Пачир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке
Ред 31:
Од [[1541]]. године и повремених инвазија турске османлијске армије, односно њених [[харач]]ко-пљачкашких похода доводе до општег разарања и уништења пачирске насеобине. Године [[1580]]. село се још помиње као насеље са 16. пореских обвезника, али већ [[1680]]. нема ни једног становника и остаје ненасељено све до почетка [[18. век]]а. Били су потребни поновно освајање [[Будим]]а (1686) и победа у ослободилачком рату након тога, да би тек 20-их година 18. века започело ново раздобље у историји села. Од [[1726]]. године, наиме пачирску [[пустара|пустару]], која се простирала у плодној долини Криваје (18.537 катастарских жутара), поседовали су сомборски граничари. Ту је прво само неколико њихових [[пастир]]ских породица направило привремене пастирске колибе, да би касније изградили и куће за стално становање.
 
Сомборско градско поглаварство је подстицало оне који су желели да се на том месту настане за стално, па је са дворском комором [[1766.]]. године склопљен уговор о насељавању пачирског [[атар]]а, у то време највеће камералне пустаре у Бачкој. Према одредбама тог уговора, Сомбор је био обавезан да у пачирској долини, у року од три године, насели 40 породица, што је и учињено. Тако је почетком 70-их година 18. века у пореској евиденцији [[жупанија|жупаније]] село имало убележено 35 власника поседа са 45 кућа и 60 других о[[порез]]ованих објеката. Становници наведени у пореској евиденцији били су бивши српски граничари недавно ([[1741]]. године) укинуте [[Војна крајина|Војне крајине]], који су већ [[1777]]. године (а не 1733.) изградили и своју цркву.
 
Поједини истраживачи, ослањајући се на саопштење Едена Дудаша, заснованом на усменом предању (које је оснивање цркве као институционалне организациже заменило са њеном изградњом.), изградњу српске цркве стављају у 1733. годину, занемарујући при томе логичан след догађаја и предвиђајући важну чињеницу да је -{Cothmann Antal}-, камерални (дворски) саветник, обишавши [[1763.]]. године ово подручје са задатком да утврди могућности насељавања [[Бачка|Бачке]], нашао следеће стање: „Пачир је највећа пустара дворске коморе у Бачкој, коју у закуп држе Сомборци за 100 форинти. Тло је доста плодно, али се вода може наћи само уздуж долине“. Предложио је да се виши делови подручја унапреде пошумљавањем, а долина насели мађарским католичким породицама. Образложење: „Пошто је у долини вода добра, а тло плодно, на њему може живети не само многољудно село, већ се може држати и бројна стока, а од тога проистекла и општа корист пошто сада од [[Чонопља|Чонопље]] до Суботице нема ни једног села, ни једне куће, успутно ново село било би добро и корисно и за путнике намернике“. Организовано насељавање постаје интензивније од 1783. године, а 1786. се углавном завршава досељавањем [[Нађкуншаг]]ских Мађара реформатске вере из [[Кишујсалаш]]а. Прве године биле се тешке, не само због тога што је све требало започети изнова, већ и због сушних година и других елементарних недаћа.
 
== Образовање ==
Ред 129:
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|silver|3|0.10}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|purple|2|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|yellow|2|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|blue|1|0.03}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|red|1|0.03}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пачир