Пачир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 31:
Од [[1541]]. године и повремених инвазија турске османлијске армије, односно њених [[харач]]ко-пљачкашких похода доводе до општег разарања и уништења пачирске насеобине. Године [[1580]]. село се још помиње као насеље са 16. пореских обвезника, али већ [[1680]]. нема ни једног становника и остаје ненасељено све до почетка [[18. век]]а. Били су потребни поновно освајање [[Будим]]а (1686) и победа у ослободилачком рату након тога, да би тек 20-их година 18. века започело ново раздобље у историји села. Од [[1726]]. године, наиме пачирску [[пустара|пустару]], која се простирала у плодној долини Криваје (18.537 катастарских жутара), поседовали су сомборски граничари. Ту је прво само неколико њихових [[пастир]]ских породица направило привремене пастирске колибе, да би касније изградили и куће за стално становање.
Сомборско градско поглаварство је подстицало оне који су желели да се на том месту настане за стално, па је са дворском комором [[1766
Поједини истраживачи, ослањајући се на саопштење Едена Дудаша, заснованом на усменом предању (које је оснивање цркве као институционалне организациже заменило са њеном изградњом.), изградњу српске цркве стављају у 1733. годину, занемарујући при томе логичан след догађаја и предвиђајући важну чињеницу да је -{Cothmann Antal}-, камерални (дворски) саветник, обишавши [[1763
== Образовање ==
Ред 129:
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|silver|3|0.10}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|purple|2|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|yellow|2|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|blue|1|0.03}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|red|1|0.03}}
|