Стоунволска побуна — разлика између измена

Средину деведесетих обележило је укључивање [[бисексуалност|бисексуалаца]], као групе у оквиру геј заједнице након што су успешно тражили да буду укључени у платформу ''[[Марш на Вашингтон за лезбијска, геј и би једнака права и ослобођење|Марша на Вашингтон за лезбијска, геј и би једнака права и ослобођење]]'' [[1993]]. Иако су и трансродне особе такође тражиле да буду укључене, то се није догодило, те је све остало на ''„транс-инклузивном“'' језику у листи захтева марша.<ref>Schalger, Neil, (ed.) (1997). ''Gay and Lesbian Almanac'', St. James Press. ISBN {{page||978-1-55862-358-3. pp. |pages=22-23}}</ref> Трансродна заједница се и даље осећала истовремено добродошлом и у сукобу са геј заједницом како су се ставови о бинарној и променљивој сексуалној оријентацији и роду развијали и долазили у међусобни сукоб.<ref name="stryker"/><ref name="thompson">Thompson, Kara (2004). "Transsexuals, Transvestites, Transgender People, and Cross-Dressers" in ''Encyclopedia of Lesbian, Gay, Bisexual and Transgendered History in America'', Ed. Marc Stein. Vol. 3. Charles Scribner's Sons, 2004. pp. 203-208.</ref> Године [[1994]], Њујорк је обележио ''„Стоунвол 25“'' уз марш који је прошао поред седишта [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] и Сентрал парка. Процењује се да је у маршу учествовало 1,1 милион људи.{{sfn|LaFrank||pp=22}} Силвија Ривера је организовала алтернативни марш у Њујорку током 1994, у знак протеста због искључења трансродних особа из догађаја.<ref name="pride"/> Посећеност на парадама поноса је значајно порасла током деценија. Већина великих америчких градова је имала неку врсту овакве манифестације, као и већина великих градова широм света. Параде поноса у неким градовима представљају највеће годишње прославе уопште.<ref name="pride"/> Растући тренд комерцијализације и претварања маршева у параде, уз спонзорство великих корпорација, изазвао је забринутост због одузимања аутономије оригиналних демонстрација.<ref name="pride"/>