Савезнички рат (357—355. п. н. е.) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
 
мНема описа измене
Ред 11:
 
Исте године је Атина припремала нови поход на Хиос. Пред окршај је избила олуја због чега Атињани, сви сем Хареса, одбијају да наставе поход. Харес је поражен у [[Битка код Ембате|бици код Ембате]]. Тада персијски цар шаље Атини ултиматум да призна независност побуњених полиса запретивши ратом. Атина је приморана да пристане. Крај Савезничког рата означава и завршетак Другог атинског поморског савеза. Средства прикупљена за наставак рата потрошена су на фестивале и јавну разоноду. У тесној вези са Атином остали су само [[Киклади]], [[Лезбос]], Имброс, [[Самос]], острва дуж обале [[Тракија|Тракије]], [[Скирос]] и неколико градова Херонеса Трачког.
 
==Последице==
[[Други атински поморски савез]] престао је да постоји. Атина је и поред тога задржала статус хегемона у Грчкој, али њена хегемонија није била ни налик спартанској. Персија је осигурала своје западне границе Ипак, највећу корист од Савезничког рата имала је Македонија под Филипом II који је ојачао своје позиције у Тракији и Тесалији створивши предуслове да остатку Грчке наметне своју хегемонију.
 
 
==Види још==