Мона Лиза — разлика између измена

Олмост прфект.
(Брише се категорија ремек дела.)
(Олмост прфект.)
{{друго значење3|Монализа (кратер)}}
{{Уметничка слика
[[Датотека:Mona_Lisa,_by_Leonardo_da_Vinci,_from_C2RMF_retouched.jpg|300п|мини|Мона Лиза]]
==| Коиме једела = Мона Лиза? ==
'''Мона Лиза''' ({{јез-ита|Monna Lisa}}) или '''Ђоконда''' ({{јез-ита|La Gioconda}}, {{јез-фр|La Joconde}}) је чувена [[Ренесанса|ренесансна]] слика [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]]. Израђена је [[Уље (сликарство)|уљаном техником]] на дрвеној плочи од [[Топола (дрво)|тополе]]. Представља [[портрет]] младе [[Фиренца|фирентинске]] даме, [[Лиза дел Ђокондо|Лизе дел Ђокондо]]. [[Портрет]] Мона Лизе је изложен у [[Музеј Лувр|Музеју Лувр]] у [[Париз]]у.
[[Датотека:| слика = Mona_Lisa,_by_Leonardo_da_Vinci,_from_C2RMF_retouched.jpg|300п|мини|Мона Лиза]]
| опис_слике =
| ширина_слике = 300п
| име уметника = Леонардо да Винчи
| други_назив = Ђоконда
| година_настанка = 1517.
| уметнички_правац = ренесанса
| сликарска_техника =[[Уље (сликарство)|уље]] на дашчици [[Топола (дрво)|тополе]]
| димензије = 77 × 53
| место = [[Музеј Лувр]]
| локација = Париз
| напомена =
| остале_верзије =
}}
'''Мона Лиза''' ({{јез-ита|Monna Lisa}}) или '''Ђоконда''' ({{јез-ита|Monna Lisa, La Gioconda}}, {{јез-фр|La Joconde}}) је чувеначувено ремек-дело [[Ренесанса|ренесанснаренесансног]] сликасликара [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]]. Израђена је [[Уље (сликарство)|уљаном техником]] на дрвеној плочи од [[Топола (дрво)|тополе]]. Представља [[портрет]] младе [[Фиренца|фирентинске]] даме, [[Лиза дел Ђокондо|Лизе дел Ђокондо]]. [[Портрет]] Мона Лизе је изложен у [[Музеј Лувр|Музеју Лувр]] у [[Париз]]у.
 
Данас је [[портрет]] Мона Лизе изложен у [[Музеј Лувр|Музеју Лувр]], у [[Париз]]у.
== Ко је Мона Лиза? ==
[[Датотека:Mona Lisa detail eyes.jpg|мини|лево|Очи Мона Лизе]]
 
== Историја ==
Још од [[Ђорђо Вазари|Ђорђа Вазарија]], савременика и аутора биографија уметника из [[16. век]]а, тврди се да је ово [[портрет]] [[Лиза дел Ђокондо|Лизе дел Ђокондо]]. Сам портрет није ни датиран ни потписан.
Вазари тврди да је Леонардо у годинама [[1500]]-[[1506]], по свом повратку у [[Фиренца|Фиренцу]], насликао портрет Лизе дел Ђокондо, треће супруге фирентинског трговца свилом Франческа дел Ђоконда. Такође тврди да Леонардо овај портрет није завршио ни после 4 године рада. Леонардо није дао ову недовршену слику наручиоцу, Франческу дел Ђоконду, већ ју је задржао.
 
Леонардо је пре смрти продао ову слику краљу [[Франсоа I|Франсои I]], који ју је изложио у [[Дворац|дворцу]] [[Амбоаз]]. Касније је слика пресељена у [[дворац]] [[Фонтенбло]], а најзад у [[Версај]], у збирку [[Луј XIV|Луја XIV]].
Вазари помиње име ''Мона Лиза'' (Мона - скраћено од Мадона, у значењу ''жена'').
 
