Википедија

Ваздухопловна команда српске војске (Краљевине Србије) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м ispravke
Ред 1:
Пратећи трендове модерних армија, крајем XIX века ,у Србији је почело да се размишљањем о увођењу осматрачких балона у Оружане снаге војске Краљевине Србије. Капетан [[Коста Милетић|Косте Милетић]] заврсио је [[1902]]. године школовање у [[Русија|Русији]],да у ваздухопловно-техничкој школи код Петрограда изучи техничке аспекте у вези са коришћењем балона, и тако постао први ваздухопловни официр у српској војсци. По повратку из Русије он је настојао да се формира једно ваздухопловно одељење али није наишао на разумевање надређених. Будући догађаји указали су на потребу постојања ваздухопловних јединица у војсци. Непосредно пред балканске ратове,упућена је на школовање прва класа српских пилота - поручници [[Милош Илић]] и [[Јован Југовић]] , потпоручник [[Живојин Станковић]], наредник [[Михајло Петровић (пилот)|Михајло Петровић]] и поднаредници [[Миодраг Томић (пилот)|Миодраг Томић]] и [[Војислав Новичић]] .<ref>http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:prvi-srpski-balon</ref><ref name="vreme1">http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1092085</ref>
Они су се обучавали у пилотској школи у градићу Етамп код [[Париз]]а од 21. маја - 8. септембра 1912. године , где су успешно савладали летачку обуку и добили звања пилота. Потом, је у јесен 1912, Србија наручила 8 авиона,три " блерио " ,три "фарман"„фарман“ и два авиона " депардисена"депардисена“,за своју војску .
Министар војни , војвода [[Радомир Путник]] , '''24. децембра 1912'''. године доноси решење , којим се установљава '''Ваздухопловна команда''' и то само 9 година од првог успешног лета баће Рајт 1903. год. У њен састав су ушли:
* Голубија пошта ,
Ред 22:
== Балонско одељење ==
 
После повратка у Србију, капетан [[Коста Милетић]] распоређен је у Инжињеријско-Техничко одељење Министарства војног. Саставио је Предлог за Формирање Једног балонског одељења, Који је због недовољне заинтересованости надлежних одложен у архиву, да сачека боље дане. Организовао је припреме сам куповину првих балона за Српску војску 1909 године. Формирао је балонско одељење. Летео је првим балоном"балоном“,Србија"Србија“,одмах после набавке ,19.априла 1909 год. Балонско одељење чинила су два балона.
Током анексионе кризе 1909 ., одвојена су за Србију тада нимало занемарљива средства и набављена су у Немачкој два балона : слободно-летећи " Август Ридингер " , који је добио назив '''" Србија "''' и везани " Парсевал " , који је добио име - у складу са историјским тренутком '''" Босна и Херцеговина "'''. Са државном заставом на корпи балона ,балон '''"Србија"''' је био први ваздухоплов са српским националним ознакама.<ref name="vreme1"/><ref name="webs1"/><ref name="paluba1"/>Један балон је набављен из Русије<ref name="aeromiting1">http://www.aeromiting.vs.rs/sr/Istorijat.html</ref>.
* У другом балканском рату ,балонско одељење додељено је Другој армији српске војске. Командир балонског одељења био је Јован Југовић. Извиђао је непријатељске положаје у Мачви 1914. године, где јс испољио изузетну храброст и пожртвовање извршавајући задатке у условима јаке артиљеријске ватре непријатеља. Извршено је неколико извиђачких летова у околини Пирота.<ref name="novosti1"/><ref name="paluba1"/>
Ред 29:
== Водоничка централа ==
 
Водонична централа пуштема је у рад 1913 године,након набавке одговарајуће опреме. Водонична централа набављена је од швајцарске фирме "Ерликен"„Ерликен“. Гасна комора је наручена код фирме "Дилман"„Дилман“ у Берлину, а пољски чекрк у Сенкт Петербургу. Та опрема је допремљена у Србију 1909. и 1910.<ref name="aeromiting1"/>
 
