Црква Светог Спиридона у Трсту — разлика између измена

 
Срби су почели да граде цркву [[1751]]. године, заједно са [[Грци]]ма. Посвећена је [[Свети Спиридон|Светом Спиридону Чудотворцу]]. Како су на том простору некада биле [[Солана|солане]], црква је још током градње почела да пуца, па јој се убрзо срушио и звоник. Захваљујући Јовану Милетићу, звоник је касније обновљен, а црква је и даље служила. Срби су ипак хтјели нови храм, па је [[1858]], расписан конкурс и усвојен је пројекат архитекте Карла Маћиакина. Већ [[1861]], срушена је стара црква и започета градња нове, која је трајала до [[1869]]. године. Црква је зидана ломљеним каменом, а фасаде обложене клесаним блоковима од камена довоженог са [[Национални парк Бриони|Бриона]] и из [[Верона|Вероне]]. Унутрашњост храма је омалтерисана и осликана, а зидани иконостас је урађен у мозаику. Украшавање унутрашњости су извели Ђузепе Бертини и Антонио Кореоне, умјетници из [[Милано|Милана]]. <ref>Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године</ref>
 
Манојло Грбић у првој књизи "Карловачког владичанства" детаљно описује тридесетчетверогодишњи сукоб Срба и Грка око првог храма св.Спиридона, којег су заједно изградили. Чим је изграђен Грци су наметали своју вољу на штету Срба и одбијали су сваку равноправност, коју су Срби тражили. Спор је решен тако да су Грци добили дозволу да си саграде нову цркву св.Николе, а Србима је сасвим припала ова црква.
 
== Види још ==
Анониман корисник