Поједностављено кинеско писмо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 14:
'''Упрошћено кинеско писмо''' или '''поједностављено кинеско писмо''' (упрошћено писмо: {{lang|zh-Hans|简化字}}, {{јез-кин-тп|т=簡化字|п=Jiǎnhuàzì}} или упрошћено писмо: {{lang|zh-Hans|简体字}}, {{јез-кин-тп|т=簡體字|п=Jiǎntǐzì}}) један је од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог [[кинеско писмо|кинеског писаног језика]]. Они се углавном темеље на популарним рукописима [[Кинески курзив|курзивног]] облика који се састоје од графичких или фонетских симплификација „традиционалних“ облика који су коришћени у штампаном тексту више од хиљаду година. Влада [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] унапређује их за употребу приликом штампе у покушају да повећа писменост. Писмо се службено користи у [[Народна Република Кина|Народној Републици Кини]], [[Сингапур]]у, [[Малезија|Малезији]] и [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]].
[[Традиционално кинеско писмо]] се тренутно користи у [[Тајван|Републици Кини]], [[
Упрошћени облици карактера су направљени смањивањем броја потеза и поједностивљањем облика значајних традиционалних кинеских знакова. Неки знакови су поједностављени користећи регуларна правила, на примјер, заменивши све појаве одређеног дела са једноставнијом варијантом. Међутим, неки знакови су поједностављени нерегуларно, а неки упрошћени карактери су поједностављени друкчије и непредвидљиво у односу на традиционалне знакове. Коначно, многи знакови су нетакнути током поједностављења и тако су они исти у традиционалном и упрошћеном кинеском писму.
Ред 25:
* Нацрт 3, списак 1753 карактера који су упрошћени у складу са нацртом 2. Ова листа није исцрпљена, тако да карактер који може бити упрошћен у складу са нацртом 2 треба бити упрошћен иако се није појавио у нацртима 1, 2 или 3.
Издање: „Серија један организација списка варијантних карактера“ ({{јез-кин-п|Di yi pi yitizi zhengli biao}}) објашњава неке од разлика између правописа континенталне Кине и
Након Другог свјетског рата, и [[Јапан]] је упростио низ кинеских знакова (''[[канђи]]'') који се користи у [[Јапански језик|јапанском језику]]. Нови облици се зове ''схинђитаи''. У односу на кинеску, јапанска реформа је била више усмјерена, утичући на само неколико стотина карактера и замјењује их са поједностављеним облицима, од којих су већина већ у употреби у јапанском рукописним оригиналима. Број знакова, који се користи, такође је смањен и формални спискови знакова који треба да се науче током сваког разреда школе су основани.
Ред 83:
#* {{lang|zh-hant|門}} → {{lang|zh-cn|门}}; {{lang|zh-hant|閉}} → {{lang|zh-cn|闭}}; {{lang|zh-hant|問}} → {{lang|zh-cn|问}}; итд. (два изузетка на ову врсту поједностављивања су ријечи за „отворен“: {{lang|zh-hant|開}} → {{lang|zh-cn|开}}, и ријеч за „затворен“ {{lang|zh-hant|關}} → {{lang|zh-cn|关}} где је кључ за врата ({{lang|zh-hant|門}}) потпуно изостављен.)
Зато што су традиционални карактери понекад спојени, збуњеност може да настане када класични кинески текстови су штампани
== Дистрибуција и кориштење ==
[[Датотека:Zhongnanhai-south-gates-3440.jpg|мини|300п|Упрошћена кинеска слова на знаку у Кини]]
Народна Република Кина, Сингапур и Малезија углавном користе упрошћена слова. Они се појављују врло ретко у штампаном тексту произведено у
Насупрот томе, континентална Кина увиђа повећање кориштења традиционалних облика, где се често користе на знацима и логоима.
| |||