== Аеропланско одељење ==
Ред 36:
* 12.маја 1913. год расформиран је '''"Приморски аероплански одред"'''.<ref name="novosti1"/>
* У Другом балканском рату ,по наређењу Врховне команде,6.јула 1913,године Ваздухопловна команда је формирала једно аеропланско одељење од три авиона, за потребе Прве армије. Пилоти аеропланског одељења су обавили око 20 летова, а извиђање непријатељских положаја су онемогућавали лоши метеоролошки услови и велика удаљеност објеката извиђања од аеродрома.<ref name="novosti1"/>
* Објава мобилизације, 25. јула 1914. Године, затекла је српско ваздухопловство у веома тешком стању у коме се налазило по завршетку балканских ратова. Због малог броја авиона, балона, летача и других стручњака показало се да је немогуће раздвојено дислоцирање јединица. Зато је 6. августа Ваздухопловној команди наређено да се стави на располагање команданту Треће армије и да запоседне летелиште [[Дабић поље|Дабића поље]] код [[Ваљево|Ваљева]]. Први борбени лет са овог летелишта су већ 13. августа 1914. извели пилот, капетан [[Живојин Станковић]], и извиђач, поручник [[Војислав Новичић]], са авионом "Блерио"„Блерио“ извиђајући непријатељске мостобране на Дрини и Сави у току [[Церска битка|Церске битке]]. Ради извиђања подручја будућих операција у [[Срем]]у је убрзо формирано '''"Аеропланско одељење Шумадијске дивизије"''' на челу са пилотом [[Миодраг Томић (пилот)|Миодрагом Томићем]], које је извршавало извиђачке задатке за потребе Прве армије.
* Први "ваздушни„ваздушни бој"бој“ је забележен, 27. августа 1914 над Мишарска пољем, кад је аустроугарски пилот покушао из пиштоља да обори пилота Миодрага Томића, који је - како није могао да узврати - маневрисањем авиона избегавао куршуме.
* После великих успеха српске војске у Колубарској бици, француска влада доноси одлуку да као помоћ у Србију упути ескадрилу МФ-93 са 12 нових авиона типа "Фарман"„Фарман“. Ова ескадрила је посела ратно летелиште на Бањици са задатком да штити део фронта од Смедерева, дуж Дунава, Саве и Дрине до Лознице. Српски ескадрила се премешта у Пожаревац и покрива део фронта од Смедерева до Голупца. Средином 1915. године у [[Пожаревац|Пожаревцу]] са радом отпочиње и '''прва пилотска школа''', у коју стижу изабрани младићи - ваздухопловни ентузијасти из редова српске војске ([[Александар Дероко]], [[Милорад Поповић]], [[Матеја Хођера]], [[Драгиша Вујић]], [[Петар Булић]], [[Фридрих Рот]], [[Синиша Стефановић]] и други). Школа је радила непуних месец дана, а њени полазници су, због ратних услова у земљи, упућени на даље школовање у Француску. С аеродрома код Пожаревца пилоти Миодраг Томић и [[Живојин Станковић]] су од почетка маја па до краја августа 1915. Године извршили укупно 19 борбених летова извиђајући распоред непријатеља у [[Банат]]у, у простору између Молдаве и Баваништа. У неким од ових летова су по непријатељској живој сили '''избациване стрелице и бомбе''', које је конструисао атиљеријски пуковник [[Миодраг Васић]].
* У току повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније летео је само пилот Миодраг Томић. Одржавао је везу између штабова армија и Врховне команде, превозио високе официре, пошту и новац.
* По доласку на Крф формирана је нова Аеропланска ескадра на челу са командантом мајором Костом Милетићем.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ваздухопловна_команда_српске_војске_(Краљевине_Србије)”