — разлика између измена

'''Фронда''' је назив за устанак у [[Краљевина Француска|Француској]] који је избио 1648. године. Након смрти [[Луј XIII|Луја ΧΙΙΙ]] започињу борбе за престо које слабе централну власт државе. Велможе и племићи дижу устанак. Устанак је назван „фронда“, француска реч за игру са праћком. У [[Париз|Паризу]]у је та игра била забрањена, а полиција је прогонила дечурлију која су их засипала камењем.

== Устанак ==

Француски краљ Луј ΧΙΙΙ умире пет месеци након смрти кардинала [[Ришеље|Ришељеа]]а (1643). Престолонаследник [[Луј XIV|Луј ΧΙV]] имао је свега пет година. Парламент за регента признаје његову мајку Ану Аустријску, али је на чело управе стао [[Жил Мазарен]]. Велможе и принчеви су покушали да слабост центране власти искористе за пљачкање државне благајне. Ови нови нереди названи су „фронда“.

== Устав ==

Становништво Париза, притиснуто великим порезима, било је жариште врења, спремно да се сваког тренутка излије у отворени устанак. Парламент и врховни домови изградии су устав који се састојао од 27 чланова. Најважнији чланови били су: разрезивање пореза и царина само уз сагласност врховних домова; обавеза саслушања ухапшеног у року од 24 часа. Говорило се чак и о увођењу [[република|републиканског]]нског уређења.

== Реакција ==

Фронда је вођена по угледу на Енглеску револуцију [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]] (1641-16491641—1649). Погубљење енглеског краља подстакло је парламент да одустане од даљег вођења устанка и приступи преговорима са краљем.

Покрет тада прелази у руке велможа и племића. Они су утанак претворили у пљачку која је по нарави подсећала на недавно завршени [[Тридесетогодишњи рат]]. Мазарену је успело да се измири са свим племићима понаособ. Потом се са својом војском вратио у Париз. Одлуке Парламента су укинуте, а потпуно обнављање монархије успостављено је 1653. године.

== Види још ==

== Извори ==