Спасите нашу децу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 16:
 
=== Реакција на уредбу ===
Када се [[1976]]. године прочула вест о предлогу уредбе, дошло је до малог вала протеста који се проширио од локалних цркава. Северозападна баптистичка црква објавила је вест са проповедаонице. Вест је забринула једну од верница, Аниту Брајант, познату тридесетшестогодишњу [[певач]]ицу.<ref name="newsweek">Matthews, Tom, Fuller, Tony, и Camp, Holly (6. јун 1977). „Battle Over Gay Rights“, ''Њузвик'', стр. 16–26</ref> Брајант је каријеру започела као дечја звезда на телевизијској емисији у [[Оклахома Сити]]ју и у телевизијском шоу под називом ''-{Arthur Godfrey's Talent Scouts}-''. Њен рани живот обележен је честим преокретима: њени родитељи су се два пута разводили, а она је често живела у условима сиромаштва, али је са осам година постала [[Поновно рођење (хришћанство)|поново рођена хришћанка]], рачунајући своју веру и своје учешће у цркви као стабилизујуће факторе у животу.<ref name="newsweek"/> Као дете, молила је [[Бог]]а да је учини звездом. По сопственом признању, била је изузетно амбициозна.<ref name="playboy">-{Kelley, Ken (Мај 1978). „Playboy Interview: Anita Bryant“}-, ''Плејбој'', стр. 73–96, 232–250</ref> У касним тинејџерским годинама, такмичила се на разним изборима за мис, те је проглашена за [[Мис Оклахоме]] и била друга пратиља у такмичењу за [[Мис Америке]].{{sfn|Peterson||pp=17-20}} Године [[1960]], удала се за Боба Грина, [[диск-џокеј|диск џокеја]] из Мајамија и постала професионална певачица. Била је успешна, остваривши три златне плоче, а углавном је певала популарну, патриотску и [[госпел]] музику. Наступала је у склопу ''Божићне турнеје Боб Хоуп'' (''{{јез-ен|Bob Hope Christmas tour}}''), забављајући америчке трупе у иностранству, и певала на сахрани председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] [[1973]]. Године [[1969]], ''-{Florida Citrus Commission}-'' ју је ангажовала да промовише сок од поморанџе у телевизијским рекламама. Такође је рекламирала [[Кока-кола|кока-колу]], [[Тапервер]], [[Крафт фудс]] као и ланац хотела [[Холидеј ин]]. Њен агент за таленте је био у браку са Рут Шек, Брајантова је донирала 1.000 [[Амерички долар|долара]] за њену кампању.{{sfn|Clendinen|1999|pp=296}}
 
У почетку, Брајантова своју забринутост није јавно обзнањивала, упркос молбама њеног пастора да се укључи. Написала је писмо комисији Округа и позвала Рут Шек, изразивши забринутост због предлога уредбе.<ref>Bryant (1977), стр. 15–18</ref> Њен главни приговор на уредбу је био тај да би она могла дозволити хомосексуалцима да раде у парохијском школама. Свих четворо њене деце похађало је приватне хришћанске школе.<ref>Bryant (1992), стр. 65–66</ref> Признала је да у великој мери није познавала специфичне опасности које представљају хомосексуалци, али када су јој послали графичке приказе хомосексуалног чина, и када јој је полицијски наредник који је посећивао њену цркву показао фотографије [[Дечја порнографија|дечје порнографије]], била је ужаснута.{{напомена|Брајант је дала интервју [[Плејбој (часопис)|Плејбоју]], који је штампан у [[мај]]у 1978, где је признала да је знала за хомосексуалце у шоу бизнису, али да није била свесна детаља њиховог [[секс]]уалног понашања све док јој њен супруг није описао. Највише се запрепастила када је чула на који начин упражњавају орални секс. Изједначавала је то са неморалношћу уништења семена живота. Такође је тврдила да никад није чула за истраживања Алфреда Кинсија у којима се процењивало да је један од пет мушкараца имао неки сексуални контакт са другим мушкарцем, као ни било какве информације о хомосексуалном понашању код животиња. Кен Кели, који ју је интервјуисао, написао је пратећи текст уз интервју, наводећи да је Брајантову немогуће једноставно описати због њене намерно енигматичне личности: „''Она је направљена од противречности: [....] Кривицом разорени грешник који је престрављен паклом и ватрени бели витез који је одређен да води човечанство у поход ка рају. [...] Једног минута капелан, другог управник. Она је очигледно интелигентна жена која упорно остаје неука.''“ Месецима је Брајантова звала Келија само да разговара, иако је знала да неће бити позитивно представљена у часопису. Кели и неколико других су закључили да је она једноставно била веома усамљена.(-{Young}-, стр. 39)}} Брајант је касније инспирацију приписала својој деветогодишњој ћерки која јој је рекла да би Бог могао да јој помогне у њеној борби, након тога је одлучила да се јавно ангажује.<ref name="newsweek"/>
Ред 27:
 
