Спомен-парк Крагујевачки октобар — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних. Први од њих, назван „Споменик бола и пркоса“ подигнут је [[1959]]. године, док је последњи „Споменик пријатељства“ саграђен 1994. и представља поклон парку од стране градске администрације [[румунија|румунског]] града [[Плоешти]]ја.
 
У оквиру парка се налази и ''Музеј 21. октобра'' отворен [[1976]]. са сталном поставком везаном за овај догађај. Одсуство отвора (прозора) на фасадама симболично сугерише на безизлазност ненаоружаних људи који су се тог дана нашли испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса представљају тридесет масовних гробница у самом Споменспомен-парку и још три које се налазе у оближњим селима [[Илићево|Илићеву]], [[Маршић]]у и [[Грошница|Грошници]], док провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу. У оквиру спомен-парка налази се и старо војничко гробље и споменик стрељаним [[Словаци]]ма.
 
Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја [[27. децембра]] [[1979]]. године.<ref name=Spomen-park>[http://www.spomenpark.rs/index.php?showall=1 Spomenpark.rs: СПОМЕН -ПАРК „КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
== Историја ==
== Оснивање и градња парка ==
[[Датотека:Sumarice,-spomenik-streljan.jpg|мини|десно|Поглед из ваздуха]]
Састанак о оснивању Спомен спомен-парка одржан је [[9. август]]а [[1953]]. године у [[Београд]]у, осам година након рата. Прво се поставило питање какве би димензије парка требале бити, а затим и питање о својинско правним односима. Донета је одлука да „не постоји проблем у вези са питањем имовинских односа“, док су за димензије парка постојала два плана. Први план је обухватао укључивање свих масовних гробница, а други се односио на већ постојећи урбанистички план у Крагујевцу који би требао да обухвати парк Шумарице. Кључно питање је било да ли парк треба да буде конципиран као „споменик у парку“ или „парк као споменик“. Иако је било предлога да се не истичу гробови, већина је одлучила да обележавање гробница треба да буде приоритет, а да је остало од секундарног значаја. Закључак састанка био је да парк треба да буде дизајниран као спомен -парк који ће представити велику трагедију која се одиграла у Крагујевцу 1941. године.
 
Резултати конкурса су без детаљног описа процеса селекције, објављени средином 1954. године. Победио је урбанистички пројекат архитеката [[Михајло Митровић|Михајла Митровића]], [[Радивоје Томић|Радивоја Томића]] и пејзажног архитекте [[Смиљан Клаић|Смиљана Клаића]]. Чувени српски архитекта [[Никола Добровић]] је био позван да буде главни консултант на пројекту. Идејни пројекат спомен -парка је завршен у марту [[1955]]. године. Главна карактеристика парка је шеталиште састављено као линеаран распоред три елемента: Меморијални музеј - маузолеј - споменик жртвама. Ове грађевине су лоциране на самом улазу у парк, а језгро концепта је [[пејзажна архитектура]].
 
Прва фаза радова на терену, која је обухватила изградњу путева, пешачке стазе и регулацију вода почела је већ [[1955]]. године. Организована је радна акција за потребе градње парка. Идејни пројекат је предвиђао да се изгради скулптура на местима где су стрељани грађани, и да свака од шест југословенских република треба да изгради део парка. Циљ тадашње комунистичке партије је био да овим покаже [[братство и јединство]] свих народа. План је предвиђао да се спомен-парк заврши до [[1960]]. године, међутим то се није десило. Директор фабрике [[Застава (компанија)|Застава]] донео је одлуку да радници пет година по једну дневницу издвајају за изградњу музеја у спомен -парку.
 
Први закон за заштити споменика у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] био је Закон о заштита културних добара који је донет [[1977]]. године, а само две године касније је Споменспомен-парк у Шумарицама проглашен [[Списак споменика културе од изузетног значаја|спомеником културе од изузетног значаја]]. То је био последњи одлучујући тренутак у стварању Споменспомен-парка. У наредним годинама градња споменика је успорена. Од предвиђених 30 споменика који су требали да буду изграђени на масовним гробницама, само десет је постављено, од чега половина пре 1979. године.<ref>Marija Martinović, Serbian Arhitectural Journal, EXHIBITION SPACE OF REMEMBRANCE:
Rhythmanalysis of Memorial park Kragujevacki oktobar, Beograd 2013. str. 306-329</ref>
 