После [[Француска револуција|Француске револуције]] слика је премештена у Лувр. [[Наполеон Бонапарта]] ју је изложио у својој спаваћој соби., Послеали после његовог пораза, слика је враћена у [[Лувр]].
Временом су се појавиле нове теорије које су тврдиле да је у лику Мона Лизе представљена нека друга жена тог доба ([[Изабела од Арагона и Напуља]], [[Ћећилија Галерани]]...), безимена идеализована жена, Леонардова мајка, па можда и сам лик Леонарда.
 
[[Винћенцо Перуђа]] је [[21. август]]а [[1911]]. украо ову слику из Лувра и изнео је сакривену испод мантила. Намера му је била да ''Мона Лизу'' врати „кући“, у Италију. Скривао ју је у зиду своје собе. Ова крађа је изазвала велики скандал у [[Париз]]у, а француска влада је отпустила директора музеја. На месту где је излагана Мона Лиза, музеј је излагао дела инспирисана Леонардовим ремек-делом.
Дилеме о идентитету Мона Лизе су окончане [[14. јануар]]а [[2008]], када је тим истраживача са [[Универзитет у Хајделбергу|Универзитета у Хајделбергу]] објавио откриће датираних белешки на маргинама књиге из октобра [[1503]]. које потврђују да је Лиза де Ђокондо била Леонардов модел.<ref>[http://www6.comcast.net/news/articles/world/2008/01/14/INTERNATIONAL-GERMANY-MONA-LISA-DC/ ''German experts crack Mona Lisa smile'', Reuters], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
 
[[Перуђа]] је [[1913]]. покушао да прода ''Мона Лизу'' у [[Фиренца|Фиренци]]. У пратећем писму је навео да намерава да врати ову слику у [[Италија|Италију]], а да за своје трошкове очекује 500.000 [[Италијанска лира|лира]] накнаде. Када је полиција запленила ову слику, део јавности је захтевао да она остане у Италији, док је влада била за повраћај слике музеју [[Лувр]]. После излагања у [[Рим|Риму]], [[Милано|Милану]] и [[Фиренца|Фиренци]], ''Мона Лиза'' је уз велику помпу враћена у [[Француска|Француску]]. Перуђа је добио благу казну од седам месеци затвора., Познатапозната слика је овом афером постала још познатија.
== Опис ==
Димензије слике су 76,8&nbsp;×&nbsp;53&nbsp;cm, и по томе је [[слика]] малих димензија. Настала је у периоду од [[1503]]. до лета [[1505]].<ref>Frank Zöllner: ''Leonardo da Vinci, Mona Lisa: das Porträt der Lisa del Giocondo, Legende und Geschichte''. Fischer, Frankfurt am Main [[1994]]. ISBN 3-596-11344-X</ref>.
 
КустосиНакон избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]], кустоси Лувра су сакрили Мона Лизу [[1940]]. бојећи се да би је немачки нацисти могли присвојити за музеј који је [[Херман Геринг]] планирао да отворе у [[Линц]]у. Слика је поново јавно изложена тек октобра [[1947]].
Леонардо је употребио пирамидални распоред елемената који слици даје осећај спокојства. Њене груди, врат, лице и руке су обасјане светлошћу истог интензитета. Мона Лиза седи усправљена са положеним рукама и отуда резервисана према посматрачу. Њен поглед оставља илузију неме комуникације. Општи утисак је да је приказана мистериозна идеализована жена, блиска и далека у исто време.
[[Датотека:Mona Lisa detail mouth.jpg|мини|лево|Уста (осмех) Мона Лизе]]
[[Датотека:Mona Lisa detail hands.jpg|мини|десно|Руке Мона Лизе]]
 
Два пута су вандали напали ово уметничко дело [[1956]]. Први пут је [[киселина]] тешко оштетила доњи део слике. Другом приликом нападач је каменом разбио заштитно стакло и оштетио мали фрагмент Мона Лизе. Од тог доба слика је заштићена иза специјалног блиндираног стакла. [[Датотека:Mona Lisa Louvre.jpg|мини|десно|Мона Лиза у [[Музеј Лувр|музеју Лувр]].]]
Као и у многим својим другим делима, Леонардо је и на овом портрету применио технику [[Сфумато|сфумата]], како у позадини, тако и у детаљима лица. На тај начин облици постају замагљени. Леонардо је Мона Лизу сликао из две различите [[Перспектива|перспективе]], једне за позадину, а друге за фигуру. Ово не постаје одмах очигледно за посматрача и представља ефекат изненађења.
 