=== Стратегија ===
Мајк Томпсон је у једној анкети у [[март]]у 1977. открио да се жене у округу Дејд противе укидању уредбе у односу два према један, оне су своје геј пријатеље сматрале релативно безопасним. Због тога је ''Спасите нашу децу'' радила на томе да покаже да су хомосексуалци били неморални, промискуитетни, да су пркосили традиционалним родним улогама, и да су представљали посебну опасност за децу.<ref name="Clendinen, pp. 303">{{harvnb|Clendinen|1999|pp=303}}</ref> Брајантова је ову стратегију доживела као крсташки рат, држећи говоре у којима је истицала да доношење уредбе „''ставља закон на страну неправедног. Ако хомосексуалци могу да мењају закон у своју корист, зашто не би могле и проститутке, лопови, или убице?''“<ref name="kondracke">-{Kondracke, Morton}- (1980). „-{Anita Bryant Is Mad About Gays“, ''The New Republic''}-, стр. 13–14</ref> Посебно је повезивала хомосексуалце са педофилима, говорећи: „''Од неких прича које могу да вам испричам о регрутовању и злостављању деце од стране хомосексуалаца би вам се смучило''.“<ref name="kondracke"/> Брајантова је одбацила поједине [[медији|медијске]] описе који су је представљали као особу која [[мржња|мрзи]], рекавши да је њена инспирација дошла „''из [[љубав]]и, не само љубави према [[Десет Божјих заповести|Божијим заповестима]] и Његовој речи, него и љубави за моју и вашу децу. Да, и љубави за све грешнике, чак и за хомосексуалце''“.{{sfn|Fejes|2008|pp=95}}
 
''Спасите нашу децу'' је у оквиру кампање направила видео који је приказиван на локалним комерцијалним телевизијским станицама који је показивао „здраву забаву“ са „Параде оранж боул“ (коју је водила Брајантова) у контрасту са сексуализованим сликама [[Парада поноса|геј параде]] у [[Сан Франциско|Сан Франциску]], које су укључивале и мушкарце у кожним затегнутим оделима који су се љубили, плес [[драг квин]]сица, и жене у топлесу. У коментару који је ишао заједно са видеом, [[геј заједница]] у Мајамију је оптуживана да покушава да претвори Мајами у „жариште хомосексуалности“, што је „Сан Франциско већ постао“.<ref name="Clendinen, pp. 303"/> Рекламе преко целих новинских страница у [[Мајами хералд]]у су приказивале колекције новинских наслова који су између осталог говорили о наставницима који су имали секс са својим ученицима, деци у кругу проституције, и хомосексуалцима који су се инфилтрирали у омладинске организације. Иза овога је следило питање: „''Да ли су сви хомосексуалци фини?... Не постоји ‘људско право‘ да се искваре наша деца''“.{{sfn|Fejes|2008|pp=137}}
Иако Мајами није био први град који је укинуо одредбу о грађанским правима на основу сексуалне оријентације, кампања коалиције ''Спасите нашу децу'' постала је национално политичко питање. Брајантова је била у фокусу кампање, и као што је њен супруг приметио, она је била „прва особа са именом“ која је гласно иступила против хомосексуалности. Геј активисти су се сложили, рекавши да у другим градовима „''није било велике личности да изађе и покрене лов на вештице. Људи су изгубили из вида конкретно питање. Контроверза је усмерена на личност''“.<ref>-{Clarke, Jay}- (27. март 1977) „-{Gay Rights Fight Shaping Up in Miami}-“, ''Вашингтон пост'', стр. A4</ref> Насупрот њој, [[Боб Кунст]], који је имао искуство као публициста локалног фудбалског тима [[Мајами торос]]а, био је познат у локалној штампи. Кунст је, међутим, остао одлучан да делује као појединац, често користећи прилику да каже своје мишљење новинарима које није подржавала ''Коалиција округа Дејд за људска права гејева''.{{sfn|Fejes|2008|pp=81}} Он је говорио да је усвајање уредбе став полног просвећења, а да су они који су против били превише банални, укључујући, пред крај кампање, и гувернера [[Флорида|Флориде]] Ројбина Аскева. Давао је интервјуе о сексуалном ослобођењу геј и стрејт људи у којима је слободно говорио о [[орални секс|оралном]] и [[анални секс|аналном сексу]].<ref name="Clendinen301">{{harvnb|Clendinen|1999|pp=301}}</ref>
 
