Аранђеловац — разлика између измена

Аранђеловац је млад град. Основу града чине Буковик и Врбица. Најстарији писмени подаци о Буковику потичу из [[15. век]]а. У [[средњи вијек|средњем веку]] цео крај је био повезан са [[Рудник (Горњи Милановац)|Рудником]], тада најважнијим месту у Шумадији. Када су [[Османско царство|Османлије]] [[1459]]. освојили [[Смедерево]], њихова војска је овладала и овим крајем. [[Павле Бакић]] је из Венчаца са 1000 ратника прешао у Угарску и постаје [[:Категорија:Srpski despoti|српски деспот]]. [[Историја Аустрије|Аустрија]] је [[1718]]. године завладала северним крајевима централне Србије. Централна Србија под Аустријанцима добила је статус ''Војне командатуре Краљевине Србије''. У то време помиње се Врбица као ненасељено место у крагујевачком дистрикту. Године [[1735]]. у Врбици се помиње [[шанац]] са око 50 домова и можда 300 до 350 становника. Командант шанца био је [[Мијушко Кујунџић]] који је заповедао свим војним обвезницима овог краја. Османлије су [[1739]]. године поново завладали централном Србијом. Њихове репресалије изазвале су још једну велику сеоба Срба у крајеве северно од [[Дунав]]а и [[Сава (река)|Саве]]. Многи су тражили спас у [[Хајдуци|хајдучији]]. Иако су Османлије послали своје елитне трупе, [[Јањичари|јањичаре]], хајдучија се у целом региону јужно од Дунава и Саве није могла угушити, исто због Царске Аустрије у суседству у коју су хајдуци могли да се повуку или прикључе разним војним јединицама. Први српски устанак је избио [[1804]]. године, у Орашцу, где су се скупили народни прваци и угледни људи. Устанике је заклео буковички прота Атанасије.

Аранђеловац има и два храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је служио прота Атанасије Буковички, који је заклео устанике на верност отаџбини, подигнут на темељима средњовековне цркве из [[1480]]. године. [[Црква Св. Арханђела Гаврила у Аранђеловцу|Други]] је подигао кнез [[милош Обреновић|Милош]], онај по коме је Аранђеловац добио име, подигнут [[1835]]. године, а који је готово истоветан [[Црква Свете тројице у Горњем Милановцу|цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу]]. Новосаграђен Храм Св. Ап. Петра и Павла један је од највећих у Шумадији. У близини се налази некадашњи средњовековни манастир, а данас [[Црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу|црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу]], цркве брвнаре у [[Венчане|Венчанима]] и Даросави. У непосредној близини, у Тополи налази се маузолеј краља Петра I на [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|Опленцу]] као и Карађорђева црква, затим средњевековни манастири [[Манастир Вољавча|Вољавча]], [[Манастир Никоље Рудничко|Никоље]] и [[Манастир Благовештење (Страгари)Рудничко|Благовештење]].