Савезнички рат (357—355. п. н. е.) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Second athenian league map.PNG|мини|Други атински поморски савез до [[357. године п. н. е.]] ]]
'''Савезнички рат''' вођен је од 357. до [[355. године п. н. е.]] између [[Атина (полис)|Атине]] и њеног савеза са једне и [[Визант|Византа]]а и побуњених чланица савеза [[Хиос|Хиоса]]а, [[Родос|Родоса]]а и [[Кос (острво)|Коса]] са друге стране. Завршен је поразом Атине и распуштањем [[Други атински поморски савез|Другог атинског поморског савеза]].
 
== Увод ==
Други атински поморски савез основан је [[378. године п. н. е.]] са циљем одбране од [[Спарта (полис)|Спарте]] и њеног отвореног кршења [[Анталкидов мир|Анталкидовог мира]]. Поразом Спарте у [[Битка код Леуктре|бици код Леуктре]] завршена је њена [[Спартанска хегемонија|хегемонија]]. Савез се ипак одржао као противтежа Теби која је на челу [[Беотијски савез|Беотијског савеза]] успоставила своју хегемонију. [[Тебанска хегемонија]] трајала је девет година, до [[362. године п. н. е.]] када је она доживела пораз у [[Битка код Мантинеје (362. п. н. е.)|бици код Мантинеје]]. Атина поново постаје најмоћнији грчки полис. Међу савезницима се јавља страх да би Атина поново могла почети наметати своју политику чланицама свог савеза. Исто је учинила један век раније чланицама [[Atinski pomorski savez|Делског (Првог атинског поморског) савеза]].
 
Ситуација се још више компликује уплитањем [[Ахеменидско краљевство|Персијског царства]] у унутрашња збивања Грчке. Још у време Тебанске хегемоније, персијски цар [[Артаксеркс II]] отворено је подржавао [[Пелопида|Пелопиду]] и [[Епаминонда|Епаминонду]] и наредио Атињанима да обуставе све непријатељске акције против Беотијског савеза и "извуку своје бродове на копно". Атињани одбијају и шаљу флоту од 30 тријера у [[Јонија|Јонију]] како би се умешала у сукобе тамошњих сатрапа. Из страха да би Атина помогла сатрапе да збаце цара са власти, [[Артаксеркс III]] подстиче побуну олигархијске групације на Косу, Родосу и Хиосу. Побуњеницима се прикључио и Визант заплашен атинском војском која се на Хелеспонту борила против Трачана.
 
== Рат ==
Атина на почетку рата трпи поразе. [[Хабрија]], победник у [[Битка код Наксоса|бици код Наксоса]], [[357. године п. н. е.]] гине у походу на Хиос. Следеће године [[Харес|Харесова]]ова војска која се на Хелеспонту борила против Трачана остаје без новца због чега се прикључује сатрапу Артабазу од Фригије у борби против цара. Харес је потучен и приморан да се врати у Атину. Цар је забранио сатрапима да узимају најамничку војску.
 
Исте године је Атина припремала нови поход на Хиос. Пред окршај је избила олуја због чега Атињани, сви сем Хареса, одбијају да наставе поход. Харес је поражен у [[Битка код Ембате|бици код Ембате]]. Тада персијски цар шаље Атини ултиматум да призна независност побуњених полиса запретивши ратом. Атина је приморана да пристане. Крај Савезничког рата означава и завршетак Другог атинског поморског савеза. Средства прикупљена за наставак рата потрошена су на фестивале и јавну разоноду. У тесној вези са Атином остали су само [[Киклади]], [[Лезбос]], Имброс, [[Самос]], острва дуж обале [[Тракија|Тракије]], [[Скирос]] и неколико градова Херонеса Трачког.
 
== Последице ==
[[Други атински поморски савез]] престао је да постоји. Атина је и поред тога задржала статус хегемона у Грчкој, али њена хегемонија није била ни налик спартанској. Персија је осигурала своје западне границе Ипак, највећу корист од Савезничког рата имала је Македонија под Филипом II који је ојачао своје позиције у Тракији и Тесалији створивши предуслове да остатку Грчке наметне своју хегемонију.
 
 
== Види још ==
* [[Други атински поморски савез]]
 
== Извори ==
* Стара Грчка - В. В. Струве и Д. П. Калистов, Book&Marso, 2006