=== Спољашња помоћ ===
Ред 41:
Два месеца пре референдума, Боб Грин, говорећи у име Брајантове, обећао је да ће пренети њену борбу у све градове у Сједињеним Државама који су забрањивали [[дискриминација|дискриминацију]] на основу сексуалне оријентације, наводећи да су геј активисти покренули „прикривени напад на Бога“, и да ће Брајантова „''водити такав крсташки поход да га заустави какав ова земља није видела никада раније''“.<ref>„Singer Pledges Anti-Gay Drive Nationwide“, ''Вашингтон пост'' (28. март 1977), стр. D12</ref>
 
Како су дистрибуисане информације против референдума, тако се ширила и литература у којој се изражавало локално незадовољство Анитом Брајант. Прављене су мајице и значке на којима је писало: „Анита Брајант сише поморанџе“ ({{јез-ен|Anita Bryant Sucks Oranges}}) и „Исцедите воће за Аниту“ ({{јез-ен|Squeeze a fruit for Anita}}).<ref name="paterson">-{Paterson, Bill}- (6. јун 1977). „-{Fear Intense on Both Sides of Gay Rights Vote Tuesday}-“, ''Вашингтон пост'', стр. A2</ref>{{sfn|Fejes|2008|pp=110}}
 
=== Медији ===
Ред 50:
{{Кутијица за цитат|наслов= |цитат=''Одједном имате ту црвену харингу Аниту Брајант. Одједном имате тај вал антигеј хистерије и тада то прикупља таласе иза сцене''.|извор=''Бети Фридан'', након неусвајања ''Амандмана о једнаким правима'' у законодавству Флориде|положај=right |fontsize=100%|ширина=30% |боја позадине=#F0F8FF}}
 
Моћ Брајантове као звезде и њени екстремни ставови су приказани и у националним вестима. Медији попут [[Њујорк тајмс]]а, [[Асошијетед прес|Асошијејтед преса]] и [[Вашингтон пост]]а, седмично су објављивали новости о кампањи, а мањи локални новински листови широм државе објављивали су уредничка мишљења о томе која страна треба да победи. Брајантова се појавила у емисијама ''Добро јутро Америко'' и ''Шоу Фила Донахуа''. Њен тон и оптужбе ујединили су геј мушкарце и лезбијке у градовима широм САД. У недељама пре избора, кампања против укидања уредбе прикупила је скоро 55.000 долара у донацијама изван Флориде. Наговештавајући успех коалиције ''Спасите нашу децу'', Законодавство Флориде је [[13. април]]а 1977. одбило да ратификује ''Амандман о једнаким правима'' (ЕРА), на запрепашћење оних који су очекивали гласање. Веза између ЕРА и уредбе 77-4 је многима била очигледна. Сенатор Флориде, Демпси Барен, јавно се противио доношењу ''Амандмана о једнаким правима'', плашећи се да ће он легализовати [[истополни брак|истополне бракове]], присилити људе да користе заједничка купатила и да ће наштетити законима који штите породицу.<ref>-{McPherson, Myra}- (14. април 1977). „-{Florida Senate Rejects Equal Rights Amendment}-“, ''Вашингтон пост'', стр. A1</ref> Оснивачица [[Национална организација за жене|Националне организације за жене]] и предлагачица амандмана [[Бети Фридан]] презриво је прокоментарисала неусвајање амандмана рекавши: „''Одједном имате ту црвену харингу Аниту Брајант. Одједном имате тај вал антигеј хистерије и тада то прикупља таласе иза сцене.''“{{sfn|Fejes|2008|pp=112}}
 
