Хемијска супстанца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 4:
Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: [[боја|боју]], [[мирис]], [[густина|густину]], [[температура топљења|температуру топљења]], [[температура кључања|температуру кључања]]. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим [[хемијска реакција|реакцијама]] са другим супстанцама. Основни задатак [[хемија|хемије]] је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.<ref name="HillPetrucciP5">Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. ''General Chemistry'', 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005</ref>
Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Још у време [[Античка Грчка|старих Грка]] сматрало се да постоје основни делићи, честице супстанце, од којих су саграђена сва тела. Разматрано је следеће питање: Уколико би се неко тело делило на све мање и мање делове, да ли би се то могло радити бесконачно? Изнета је претпоставка да би у једном моменту дошли до дела који не можемо даље поделити. На тај начин је настала идеја о најмањим честицама од којих се сва тела састоје —
== Извори ==
| |||