Мона Лиза је излагана у [[САД]] [[1963]]. у [[Вашингтон]]у и [[Њујорк]]у. То је био резултат залагања [[Жаклина Кенеди|Жаклине Кенеди]], супруге председника [[САД]], пореклом францускињеФранцускиње, код француске владе. Овај портрет је тада видело око 1,6 милиона људи.
Мона Лиза је један од првих портрета који лик приказује у имагинарном [[пејзаж]]у. Модел се вероватно налази на тераси. У магловитом [[пејзаж]]у се види кривудави пут, [[мост]] и планине.
 
Десет година касније, [[слика]] је излагана у [[Токио|Токију]] и у [[Москва|Москви]].
Леонардо је за сликање руку и лица користио [[Боја|боје]] различитог хемијског састава. [[Боја]] руку се временом боље одржала, док су боје лица изгубиле колорит, а њихове нијансе постале готово сасвим [[Валери|валерске]].
 
У Швајцарској је [[2012]]. представљена слика за коју се тврди да је првобитна верзија Мона Лизе.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2012&mm=09&dd=28&nav_id=647028 Откривена „оригинална“ Мона Лиза (Б92, 28. септембар 2012)], Приступљено 1310. 4.октобра 20132014.</ref>
На први поглед, Мона Лиза нема обрве. Сматрало се да би то могао бити део идеала лепоте ренесансне жене. Анализе самог платна откриле су да су обрве сликане, али су временом избледеле.
 
== Лик Мона Лизе ==
У очима Мона Лизе су такође уочени сакривени симболи.<ref>[http://www.telegraph.co.uk/culture/art/art-news/8197896/Mona-Lisa-painting-contains-hidden-code.html -{Mona Lisa painting 'contains hidden code'}-], {{en}} -{The Telegraph}-, 17. 03. 2011, Приступљено 17. 03. 2011.</ref>
Још од [[Ђорђо Вазари|Ђорђа Вазарија]], савременика и аутора биографија уметника из [[16. век]]а, тврди се да је ово [[портрет]] [[Лиза дел Ђокондо|Лизе дел Ђокондо]]. Сам портрет није ни датиран ни потписан.
Вазари тврди да је Леонардо у годинама [[1500]]-[[1506]], по свом повратку у [[Фиренца|Фиренцу]], насликао портрет Лизе дел Ђокондо, треће супруге фирентинског трговца свилом, Франческа дел Ђоконда. Такође, тврди да Леонардо овај портрет није завршио ни после 4 године рада, те је и данас недовршена. Самим тим, Леонардо није дао ову недовршену слику наручиоцу, Франческу дел Ђоконду, већ ју је задржао.
 
Вазари помиње име ''Мона Лиза'' (''Мона'' - скраћено од ''Мадона'', у значењу ''жена''„жена“).
== Историја ==
 
Временом су се појавиле нове теорије које су тврдиле да је у лику Мона Лизе представљена нека друга жена тог доба ([[Изабела од Арагона и Напуља]], [[Ћећилија Галерани]]...), безимена идеализована жена, Леонардова мајка, па можда и сам лик Леонарда.
Леонардо је пре смрти продао ову слику краљу [[Франсоа I]], који ју је изложио у [[Дворац|дворцу]] [[Амбоаз]]. Касније је слика пресељена у [[дворац]] [[Фонтенбло]], а најзад у [[Версај]] у збирку [[Луј XIV|Луја XIV]].
 
