Министарски савјет Краљевине Црне Горе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Министарски савјет''' се налазио на врху државне службе у [[Књажевина Црна Гора|Књажевини Црној Гори]] односно [[Краљевина Црна Гора|Краљевини Црној Гори]]. Стајао је непосредно под влашћу [[Књаз (Црна Гора)|књаза господара]].
== Министри ==▼
Књаз је постављао и разрјешавао све министре који су чинили Министарски савјет. Једног од министара књаз је постављао за предсједника Министарског савјета. Било је шест министара: војни, иностраних дјела, унутрашњих дјела (и народне привреде, пошта и телеграфа), правде, финансија и грађевина и просвјете и црквених послова.▼
Министри су били одговорни књазу и Народној скупштини за своја службена дјела.<ref>Члан 108. Устава за Књажевину Црну Гору (1905)</ref> И књаз и Народна скупштина су имали право да оптуже министра:<ref>Члан 2. Закона о министарској одговорности (1906)</ref>▼
* кад би учинио издају према отаџбини или владаоцу;▼
* кад би повриједио Устав;▼
* кад би примио мито;▼
* кад би оштетио државу из користољубља;▼
* за издавање наредбе подручним властима да повриједе одредбе изборног закона које су јемчиле црногорским држављанима слободно бирачко право;▼
* за намјерно спријечавање, злоупотребом своје власти, вршења закона или законодавних рјешења или извршења судских пресуда, у случајевима када се тиме наноси штета државним или приватним интересим;▼
* за злонамјерно подношење неистинитих извјештаја књазу или Народној скупштини, кад би услијед њих биле донесене законодавне одлуке штетне по државу.▼
Предлог да се министар оптужи морао се поднијети писмено и садржавати све тачке оптуживања. Кад је оптужбу чинио књаз премапотписивао би је предсједник Министарског савјета. Када је предлог оптужбе долазио из средине Народне скупштине морао је бити потписан од најмање једне трећине свих народних посланика.<ref>Чланови 11—13. Закона о министарској одговорности (1906)</ref> Ако ниједну тачку оптужбе не би примила Уставом одређена већина од двије трећине свих присутних посланика предлог оптужбе је био одбачен.<ref>Члан 25. Закона о министарској одговорности (1906)</ref> Уколико би Народна скупштина ријешила да има мјеста оптужби предмет се достављао истражном одбору да поднесе тужбу Државном суду.▼
Оптуженом министру је судио Државни суд састављен од чланова [[Државни савјет (Црна Гора)|Државног савјета]] и чланова [[Велики суд (Црна Гора)|Великог суда]].<ref>Члан 27. Закона о министарској одговорности (1906)</ref>▼
== Историјат ==
[[Датотека:Božo Petrović vojvoda.png|250п|мини|Војвода [[Божо Петровић]],
Претходник Министарског савјета са улогом књажеске владе је био [[Државни савјет (Црна Гора)|Државни савјет]] основан [[1879]]. на [[Цетиње|Цетињу]].
Линија 34 ⟶ 16:
На челу посљедњег Министарског савјета у земљи налазио се опет [[Лазар Мијушковић]] (1915—1916). Почетком [[1916]]. црногорски краљ [[Никола I Петровић]] је након војног слома у [[Први свјетски рат|Првом свјетском рату]] напустио земљу и отишао у егзил у [[Француска|Француску]].
▲== Министри ==
▲Књаз је постављао и разрјешавао све министре који су чинили Министарски савјет. Једног од министара књаз је постављао за предсједника Министарског савјета. Било је шест министара: војни, иностраних дјела, унутрашњих дјела,<ref>Министар
▲Министри су били одговорни књазу и Народној скупштини за своја службена дјела.<ref>Члан 108. Устава за Књажевину Црну Гору (1905)</ref> И књаз и Народна скупштина су имали право да оптуже министра:<ref>Члан 2. Закона о министарској одговорности (1906)</ref>
▲* кад би учинио издају према отаџбини или владаоцу;
▲* кад би повриједио Устав;
▲* кад би примио мито;
▲* кад би оштетио државу из користољубља;
▲* за издавање наредбе подручним властима да повриједе одредбе изборног закона које су јемчиле црногорским држављанима слободно бирачко право;
▲* за намјерно спријечавање, злоупотребом своје власти, вршења закона или законодавних рјешења или извршења судских пресуда, у случајевима када се тиме наноси штета државним или приватним интересим;
▲* за злонамјерно подношење неистинитих извјештаја књазу или Народној скупштини, кад би услијед њих биле донесене законодавне одлуке штетне по државу.
▲Предлог да се министар оптужи морао се поднијети писмено и садржавати све тачке оптуживања. Кад је оптужбу чинио књаз премапотписивао би је предсједник Министарског савјета. Када је предлог оптужбе долазио из средине Народне скупштине морао је бити потписан од најмање једне трећине свих народних посланика.<ref>Чланови 11—13. Закона о министарској одговорности (1906)</ref> Ако ниједну тачку оптужбе не би примила Уставом одређена већина од двије трећине свих присутних посланика предлог оптужбе је био одбачен.<ref>Члан 25. Закона о министарској одговорности (1906)</ref> Уколико би Народна скупштина ријешила да има мјеста оптужби предмет се достављао истражном одбору да поднесе тужбу Државном суду.
▲Оптуженом министру је судио Државни суд састављен од чланова [[Државни савјет (Црна Гора)|Државног савјета]] и чланова [[Велики суд (Црна Гора)|Великог суда]]. Предсједник Народне скупштине је коцком одређивао три члана од цјелокупног броја чланова Државног савјета, а исто тако и три члана од цјелокупног броја чланова Великог суда. Тако изабраних шест лица је састављало Државни суд.<ref>Члан 27. Закона о министарској одговорности (1906)</ref>
== Види још ==
* [[Народна скупштина (Црна Гора)]]
* [[Државни савјет (Црна Гора)]]
== Извори ==
| |||