'''Бјелаши''' су били присталице безусловног уједињења [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], а име су добили по [[Бијелибоји Павле|Бијелoм Павлу]]листића на изборима за посланике [[Подгоричка скупштина|Подгоричке скупштине]]. За реализацију одлука скупштине изабран је [[Извршни народни одбор]]. Изабрани су: [[Стево Вукотић]], [[Спасоје Пилетић]], [[Лазар Дамјановић]], [[Ристо Јојић]] и предсједник [[Марко Даковић]]. Даковића су сматрали вођом покрета. Извршни народни одбор је имао извршну власт у Црној Гори до доласка [[Иво Павићевић|Ива Павићевића]], повјереника из [[Београд|Београда]]. Највише присталица су имали међу омладином, од којих су оформили оружане паравојне формације ([[Контракомити|Омладинске чете]] и [[Контракомити|Народна гарда]]), а командовали су им војска или полиција. Оружје, храну и новчану надокнаду (док учествују у оружаним акцијама) добијали су од војних и полицијских органа. Дужност им је била да се на позив одмах ставе на располагање. Повјереник краљевске владе је формирао летеће чете или тзв. [[Контракомити|контракомите]] (осам летећих чета од по сто људи), за борбу против противника уједињења.
Бјелаши су били за јединствене југословенске државе. Начело им је било: „Један краљ, једна држава, један народ." Заговарали су централизам и за разлику од [[Зеленаши|зеленаша]], нису се првенствено ослањали на Српство, већ истицали народносни нихилизам, свесловенство, југословенско јединство. Свој политички програм су проводили досљедно.