Уредбу су подржали градоначелници [[Вашингтон]]а и [[Лос Анђелес]]а Марион Бери и Том Бредли као и председник САД [[Џими Картер]]. Чланови [[Холандија|холандског]] парламента, министри, и активисти за грађанска права из Холандије објавили су у ''Мајами хералду'' рекламу преко целе странице на којој је писало: „''Ми, из земље [[Ана Франк|Ане Франк]], знамо до чега могу довести предрасуде и дискриминација.''“, саветујући бирачима у округу да подрже уредбу која је штитила права хомосексуалаца.{{sfn|Fejes|2008|pp=125-126}} Посланик у Представничком дому Калифорније [[Вили Браун]] и шериф из Сан Франциска, Ричард Хонгисто, водили су кампању у црначкој заједници Мајамија и у оквиру полиције. Хонгисто је по повратку у Калифорнију рекао да је ''Спасите нашу децу'' довела у питање постојање Сан Франциска, када је Томпсон рекао за град да је „јама необуздане перверзије“ а Боб Грин је изразио сумњу у то да је спашавање града уопште могуће.<ref name="Clendinen306-307"/> Пастор Џери Фолвел је говорећи на једном митингу уочи референдума рекао окупљенима: „''Желим да вам кажем да имамо посла са подлом, поквареном и вулгарном бандом. Убиће вас чим вас погледају''“.{{sfn|Fejes|2008|pp=134}}
Ред 57:
Фостер и Гето су изградили јавни имиџ кампање која се борила против коалиције ''Спасите нашу децу'' и били су одлучни да се не „спуштају на њихов ниво“, одбијајући да објаве рекламу која је приказивала оскудно одевену Брајантову током једног наступа из [[1971]], а нису одобрили ни рекламе у којима се истицало да су већина педофила првенствено [[хетеросексуалност|хетеросексуалци]]. Међутим, често су наилазили на потешкоће због тога што су локални листови одбијали да објаве рекламе које су имале за циљ да привуку подршку многобројне [[јевреји|јеврејске]] заједнице у Мајамију, а које су поистовећивале реторику Брајантове са језиком с којим су се многи грађани Мајамија суочавали током [[холокауст]]а.{{sfn|Clendinen|1999|pp=305}} Од 34 [[рабин]]а са подручја Мајамија, њих 28 се сложило са Анитом Брајант и њеном кампањом а председник локалног одељења ''[[Бнеи брит]]'' је радио као службеник у коалицији ''Спасите нашу децу''.<ref name="Young38"/>
 
[[Куба]]нска заједница у Мајамију окупила се као никада пре дајући подршку кампањи Аните Брајант и користећи прилику да региструју хиљаде бирача који никада раније нису учествовали у политичком животу у граду. Брајантова је водила активну кампању унутар кубанске заједнице, говорећи им на једном митингу: „''Ви сте дошли овде како би побегли од једног греха ... и слама ми срце што ћете, ако Мајами постане друга [[Содома и Гомора]], можда такође морати да одете и одавде.''“<ref name="paterson"/> Један Кубанац, који је радио као социјални радник, сугерисао је да је узрок за велику подршку Анити Брајант била забринутост старије генерације кубанских емиграната да им деца не буду изгубљена у изопачености Мајамија.<ref name="rich">-{Rich, Ruby, Arguelles, Lourdes}- (1985). "-{Homosexuality, Homophobia, and Revolution: Notes toward an Understanding of the Cuban Lesbian and Gay Male Experience, Part II}-", ''-{Signs}-'', '''11''' (1) стр. 120-136</ref> Бискуп Мајамија је написао писмо против уредбе о геј правима, и наредио да буде гласно прочитано у свим католичким црквама.<ref name="Young38"/>
 
Одговор црне заједнице у Мајамију је био више конфликтан. [[Мајами тајмс]], угледне црначке новине, назвале су тактику Брајантове „чистом глупошћу“ и апеловале на локалне црнце да не гласају за било шта што би дискриминисало било кога. Међутим, црначка публика је реаговала љутито током једног појављивања Брајантове, али и на појављивање Кунста и чланова ''Метрополитанске цркве''.{{sfn|Fejes|2008|pp=131-132}}
Ред 63:
{{Кутијица за цитат|наслов= |цитат=''Цела Америка и цели свет ће чути шта је народ рекао, и са континуираном божјом помоћи, успећемо у нашој борби да укинемо сличне законе широм нације који покушавају да легитимизују стил живота који је истовремено перверзан и опасан''.|извор=''Анита Брајант'', након убедљиве победе на референдуму и укидања уредбе|положај=left |fontsize=100%|ширина=30% |боја позадине=#F0F8FF}}
 
