Сенат Краљевине Србије — разлика између измена

Исправно је ''на располагању'', оно је архаична, неправилна форма
(Исправно је ''на располагању'', оно је архаична, неправилна форма)
{{радови у току}}
'''Сенат Краљевине Србије''' је био горњи дом Народног представништва [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] заједно са доњим домом [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народном скупштином]].
 
СенатОснован је основан априла [[1901]]. октроисањем [[Устав Србије из 1901. године|Устава Краљевине Србије]], а укинут је [[1903]]. године заједно са Уставом после [[Мајски преврат|Мајског преврата]].<ref>{{cite web|url=http://www.archives.org.rs/42443e43d43443e432438-438-43743143844043a435/42443e43d43443e432438-44144243044043e433-43f43544043843e434430-1/41344044343f430-44443e43d43443e432430-44343f440430432435-438-45843043243d438445-44143b443436431438/42143543d430442-410-4-1901-1903 |title=Фонд Сената у Архиву Србије |language={{sr icon}} |publisher=Archives.org.rs |date= |accessdate = 131. 310. 20132014.}}</ref> Према Уставу, законодавнуЗаконодавну власт је вршио краљ са дводомним Народним представништвом. Народно представништво су чинили (Сенат и [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народна скупштина]]). Избори за Сенат су се вршили [[8. септембар|8. септембра]]. Нико није могао бити члан Сената и Народне скупштине у исто време.
 
== ЧлановиСенатори ==
 
Престолонаследник, кад би постао пунолетан, архиепископ београдски и епископ нишки по праву су били чланови Сената. Осим њих Сенат су састављали: тридесет чланова (које је краљ именовао на цео живот) и осамнаест чланова (Београд је бирао једног, а седамнаест изборни окрузи).
 
Нико није могао бити члан Сената и Народне скупштине у исто време. Сви чланови Сената су полагали заклетву као и [[Народни посланик|народни посланици]]. Мандат изабраних чланова Сената је трајао шест година. Бирање је сенатора било непосредно, а гласање тајно. За сенатора је могао бити постављен или изабран: који је рођени или прирођени српски грађанин, који ужива сва грађанска и политичка права, који стално живи у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], који је навршио 40 година и који плаћа годишње најмање 200 динара непосредне порезе.<ref>Нису морали имати ову погодбу плаћања пореза: грађани, који су били председници или потпредседници Народне скупштине, генерали у пензији или у оставци, пређашњи министри, саветници, ванредни посланици и дипломатски агенти.</ref>
 
Нису могли бити сенатори активни чиновници, изузев ванредних посланика и дипломатских агената као и сви они који су могли бити бирани за посланике у [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народној скупштини]]. Официри под заставом нису могли бити бирани за чланове Сената. Исто тако нису могли бити ни именовани, осим генерала у броју највише до четири. Свештеници оба реда су могли бити бирани у Сенат.
* [[Андра Николић]], посланик у Паризу
* [[Антоније Богићевић (генерал)|Антоније М. Богићевић]], генерал, потпредседник Државног савета
* [[Арон Нинчић]], министар на расположењурасполагању
* [[Владимир Јовановић]], државни саветник у пензији
* [[Глиша Гершић]], државни саветник, други потпредседник Сената
* [[Ђорђе С. Симић]], председник Државног савета
* [[Митрополит београдски Инокентије|Инокентије]], архиепископ београдски и митрополит Краљевине Србије
* [[Јеврем Андоновић]], министар на расположењурасполагању
* [[Јован Мишковић]], генерал и председник Српске краљевске академије наука
* [[Љубомир Каљевић]], државни саветник, први потпредседник Сената
* [[Љубомир Ковачевић]], министар на расположењурасполагању
* Др [[Михаило Поповић (министар)|Мика М. Поповић]], министар на расположењурасполагању
* [[Михаило Срећковић]], генерал
* Др [[Михаило В. Вујић]], државни саветник
* [[Чедомиљ Мијатовић]], посланик у Лондону
 
Изабрани сенатори за период 1901–19061901—1906:
* за град Београд [[Тодор Михаиловић|Тоша Михаиловић]], трговац из Београда
* за округ београдски [[Милутин Марковић]], члан Касационог суда
* за округ чачански др [[Илија Коловић]], физикус округа крагујевачког
 
За председника Сената је 24. марта 1903. постављен [[Јован Белимарковић]]<ref>{{cite web|url=http://www.arhivsumadija.org.rs/html/f_od_vel_znacaja/fjovan_belimark%20.html |title=Јован Белимарковић (Фонд у Архиву Шумадије) |publisher=Arhivsumadija.org.rs |date= |accessdate = 13. 3. 2013.}}</ref> Члан Сената је био и [[Димитрије Цинцар-Марковић]] који је крајем 1902. постао председник ВладеМинистарског савета. Сенатор је био и [[Аћим Чумић]] до своје смрти 1901. године.<ref>[http://scc.digital.nb.rs/view/P-2588-1901&ID=12311&p=001&w=1280&h=868 Умро сенатор Аћим Чумић („Српске новине“, 29. јул 1901)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
== Види још ==
* [[Сенат Краљевине Југославије]]
* [[Народна скупштина Краљевине Србије]]
* [[Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]
* [[Народна скупштина Краљевине Југославије]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* „Српске новине“ — Државна штампарија Краљевине Србије, 1901. година
 
[[Категорија:Краљевина Србија]]