|-
| align="center" | [[Датотека:Šumarice.JPG|border|150п]]
|'''Споменик стрељаним ђацима и професорима''' или '''„Прекинут лет“''' је дело вајара [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодраг Живковић]]а, изграђен од бетона [[1963]]. године. Налази се на месту где је стрељана највећа група ученика заједно са 18 професора. То је грандиозна скулптура у којој се моћни, разгранати блок од белог бетона преображава у нежну птицу сломљених крила, прекинуту у лету. Симболизује полет и снагу младости пресечене у тренутку када се спремала да се отисне у живот. Овај споменик постао је симбол Споменспомен-парка и града Крагујевца.<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?view=detail&id=102&option=com_joomgallery&Itemid=26#joomimg Споменик стрељаним ђацима и професорима] на сајту -{spomenpark.rs}-/</ref>
|-
| align="center" | [[Датотека:Споменик отпора и слободе.jpg|border|150п]]
|-
| align="center" |
|'''Споменик „Камени спавач“''' — архитекте [[Градимир Боснић|Градимир]] и [[Јелица Боснић]], изграђен [[1970]]. године. Међу стрељаним Крагујевчанима било је доста људи из околних села и њима је посвећен споменик „Камени спавач“. Представља посебну целину у оквиру Споменспомен-парка. Венцем од бетонских блокова, неједнаке висине и заобљеним и масивним мраморним скулптурама, овај споменик подсећа на сеоско двориште у коме доминирају стогови сена.<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?view=detail&id=108&option=com_joomgallery&Itemid=26#joomimg Камени спавач] на сајту -{spomenpark.rs}-/</ref>
|-
| align="center" | [[Датотека:Spomenik Sto za jednog.jpg|border|150п]]
|-
| align="center" |
|'''Споменик стрељаним Србима и Јеврејима''' је дело вајара [[Милорад Зорбић|Милорада Зорбића]], а поклон је израелског града [[Бат Јам]]а. Споменик је од мермера и изграђен је 1991. године. Налази се ван територије Споменспомен-парка, на месту где су Немци стрељали припаднике два народа. Споменик је у облику коцке и симболизује вечну успомену на јединство Срба и Јевреја који су заједно отишли у смрт. Такође споменик симболизује шестокраку [[Давидова звезда|Давидову звезду]].<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?view=detail&id=111&option=com_joomgallery&Itemid=26#joomimg Споменик стрељаним Србима и Јеврејима] на сајту -{spomenpark.rs}-/</ref>
|-
| align="center" |
{{Посебан чланак|Спомен-музеј 21. октобар}}
[[Датотека:Kragujevac- Muzej 21 oktobar.jpg|мини|десно|Спомен-музеј 21. октобар]]
На улазу у спомен-парк подигнута је [[1976]]. године импозантна зграда [[Спомен-музеј 21. октобар|спомен-музеја „21. октобар“]] у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса - тридесет масовних гробница у Споменспомен-парку и три у селима [[Илићево|Илићеву]], [[Маршић]]у и [[Грошница|Грошници]], а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.
 
Унутар музеја се, међу осталим, налази збирка докумената везаних уз масакр, колекција фотографија, библиотека и читаоница. У музеју су постављене и збирке слика из сликарске колоније ''Мостови Балкана'', те збирка слика сликара [[Петар Лубарда|Петра Лубарде]]<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=7&Itemid=14 Spomenpark.rs: ПЕТАР ЛУБАРДА „КРАГУЈЕВАЦ 1941"], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> и збирка скулптура вајара [[Драган Панић|Драгана Панића]].<ref>[http://www.spomenpark.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=8&Itemid=15 Spomenpark.rs: СКУЛПТУРА ДРАГАНА ПАНИЋА], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Доњи ниво музеја је арт простор и користи се за презентацију уметничких и документарних изложби како би се чувала сећања на догађај како се он не би поновио. Поставка почиње речима [[Никола Тесла|Николе Тесле]]. На првом паноу дати су подаци о Крагујевцу од првог помена овог места [[1476]]. године па све до средине 19. века. На другом се налази Крагујевац уочи Другог светског рата и Крагујевчани у обичним приликама. Следећи панои представљају причу о Југославији, покретима отпора, Крагујевачкој трагедији,... На зидовима се налази холоскрим, провиднa пројекционa плочa на којoj се емитују ликови и имена стрељаних. На зиду се налазе 42 поруке које су написане у последњим тренуцима пре стрељања. Над изложбеним холом се надвија скулптура нацистичког орла. У просторији „Крвава бајка“ налазе се слике и имена жртава.
 