Због врло затворене природе геј заједнице у Мајамију у то време, многи бирачи који нису били убеђени реториком Аните Брајант прихватили су гледиште њене кампање да је закон непотребан. Они нису могли да виде проблем дискриминације. За разлику од црнаца или Кубанаца, геј мушкарци и лезбијке су се могли запослити, иако су се суочавали са отказом ако њихов надређени сазна за њихову сексуалну оријентацију. Да би се жалили, морали су да буду отворени о својој сексуалној оријентацији, а многи су живели у сталном страху од изложености.{{sfn|Fejes|2008|pp=133}} Још од појаве [[феминизам другог таласа|другог таласа]] [[феминизам|феминизма]] раније, током [[1970е|седамдесетих]], многе лезбијке у САД нису могле да замисле себе као део исте заједнице са геј мушкарцима.{{sfn|Faderman||pp=199-200}} Оптужбе од коалиције ''Спасите нашу децу'' су углавном биле усмерене на понашање мушкараца. Као резултат тога, одговор геј мушкараца је био помешан са љутњом те се многим лезбијкама није свиђао [[мизогинија|мизогинични]] тон који су користили геј мушкарци одговарајући на оптужбе Брајантове.{{sfn|Fejes|2008|pp=136}} Међутим, пошто је Анита Брајант представљала заједничког непријатеља, по први пут након много година, геј мушкарци и лезбијке су се ујединили и заједно радили у кампањи.<ref>-{Van Gelder, Lindsy}- (Септембар 1977). -{"Anita Bryant on the March, ''Ms.''}-, стр. 75–78, 100–103</ref>
 
=== Резултат ===
Резултат референдума у јуну је био убедљив. То је био највећи одзив у неким посебним изборима у историји округа Дејд. Гласачи су подржали укидање уредбе о правима хомосексуалаца већином два према један. Када су објављени резултати, Брајантова је плесала, а затим је рекла новинарима: „''Цела Америка и цели свет ће чути шта је народ рекао, и са континуираном божјом помоћи, успећемо у нашој борби да укинемо сличне законе широм нације који покушавају да легитимизују стил живота који је истовремено перверзан и опасан.''“<ref name="ayres">-{Ayres, B. Drummond, "Miami Votes 2 to 1 to Repeal Law Barring Bias Against Homosexuals"}-, ''Њујорк тајмс'', стр. 23</ref> Кодиректорка ''Националне геј радне групе'' ({{јез-ен|National Gay Task Force (NGTF)}}) Жан О'Лари, изјавила је да је резултат био „''јасан доказ за свакога о обиму и вирулентности предрасуда против лезбијки и геј мушкараца у нашем друштву''“.<ref name="ayres"/>
 
== Одговор ==
Ред 170:
* Bryant, Anita (1977). ''The Anita Bryant Story: The Survival of Our Nation's Families and the Threat of Militant Homosexuality'' Ed. Revell. ISBN 978-0-8007-0897-9.
* {{Cite book |ref= harv|last= Bryant|first= Anita|title= A New Day|year= 1992|url= |publisher= Broadman Press|location= |isbn=978-0-8054-5352-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Clendinen|first=Dudley|coauthors=Nagourney, Adam|title=Out for Good: The Struggle to Build a Gay Rights Movement in America|year=1999|url= |publisher=Simon & Schuster|location= |idisbn=ISBN 978-0-684-81091-1}}</ref>
* {{Cite book |ref= harv|last= Falwell|first= Jerry|title= Falwell: An Autobiography|year= 1997|url= |publisher= Liberty House Publishers|location= |isbn=978-1-888684-04-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Faderman|first= Lillian|title= Odd Girls and Twilight Lovers: A History of Lesbian Life in Twentieth Century America|year= 1991|url= |publisher= Penguin Books|location= |isbn=978-0-14-017122-8}}