Дисјунктни-сет (структура података) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 68:
Ове две технике комплеметнирају једна другу. Прмењују се заједно време за рад је само <math>O(\alpha(n))</math>, where <math>\alpha(n)</math> is the [[inverse function|inverse of the function]] <math>n = f(x) = A(x,x)</math>, and <math>A</math> екстремно брзо расте [[Ackermann function] ]. Пошто <math>\alpha(n)</math> је обрнуто од ове функције, <math>\alpha(n)</math> је мање од 5 за све даљине практичне вредности <math>n</math>. Дакле, време извршавања по операцији је ефикасно мала константа.
У ствари, ово је [[асимптотски оптималан]] : [[Michael Fredman|Fredman]] и Saks су показали 1989. да <матх> \ омега (\ алпха (н)) </ матх> речи морају бити приступљене '' било ''ком дисјунктном-скупу структура података по операцији у просеку <ref> {{
'''<big>Примена</big>'''
Примена дисјунктивног-сета структура података модела подела скупа[[Partition of a set|partitioning of a set], је на пример да пратите повезане компоненте[[Connected component (graph theory)|connected components]] неусмереног графа [[undirected graph]]. Овај модел се затим може користити за одређивање да ли две гране припадају истом чвору, или да ли ће додавање границе између њих резултовати у циклусом. Унија-Нађи алгоритам се користи у имплементацијама високих перформанси [[Unification (computer science)|Unification]]. <ref>{{cite journal |last1=Knight
== Историја ==
Док су идеје које су се користиле у дисјунктивним-сет шумама дуго били познате, [[Роберт Тарџан|Robert Tarjan]] је био први који је доказао горње границе (и ограничена верзију доње границе) у смислу инверзности [[Ackermann function]], 1975. <ref>{{cite journal |last1=Tarjan
До тода, најбоља граница за време по операцији, доказано од стране [[Џон Хопкрофт|Hopcroft]] и [[Jeffrey Ullman|Ullman]],<ref>{{cite journal |last1=Hopcroft
био је доказ [[Proof of O(log*n) time complexity of union–find|O(log<sup>*</sup> n)]] , итеративни алгоритам од n, још једна споро растућа функција(али не спора колико и инверзна [[Ackermann function]]).
[[Robert E. Tarjan|Tarjan]] и [[Jan van Leeuwen|Van Leeuwen]] су такође развили један ''Нађи'' алгоритам који је ефикаснији у пракси али задржава нагору комплексност.<ref>{{Citation |first=Robert E. |last=Tarjan
2007. Године Sylvain Conchon и Jean-Christophe Filliâtre су развили ''упорну структуру података'' [[persistent data structure|persistent]]
верзија структуре података дисјунктних-сет шума, омогућавајући претходну верзију структуре да се ефикасно задрже, формализовају његову исправност користећи доказ [[[proof assistant]] [[Coq]].<ref>{{Citation |first=Sylvain |last=Conchon
== Повезани линкови ==
| |||