Своју музички каријеру је започео пре [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Основну и средњу музичку школу завршио је у [[Београд|Београду]]у, одсек [[клавир]]. Ту је и започео студије клавира, да би се потом окренуо композицији и студије довршио у [[Праг|Прагу]]у на [[Државни конзерваторијум у Прагу|Државном конзерваторијуму]]. Композицију је завршио код професора Рудолфа Карела, клавир код Алоиса Шима, а мајсторску школу код Јосефа Сука. Због тога је постао део групе српских композитора, „ђака прашке школе“, поред [[Миховил Логар|Миховила Логара]], [[Драгутин Чолић|Драгутина Чолића]], [[Љубица Марић|Љубице Марић]], [[Војислав Вучковић|Војислава Вучковића]]. По повратку у [[Београд]], радио је као професор у [[Музичка школа Станковић|музичкој школи „Станковић“]] и при [[Музичка академија|Музичкој академији]]. Једно време је био доцент предавајући композицију, а потом и редован професор.<ref>Оливера Ђурић, ''Водич кроз историју музике'', О. Ђурић, Београд, 2005</ref>
Поред тога, био је секретар Музичке секције Југословенске националне комисије при организацији [[УНЕСКО]], редовни члан [[САНУ]], а у периоду од [[1958]]. до [[1962]]. године је био директор [[Музиколошки институт САНУ|Музиколошког института]]. Године [[1977]]. се пензионисао.
