Муслиманско освајање Персије — разлика између измена

м
Бот: козметичке измене
(Нова страница: {{Рат |рат= Арапско освајање Персије |део= Арапских освајања |део= |слика…)
 
м (Бот: козметичке измене)
'''Муслимаско освајање Персије''' назив је за серију похода муслимана [[Рашидунски калифат|Рашидунског калифата]] вођених од 633. до 644. године који су резултирали сломом [[Сасанидско краљевство|Сасанидске Персије]] и припајањем њених територија Калифату.
 
== Увод ==
Године 629. шеик [[Медина|Медине]] шаље сасанидском цару писмо у коме му наређује да му преда своје огромно царство, одрекне се вере у погрешног бога ([[Зороастризам|заратустризам]]) и прихвати [[Алах|Алаха]]а. Гласници који су писмо донели на персијски двор у Ктесифону сигурно нису имали прилике да разговарају лично са царем. Сасанидски владари у Персији су владали као богокраљеви и само мали број високих чиновника имао је прилике да лично разговара са својим господарем. [[Шеик|Шеиково]]ово писмо вероватно је примио неки нижи чиновник који га је, након што га је прочитао, одложио у архив сматрајући га неважним. Тако шеикова претња није ни стигла до цара. Чак и да је цар прочитао писмо тешко да би оно изазвало било какву реакцију сем смеха јер је владар једног безначајног градића претњу упутио великој сили каква је Персија тада још увек била. Слично писмо послато је и [[Византијско царство|Византијском царству]] и слично је и дочекано. Међутим, цареви су грешили што су подцењивали овога шеика. Они то тада нису могли знати, али шеик који је послао писмо убрзо ће постати једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности историје. Био је то пророк [[Мухамед]], оснивач [[ислам|исламске]]ске религије.
 
== Рат ==
Мухамед 630. године тријумфално улази у [[Мека|Меку]]. Међутим, он није доживео да покрене поход на Персију. Умро је 10. године [[Хиџра|хиџре]], односно 632. године по хришћанском рачунању времена. Поход је покренуо његов наследник [[Халид ибн Валид]] који је 633. године у муњевитом нападу поразио надмоћне персијске трупе и заузео велики део Месопотамије. Потом се морао позабавити ратом са Византијом што је Персијанцима омогућило да у наредне три године поврате већину изгубљених територија. Међутим, већ следеће године Персијанци су одлучно поражени у [[битка код Кадисије|бици код Кадисије]] након које су остали без престонице Ктесифона. Потом је уследило затишје. Граница између Рашидунског калифата и Сасанидске Персије био је Загрос. Рат је обновљен 642. године. Персијска војска потпуно је сломљена у [[битка код Нихаванда|бици код Нихаванда]]. У неколико година Арапи окупирају целу сасанидску територију. Преостали чланови сасанидске куће су убијени или тајно прогнани у Кину. Последњи сасанидски цар [[Издигерд III]] убијен је 651. године.
 
== Последице ==
Освајањем Персије, које је довршено у исто време као и освајање Сирије и Египта, Рашидунски калифат постаје једна од највећих држава света. Ислам је добио базу за своје даље ширење према централној Азији и Индијском подконтиненту. Заратустризам губи свој значај у Персији, а становништво се постепено исламизовало. Даља историја Персије биће уско повезана са историјом ислама.
 
== Види још ==
* [[Арапска освајања]]
* [[Арапско освајање Сирије и Египта]]
 
== Извори ==
* Иран, размеђе истока и запада - Герхард Швајцер
 
256.125

измена