Дилеме о идентитету Мона Лизе су окончане [[14. јануар]]а [[2008]], када је тим истраживача са [[Универзитет у Хајделбергу|Универзитета у Хајделбергу]] објавио откриће датираних белешки на маргинама књиге из октобра [[1503]]. које потврђују првобитну претпоставку, да је Лиза де Ђокондо била Леонардов модел.<ref>[http://www6.comcast.net/news/articles/world/2008/01/14/INTERNATIONAL-GERMANY-MONA-LISA-DC/ ''German experts crack Mona Lisa smile'', Reuters], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
После [[Француска револуција|Француске револуције]] слика је премештена у Лувр. [[Наполеон Бонапарта]] ју је изложио у својој спаваћој соби. После његовог пораза, слика је враћена у [[Лувр]].
 
<gallery widths="200px" heights="200px" perrow="4">
[[Винћенцо Перуђа]] је [[21. август]]а [[1911]]. украо ову слику из Лувра и изнео је сакривену испод мантила. Намера му је била да Мона Лизу врати „кући“, у Италију. Скривао ју је у зиду своје собе. Ова крађа је изазвала велики скандал у [[Париз]]у, а француска влада је отпустила директора музеја. На месту где је излагана Мона Лиза, музеј је излагао дела инспирисана Леонардовим ремек-делом.
[[Датотека:Mona Lisa detail eyes.jpg|мини|лево|Очи Мона Лизе]]
[[Датотека:Mona Lisa detail mouth.jpg|мини|лево|Уста (осмех) Мона Лизе]]
[[Датотека:Mona Lisa detail hands.jpg|мини|десно|Руке Мона Лизе]]
Датотека:DaVinci MonaLisa1b.jpg|Компарација лика Мона Лизе и да Винчијевог аутопортрета.
</gallery>
 
== Опис ==
[[Перуђа]] је [[1913]]. покушао да прода Мона Лизу у Фиренци. У пратећем писму је навео да намерава да врати ову слику у Италију, а да за своје трошкове очекује 500.000 [[Италијанска лира|лира]] накнаде. Када је полиција запленила ову слику, део јавности је захтевао да она остане у Италији, док је влада била за повраћај слике музеју Лувр. После излагања у Риму, Милану и Фиренци, Мона Лиза је уз велику помпу враћена у Француску. Перуђа је добио благу казну од седам месеци затвора. Позната слика је овом афером постала још познатија.
[[Датотека:Mona Lisa Louvre.jpg|мини|лево|Мона Лиза у музеју Лувр]]
 
Димензије слике су 76,8&nbsp;×&nbsp;53&nbsp;cm, и пона томеоснову јетога се убраја у [[слика|слике]] малих димензија. Настала је у периоду од [[1503]]. до лета [[1505]].<ref>Frank Zöllner: ''Leonardo da Vinci, Mona Lisa: das Porträt der Lisa del Giocondo, Legende und Geschichte''. Fischer, Frankfurt am Main [[1994]]. ISBN 3-596-11344-X</ref>.
Кустоси Лувра су сакрили Мона Лизу [[1940]]. бојећи се да би је немачки нацисти могли присвојити за музеј који је [[Херман Геринг]] планирао да отворе у [[Линц]]у. Слика је поново јавно изложена тек октобра [[1947]].
 
Леонардо је употребио пирамидални распоред елемената који слици даје осећај спокојства. Њене груди, врат, лице и руке су обасјане светлошћу истог интензитета. Мона Лиза седи усправљена са положеним рукама и отуда је резервисана према посматрачу. Њен поглед оставља илузију неме комуникације. Општи утисак је да је приказана мистериозна идеализована жена, блиска и далека у исто време.
Два пута су вандали напали ово уметничко дело [[1956]]. Први пут је киселина тешко оштетила доњи део слике. Другом приликом нападач је каменом разбио заштитно стакло и оштетио мали фрагмент Мона Лизе. Од тог доба слика је заштићена иза специјалног блиндираног стакла.
 
