Ћелијско дисање — разлика између измена

м (Разне исправке; козметичке измене)
У ватри се неконтролисано ослобађа огромна енергија у облику светлости и топлоте. Ћелијско дисање је исти процес, који се одвија постепено, у неколико корака, а чији је резултат претварање енергије ускладиштене у молекулима глукозе у употребљиву хемијску енергију у облику [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а.
 
== Аеробно дисање ==
== Аеробна респирација ==
 
Да би аеробнааеробно респирацијадисање билабило могућамогуће неопходно је присуство [[кисеоник]]а. Ово је један од процеса који се често употребљава и при ком се разлаже пириват путем [[гликолиза|гликолизе]] и у ком пириват улази у [[митохондрија|митохондрије]] како би био потпуно оксидован путем [[Кребсов Циклус|Кребсовог циклуса]]. ПродуктПроизвод овог процеса је енергија у облику [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а, путем фоцфорилације НАДХ и ФАДХ2. Редуктивни потенцијал НАДХ и ФАДХ2 се претврара у додатни број молекула [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-a (имату на уму да је циљ ћелије да створи што више молекула [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-a који представљају енергију) путем [[транспортни ланац електрона|транспортног ланца електрона]] у којем је [[кисеоник]] крајњи прималац (акцептор) [[електрон]]а. Већина молекула [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а створених у целуларнојћејилском респирацијидисању су резултатпроизвод оксидативне форсфорилације, где су АТП молекули направљени захваљујући хемиосмотичном потенцијалу којим управља катализатор. У идеалнимсавршеним условима, разлагањем једног молекула глукозе до крајњих производа (угљен-диоксида и воде) ствара се 38 молекула [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-a у целуларнојћелијском респирацијидисању. Међутим, обично не дође до 38 молекула АТП јер се неки од молекула енергије утроше на процесе као што је транспортпренос пирогрожђане киселине у [[митохондрија|митохондрије]]. Код [[еукариоте|еукариота]] целуларнаћелијско респирацијадисање се одвија у [[митохондрија]]ма а код [[прокариоте|прокариота]] у [[ћелијска мембранаопна|ћелијској мембраниопни]].
 
Аеробни метаболизам је ефикаснији од анаеробног метаболизма. Почиње са Гликолизом анаеробног метаболизма и наставља са [[Кребсов Циклус|Кребсовим циклусом]] и [[оксидативна фосфорилација|оксидативном фосфорилацијом]].
[[Гликолиза]] је метаболички процес који је присутан у свим живим организмима и при ком није потребно присуство [[кисеоник]]а. Процесом се на један молекул [[глукоза|глукозе]] добијају два молекула [[пирогрожђана киселина|пирогрожђане киселине]], и притом ствара енергију у облику два молекула [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а.
 
На један молекул глукозе произведу се четири молекула [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а, али два се утроше при припреми ћелије за улазак у гликолизу. Почетна [[фосфорилација]] глукозе је неопходна како би се дестибилизирао молекул избацио из равнотеже и од шесточланог шећера настала две триозе, односно два шећера од по три [[угљеник]]ова атома. Током последњих корака гликозе четири фосфатне групе се пребаце на АДП фосфорилацијом, како би се створила четири молекула [[Аденозин-трифосфат|АТП]] и два молекула -{NADH}- се створе путем оксидације. Гликолиза се одвија у [[цитоплазма|цитоплазми]] ћелије.
 
Једначина за овај процес следи:
Кребсов циклус је такође познат и као циклус лимунске киселине. Када је [[кисеоник]] присутан, '''ацетил--{CoA}-''' улази у Кребсов циклус у ком се оксидише до [[угљен-диоксид]]а, док се у исто време редукује никотинамид аденин динуклеотид, односно -{NAD}-, у -{NADH}-, где је -{H}- један атом [[водоник]]а. -{NADH}- даље улази у транспортни ланац електрона где се стварају молекули [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а, делом путем [[оксидативна фосфорилација|оксидативне фосфорилације]].
 
Када су услови аеробни, пируват који је настао у процесу [[гликолиза|гликолизе]] се декарбоксилује и настаје ацетил. Он се спаја са коензимом А (-{CoA}-) и настаје ацетат--{CoA}-. Он се спаја са оксалосирћцетном киселином и формира [[лимунска киселина|лимунску киселину]]. Она се декарбоксилује до α-кетоглутарне киселине. Поново се врши декарбоксилација и настаје ћилибарна киселина. Након тога више се не врши декарбоксилација. Ћилибарна киселина се даље претвара у фумарну киселину, она у јабучну киселину, која прелази у оксалосирћетну киселину. Тако настаје почетно једињење и Кребсов циклус се може поновити.
 
== Анаеробна респирација ==
Анониман корисник