Википедија

Кулонов закон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Мислим да је бесмислено када исто пише на СЗР.
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
== Историја ==
 
Древне културе широм [[Медитеран|Медитерана]]а су знале да поједини објекти, као што су шипке од [[Ћилибар|ћилибара]], при трљању са мачјим крзном могу да привуку лаке предмете попут [[перје|перја]]. [[Талес из Милета]] је [[600. п. н. е.|600 година пре нове ере]] вршио огледе везане за [[Статика|статички]] [[електрицитет]]. Из проучавања је закључио да неки материјали, као минерал [[Магнетит|магнетита]], сами показују магнетне особине, док је неке материјале да би показали магнетне особине потребно претходно утрљати, те да се тако [[ћилибар]] намагнетисава утрљавањем, тј. [[Трење|трењем]]. Талес је погрешио верујући да се привлачност догађа због магнетног дејства, јер ће касније наука доказати везу између [[Магнетизам|магнетизма]] и [[Електрицитет|електрицитета]].
[[Датотека:Coulomb.jpg|thumb|left|[[Шарл-Огистен де Кулон]]]]
[[Струја]] ће остати нешто више од интелектуалне радозналости миленијумима, све до [[1600]]. године, када је енглески научник [[Вилијам Гилберт]] успео пажљивим проучавањем електрицитета и магнетизма, да направи разлику између магнетизма и статичког електрицитета произведеног трљањем [[Ћилибар|ћилибаром]]. Он је измислио нову латинску реч ''-{lectricus}-'' (у директном преводу ''од ћилибара'' или ''попут ћилибара'', из [[Грчки језик|грчке]] речи за ћилибар -{ηλεκτρον}- [електрон]). Та реч се односила на особину привлачења малих објеката након трења. То је асоцирало [[Томас Браун|Томаса Брауна]] да у својој књизи -{„Pseudodoxia Epidemica“}- [[1646]]. године по први пут у историји користи енглеске речи ''електрични'' и ''струја''.
 
Поједини научници са почетка [[18. век|18. века]]а су сумњали да електрична сила, попут гравитационе, се смањује са дистанцом (тј., да је обрнуто сразмерна квадрату растојања) укључујући [[Данијел Бернули|Данијела Бернулија]] и [[Алесандро Волта|Алесандра Волта]]. Обојица су мерила силу између плоче кондензатора, а [[Франц Епинус]] који је објавио инверзно-квадратни закон у [[1758]]. години.
 
На основу експеримената на наелектрисаним сферама, [[Џозеф Пристли]] у Енглеској био је међу првима који предлаже да електрична снага прати инверзно-квадратни закон , сличан Њутновом закону универзалне гравитације. Међутим, он није генерализовао или разрадио ово. У 1767. години, он је претпоставио да сила између два пуњења варира као обрнутом квадрату растојања.
Ред 185:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Coulomb |first=Charles Augustin | title=Histoire de l’Académie Royale des Sciences |year=1788 |publisher = Imprimerie Royale |chapter=Premier mémoire sur l’électricité et le magnétisme |pages=569-577 |origyear=1785 |chapterurl=http://books.google.com/books?id=by5EAAAAcAAJ&pg=PA569#v=onepage&q&f=false}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Coulomb |first=Charles Augustin | title=Histoire de l’Académie Royale des Sciences |year=1788 |publisher = Imprimerie Royale |chapter=Second mémoire sur l’électricité et le magnétisme |pages=578-611 |origyear=1785 |chapterurl=http://books.google.com/books?id=by5EAAAAcAAJ&pg=PA578#v=onepage&q&f=false}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Griffiths|first= David J.|title=Introduction to Electrodynamics |edition=3rd | publisher=Prentice Hall |year=1998 |isbn=978-0-13-805326-0}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Tipler | first1=Paul A. | last2=Mosca | first2=Gene | title=Physics for Scientists and Engineers |edition=6th | publisher=W. H. Freeman and Company |location=New York | year=2008 |isbn=978-0-7167-8964-2 | lccn=2007010418}}
* {{Cite book |ref= harv|last1= Young |first1 = Hugh D. | last2 = Freedman| first2 = Roger A. | title = Sears and Zemansky's University Physics : With Modern Physics| edition = 13th|year=2010| publisher = Addison-Wesley (Pearson)|isbn=978-0-321-69686-1}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кулонов_закон”