Кулонов закон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м fixing dead links
м Аух!
Ред 1:
{{РАФ102013}}
{{Сређивање|унос унутрашњих веза|27|10|2013|Физика и Хемија}}
[[Датотека:CoulombsLaw.svg|300px|мини|десно|Кулонов закон]]
У [[физика|физици]], '''Кулонов закон''' дефинише интензитет, правац и смер [[електростатикаЕлектростатичка сила|електростатичке]] [[сила|силе]] којом непокретно наелектрисање малих димензија (у идеалном случају [[тачкасто наелектрисање]]) делује на друго. Та сила се често назива и „Кулонова'''Кулонова сила“сила'''. Названа је по француском физичару [[Шарл-Огистен де Кулон|Шарлу Кулону]] који је користио [[торзиона вага|торзиону вагу]] како би је измерио. Закон гласи:
 
<blockquote>''„ИнтензитетИнтензитет електростатичке силе између два тачкаста наелектрисања је директно пропорционалан производу количина њихових наелектрисања, а обрнуто пропорционалан квадрату растојања између та два наелектрисања“наелектрисања.''</blockquote>
'''Кулонов закон''' се може дефинисати као:
 
== Историја ==
''„Интензитет електростатичке силе између два тачкаста наелектрисања је директно пропорционалан производу количина њихових наелектрисања, а обрнуто пропорционалан квадрату растојања између та два наелектрисања“.''
 
Древне културе широм [[Медитеран|Медитерана]] знајусу знале да поједини објекти, као што су шипке од [[Ћилибар|ћилибара ]], при трљању са крзноммачјим мачкекрзном могу да привуку лаке предмете попут [[перје|перја]]. [[Талес из Милета]] је направио[[600. низп. запажањан. ое.|600 статичкомгодина електрицитетупре оконове 600теере]] годиневршио п.огледе н.везане еза [[Статика|статички]] [[електрицитет]]., изИз којихпроучавања је вероваозакључио да трењенеки правиматеријали, амберкао магнетомминерал [[Магнетит|магнетита]], засами разликупоказују одмагнетне минералаособине, каодок штоје сунеке магнетитматеријале да би показали магнетне особине потребно претходно утрљати, којите немајуда потребусе затако [[ћилибар]] намагнетисава утрљавањем, тј. [[Трење|трењем]]. Талес је погрешио верујући да се привлачност догађа због магнетног дејства, јер ће касније наука доказати везу између [[Магнетизам|магнетизма]] и [[Електрицитет|електрицитета]].
== Историја ==
[[Датотека:Coulomb.jpg|thumb|left|[[Шарл-Огистен де Кулон]]]]
[[Струја]] ће остати нешто више од интелектуалне радозналости миленијумима, све до [[1600]]. године, када је енглески научник [[Вилијам Гилберт]] успео пажљивим проучавањем електрицитета и магнетизма, да направи разлику између Лодестоновог ефекатамагнетизма и статичког електрицитета произведеног трљањем ћилибар[[Ћилибар|ћилибаром]]. Он је измислио нову латинску реч ''-{lectricus}-'' ("у директном преводу ''од ћилибара"'' или "''попут ћилибара"'', из ηλεκτρον [Електрон[Грчки језик|грчке]], грчка речречи за "Амбер"ћилибар -{ηλεκτρον}- [електрон]). којаТа реч се односиодносила на особину привлачења малих објеката након трења. Ова асоцијацијаТо је довелоасоцирало до[[Томас енглескихБраун|Томаса речиБрауна]] "електрични"да иу "струја",својој којекњизи су-{„Pseudodoxia својеEpidemica“}- прво[[1646]]. појављивањегодине добилепо одпрви странепут Томасау Браунаисторији укористи -{„Pseudodoxiaенглеске Epidemica“}-речи 1646''електрични'' и ''струја''.
Древне културе широм Медитерана знају да поједини објекти, као што су шипке од ћилибара , при трљању са крзном мачке могу да привуку лаке предмете попут перја. Талес из Милета је направио низ запажања о статичком електрицитету око 600те године п. н. е., из којих је веровао да трење прави амбер магнетом , за разлику од минерала као што су магнетит , који немају потребу за трењем. Талес је погрешио верујући да се привлачност догађа због магнетног дејства, јер ће касније наука доказати везу између магнетизма и електрицитета.
 
Струја ће остати нешто више од интелектуалне радозналости миленијумима све до 1600. године, када је енглески научник Вилијам Гилберт успео пажљивим проучавањем електрицитета и магнетизма, да направи разлику између Лодестоновог ефеката и статичког електрицитета произведеног трљањем ћилибар. Он је измислио нову латинску реч lectricus ("од ћилибара" или "попут ћилибара", из ηλεκτρον [Електрон], грчка реч за "Амбер") која се односи на особину привлачења малих објеката након трења. Ова асоцијација је довело до енглеских речи "електрични" и "струја", које су своје прво појављивање добиле од стране Томаса Брауна у -{„Pseudodoxia Epidemica“}- 1646.
 
РанаПоједини истражитељинаучници изса почетка [[18. век|18. века,]] којису сумњусумњали да се електрична сила, попут гравитационе, се смањује са дистанцом као и гравитациона сила (тј., каода је обрнуто обрнутомсразмерна квадрату растојања) укључујеукључујући Даниела[[Данијел Бернули|Данијела Бернулија]] и [[Алесандро Волта|Алесандра Волта]]. , обојица којаОбојица су мерила силу између плоче кондензаторкондензатора, иа [[Франц АепинусаЕпинус]] који је објавио инверзно-квадратни закон у [[1758]]. години.
 
На основу експеримената на наелектрисаним сферама, [[Џозеф Пристли]] у Енглеској био је међу првима који предлаже да електрична снага прати инверзно-квадратни закон , сличан Њутновом закону универзалне гравитације. Међутим, он није генерализовао или разрадио ово. У 1767. години, он је претпоставио да сила између два пуњења варира као обрнутом квадрату растојања.
 
[[Датотека:Bcoulomb.png|мини|десно|300п|Кулонова торзиона вага]]
Линија 195 ⟶ 194:
{{refend}}
== Спољашње везе ==
* [http://web.archive.org/web/20051023010956/http://35.9.69.219/home/modules/pdf_modules/m114.pdf <small>MISN-0-114</small> ''Кулонов закон''] од J. Ковач за [http://www.physnet.org Project PHYSNET].
* [http://www.physnet.org/modules/pdf_modules/m114.pdf ''Coulomb's Law''] on [http://www.physnet.org Project PHYSNET]
* [http://www.lightandmatter.com/html_books/4em/ch01/ch01.html Electricity and the Atom]—a chapter from an online textbook