Спасите нашу децу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
Према професору комуникација са ''Флорида атлантик универзитета'', Фреду Фејесу, „мејнстрим“ новине и часописи су седамдесетих година оклевали да детаљно покрију питања хомосексуалности и хришћанског фундаментализма. Сами медији су се поносили објективним извештавањем без библијских предрасуда, али је у исто време извештавање је било [[хомофобија|хомофобична]] професија која је потискивала [[каминг аут|отворено]] геј [[новинар]]е и ретко обрађивала теме које су се тицале хомосексуалности.<ref name="fejesmedia">{{harvnb|Fejes||pp=101-107}}</ref> Као резултат тога, [[хришћански фундаментализам|хришћански фундаменталисти]] су током седамдесетих почели да развијају сопствену медијску мрежу, у виду радијских и телевизијских емисија као што су ''-{The 700 Club}-'' који је водио Пат Робертсон, ''-{PTL Club}-'' који су водили Џим и Тами Феј Бакер, и ''-{Old Time Gospel Hour}-'' Џерија Фолвела. Ове емисије су у почетку имале првенствено верски и молитвени карактер, али су полако укључивале и политичке теме које су се преплитале са порукама хришћанске вере. Брајантова је гостовала у емисијама ''-{The 700 Club}-'' и ''-{PTL Club}-'' што је кампањи донело 25.000 долара у донацијама, и осигурало њену позицију као националне портпаролке традиционалних хришћанских вредности.<ref name="fejesmedia"/> Међутим, када се обраћала секуларној публици, Брајантова није била тако успешна. Током дебата са Кунстом и Шековом ретко је износила аргументе који су ишли изван библијских цитата, а када би је други притисли да пружи статистичке податке о хомосексуалцима као злостављачима деце неретко је почињала да се моли. Како је у то време у Калифорнији била суша, Брајантова је то повезивала са тамошњом толеранцијом либерала и хомосексуалаца и предлагала да се проводе и други закони који су се тицали моралности, попут оних против [[прељуба|прељубе]] и заједничког живота изван брака. Мајк Томпсон и Роберт Брејк су је ускоро ограничили првенствено на верске емисије.{{sfn|Fejes|2008|pp=122}}<ref name="Clendinen306-307">{{harvnb|Clendinen||pp=306-307}}</ref>
 
У исто време, геј заједница је промовисала своје циљеве користећи специјализоване часописе и новине. [[Адвокат (часопис)|Адвокат]], часопис који је излазио два пута недељно, посвећивао је свако издање почев од [[април]]а 1977. године подизању свести о борби која се одвијала у Мајамију. Власник часописа је био Дејвид Гудштајн, пријатељ Џима Фостера. Њих двојица су заједно радили на стварању првог геј [[Демократска странка (САД)|демократског]] клуба у САД - ''Алис Б. Токлас меморијалног демократског клуба''. Гудштајн је упозоравао да се борба неће завршити у Мајамију ако геј заједница изгуби, а на то су упозоравале и локалне геј новине у [[Бостон]]у -''-{Gay Community News}-'' и Сан Франциску - ''-{Bay Area Reporter}-''.<ref name="fejesmedia"/> Гудштајн је такође сугерисао да је Примарна мотивација Брајантове за њене акције била унапређење каријере, и да је то био почетак „''организоване завере да се (хомосексуалци) претворе у америчке жртвене јарце''“.{{sfn|Clendinen||pp=300}}
 
{{Кутијица за цитат|наслов= |цитат=''Одједном имате ту црвену харингу Аниту Брајант. Одједном имате тај вал антигеј хистерије и тада то прикупља таласе иза сцене''.|извор=''Бети Фридан'', након неусвајања ''Амандмана о једнаким правима'' у законодавству Флориде|положај=right |fontsize=100%|ширина=30% |боја позадине=#F0F8FF}}