Арпадовићи — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Слика:Nte-kir-arpad.jpg|мини|Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској]]
 
'''Арпадовићи''' или '''Арпадовци''', '''Арпади''', '''лоза династије Арпад''' ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[угарска]] [[владарска династија]] из раног [[средњи век|средњег века]]. Владали су [[Угарско краљевство|Угарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по [[војвода|војводи]] [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]) ({{Јез-мађ|Árpád}}). Под вођством Арпада [[Мађари]] су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Свети Стефан Угарски|Стефан Арпадовић]] је био први угарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао [[Хрватском]] [[1102]], те Далмацијом [[1107]]. године.
 
Арпадовићи су често имали сукобе са [[Византија|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Половином [[XI век]]а, Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови Крчки]], [[Брибирски (Шубићи)]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[XII век]]а владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжујци]].