Као и у многим својим другим делима, Леонардо је и на овом портрету применио технику [[Сфумато|сфумата]], како у позадини, тако и у детаљима лица. На тај начин облици постају замагљени. Леонардо је Мона Лизу сликао из две различите [[Перспектива|перспективе]], једне за позадину, а друге за фигуру. Ово не постаје одмах очигледно за посматрача и представља ефекат изненађења.
Мона Лиза је излагана у [[САД]] [[1963]]. у [[Вашингтон]]у и [[Њујорк]]у. То је био резултат залагања [[Жаклина Кенеди|Жаклине Кенеди]], супруге председника [[САД]], пореклом францускиње, код француске владе. Овај портрет је тада видело око 1,6 милиона људи.
 
Мона Лиза је један од првих портрета који лик приказује у имагинарном [[пејзаж]]у. Модел се вероватно налази на тераси. У магловитом [[пејзаж]]у се види кривудави пут, [[мост]] и планине.
Десет година касније, [[слика]] је излагана у [[Токио|Токију]] и у [[Москва|Москви]].
 
Леонардо је за сликање руку и лица користио [[Боја|боје]] различитог хемијског састава. [[Боја]] руку се временом боље одржала, док су боје лица изгубиле колорит, а њихове нијансе постале готово сасвим [[ВалериВалер|валерске]].
 
На први поглед, Мона Лиза нема обрве. Сматрало се да би то могао бити део идеала лепоте ренесансне жене. Анализе самог платна откриле су да су обрве сликане, али су временом избледеле.
 
У очима Мона Лизе су такође уочени сакривени симболи.<ref>[http://www.telegraph.co.uk/culture/art/art-news/8197896/Mona-Lisa-painting-contains-hidden-code.html -{Mona Lisa painting 'contains hidden code'}-], {{en}} -{The Telegraph}-, 17. 03. 2011, Приступљено 1710. 03октобра 2014.</ref><ref>[http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:311201-Da-Vincijev-kod-se-krije-u-oku-Mona-Lize Да Винчијев код се крије у оку Мона Лизе], „Вечерње новости“, 13. децембар 2010. Приступљено 10. октобра 20112014.</ref>
У Швајцарској је 2012. представљена слика за коју се тврди да је првобитна верзија Мона Лизе.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2012&mm=09&dd=28&nav_id=647028 Откривена „оригинална“ Мона Лиза (Б92, 28. септембар 2012)], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
 
== Извори ==
 
== Спољашње везе ==
{{превише спољашњих веза}}
{{Commonscat|Mona Lisa}}
* [http://www.elrelojdesol.com/interactive-paintings/mona-lisa.html Мона Лиза (са опцијом увећања)]
* [http://www.louvre.fr/llv/activite/detail_parcours.jsp?CURRENT_LLV_PARCOURS%3C%3Ecnt_id=10134198673226925&CONTENT%3C%3Ecnt_id=10134198673226886&CURRENT_LLV_CHEMINEMENT%3C%3Ecnt_id=10134198673226886&FOLDER%3C%3Efolder_id=2534374302024407&bmUID=1156198931183&bmLocale=en Мона Лиза у Лувру]
* [http://www.kleio.org/monalisa/mlnews.html Ко је Мона Лиза?]
* [http://www.uni-leipzig.de/~kuge/neu/zoellner/mona_lisa-deu.htm Портрет Лизе Ђокондо - историја и легенда]
* [http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:311201-Da-Vincijev-kod-se-krije-u-oku-Mona-Lize Да Винчијев код се крије у оку Мона Лизе („Вечерње новости“, 13. децембар 2010)]
* [http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:314432-Resena-misterija-pejzaza-u-slici-Mona-Lize Решена мистерија пејзажа у слици Мона Лизе („Вечерње новости“, 10. јануар 2011)]
* [http://www.pressonline.rs/sr/vesti/zanimljivosti/story/147145/Otkriven+identitet+Mona+Lize.html Откривен идентитет Мона Лизе („Прес“, 11. јануар 2011)]