Ираклије I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.223.171.212 (разговор) на последњу измену корисника Xqbot
Ред 29:
У вријеме Ираклија [[Хрвати]]<ref>{{КП-ДАИ|Део=[[:s:31. О Хрватима и земљи у којој сада станују|глава 31.]]}}</ref> и [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Срби]]<ref>{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> су се населили на Балкану. Побиједивши Аваре, Ираклије им је дозволи да населе некадашњу римску провинцију [[Далмација (римска провинција)|Далмацију]].
 
== Биографија Цара Ираклија ==
 
Ираклије је био син Ираклија Старијег, егзарха Африке, који се истакао по својим победама извојеваним над Персијанцима а који је потицао од једног другог Ираклија (из Едесе) захваљујући ком је провинција Трополитана повраћена од [[Вандали|Вандала]] за време владавине [[Лав I|Лава I]]. Ираклије Млађи, предмет овог чланка, рођен је у Кападокији око 575. Мало се зна о његовом ранијем животу, али нужно је претпоставити да се показао вредним својих предака, пошто га је 610. отац одредио да збаци Фокину неподношљиву тиранију. Овај владар, убица цара Маврикија, чији је престо узурпирао, починио је таква нечувена зверства и рђаво управљао државом на тако ужасан тачин, да су скопчане завере у свим провинцијама у циљу да се он лиши нечасно стечене круне. Главни завереник био је Крисп, Фокин таст, који је подстицао Ираклија Старијег да се придружи подухвату. Две године је мудри егзарх одбијао да дигне отворену побуну, али је своје непријатељске намере испољавао забрањивањем извоза жита из Африке и Египта у Константинопољ. Тако је стварао незадовољство међу житељима престонице, који су готово потпуно зависили од летине из Африке. Затим је царској ризници ускратио од прихода своје провинције и коначно обећао отворену подршку Криспу, који му је понудио царску круну. Њу је, међутим, егзарх одбио, позивајући се на своје поодмакле године. Уместо да сам пође у подухват, послао је свог сина Ираклија са флотом, а братића Никиту и његовог помоћника Грегорија или Грегору са војском са којом је требало да наставе путем Египта, Сирије и Мале Азије. Кренули су из Картагине јесени 610. Постоји чудна прича да онај ко први стигне у Константинопољ треба да постане цар. Али флоти је потребно само двадесет дана или две недеље од Африке до Босфора, док ниједа војска не може да стигне од Картагине до Константинопоља за мање од три месеца. Када се Ираклије појавио са флотом пред Константинопољем, Крисп је дигао устанак. Ираклије се на силу пробио до Златног рога, а цар, напуштен од својих плаћеника, сакрио се у палату. Када је Фока доведен пред Ираклија, победник је узвикнуо: „Бедниче, зар на такав начин да управљаш Царством?“. „Управљај њим боље“, био је чврст одговор; у налету вулгарне страсти, Ираклије је царског заробљеника оборио песницом на земљу и изгазио га ногама.