Спомен-музеј и меморијални парк је за 35 годинa од отварања посетило око пет милиона људи, у просеку 250.000 годишње. Посете се организују тако што почињу у Споменспомен-музеју, а завршавају се у Меморијалном простору.
 
== Дан сећања ==
== Старо војничко гробље ==
[[Датотека:Шумарице - војничко гробље 03.JPG|мини|десно|Спомен-музеј 21. октобар]]
При самом уласку у Споменспомен-парк, са леве стране пута за Горњи Милановац, налази се једно од најстаријих војничких гробља у Шумадији, које је настало у 19. веку. На њему је сахрањен велики број војника из [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турских ратова (1876—1878)]], [[Балкански ратови|Балканских ратова]], као и из [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Током Првог светског рата у Крагујевац су се сместили престолонаследник [[Александар I Карађорђевић]], Врховна команда и централна болница српске војске. У болницу, која се налазила на месту где је данас [[стадион Чика Дача|стадион]] Фудбалског клуба [[ФК Раднички 1923|Раднички]], почев од краја лета 1914. године доношени су тешки рањеници са свих фронтова. У зиму 1914/15. било је много оболелих од пегавог тифуса. Преминули војници сахрањивани су на тада непошумљеном брдашцу које се налазило западно од Крагујевца. На том месту је већ постојало војничко гробље, основано у време српско-турских ратова 1876-1878. године. Сахране су биле учестале са балканским ратовима 1912-1913, а нарочито када је почео Први светски рат. Током Првог светског рата гробље се вишеструко увећало. Октобра 1915. године, српска војска се повукла према југу, а Крагујевац су заузеле немачке и аустроугарске трупе. Аустроугарски војници нису оскрнавили српско војничко гробље, а на њему су почели да сахрањују своје погинуле и умрле војнике.<ref name="ВГКГ41">[http://kragujevac.co.rs/?page_id=351 Старо војничко гробље] на сајту -{kragujevac.co.rs}-</ref>
 
[[Датотека:Stone-lion-in-Sumarice.jpg|мини|десно|Спомен-музеј 21. октобар]]
 
== Споменик стрељаним Словацима ==
Меморијални комплекс „Чехословачко гробље“ или „Словачко гробље“ налази се у југоисточном делу Споменспомен-парка Крагујевачки октобар. На њему су сахрањени стрељани аустро-угарски војници, међу којима је било највише Словака из околине [[Тренчин]]а који су се налазили у 71. пешадијском пуку. Они су претрпели значајне губитке на италијанском фронту, па су доведени у Крагујевац како би се у позадини опоравили и попунили. Пук је допуњаван повратницима из руског заробљеништва, који су након одмора кући од 2-3 недеље требали да се поново упуте на фронт. Због страха од „[[бољшевизам|бољшевизма]]“ они су дочекани врло неповерљиво, а дисциплина према њима је била пооштрена што је изазивало незадовољство.<ref name="Бакић1918">Драгољуб Н. Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац 1972. стр. 244-254.</ref>
 
Главна побуна је избила 2. јуна (20. маја) око 22 часова. Сам 71. пешадијски пук је био подељен на групу која је била уз побуњенике, и ону против њих. Укупно је било око 700 побуњеника. Под вођством наредника Виктора Кобилика дошли су до центра вароши, где су убили аустријске војнике који су покушали да их умире. Позивали су и народ да им се придружи, али то се није догодило. Побуњеници су заузели железничку станицу, уништили телеграфске уређаје и кренули ка официрском дому. Почела је жестока улична борба која је трајала целу ноћ. Око 2 сата после поноћи напад побуњеника је почео да слаби. Сутрадан је наређено једном батаљону из Младеновца да крене у Крагујевац како би помогао да се умири побуна. Када је стигао батаљон у варош, побуна је већ била угушена. Велики број побуњеника на челу са Виктором Кобиликом је ухваћен. Осамдесет побуњеника је изведено на суд, од којих је 44 осуђено на смрт стрељањем, а осуђено је и 5 цивила. Пресуда је изречена 8. јуна (26. маја) а извршена је истог дана у 15 часова.<ref name="Бакић1918"/>
Датотека:Музеј Крагујевачки октобар ноћу 06.JPG|Музеј ноћу
Датотека:Večni plamen slobode, Šumarice.JPG|„Вечни пламен слободе“
Датотека:Spomenik povodom pedesetogodišnjice streljanja u Šumaricama01.JPG|Спомен -плоча поводом педесетогодишњице стрељања
Датотека:Crkva u Šumaricama.JPG|Црква у Шумарицама
Датотека:Monument-to-slain-soldiers.jpg|Споменик српским војницима